Klub kulture – Dugometražni film ,,Aferim“ u režiji Radua Žudea, pohvaljen
,,Aferim“ je dugometražni film zanimljiv i brutalan i predstavlja smelu viziju o prošlosti, piše The New York Times, posle premijere filma u SAD. Dnevni list konstatuje i veoma dobru igru glumca Teodora Korbana, kao i da film zaslužuje da bude uključen na finalnoj listi nominovanja za Oskara za strani film.
Corina Sabău, 05.02.2016, 12:42
,,Aferim“ je dugometražni film zanimljiv i brutalan i predstavlja smelu viziju o prošlosti, piše The New York Times, posle premijere filma u SAD. Dnevni list konstatuje i veoma dobru igru glumca Teodora Korbana, kao i da film zaslužuje da bude uključen na finalnoj listi nominovanja za Oskara za strani film.
,,Aferim!“ je istorijski film čija se radnja odvija u Vlaškoj početkom XIX veka. Jedan sakupljač harača, u interpretaciji Teodora Korbana, u pratnji svog sina (Mihaj Komanoju), traže jednog roba koji je u begstvu (Kuzin Toma). Njaznačajniji rumunski film od 2010 naovamo (posle filma Andreje Užike, ,,Autobiografija Nikolaja Čaušeskua“ i filma ,,Aurora“ Kristija Pujua), zove se ,,Aferim“ i vodi svog reditelja Radua Žudea (rođenog 1977, kome je ovo treći dugometražni film) do prvog mesta u ekipi najznačajnijih rumunskih savremenih reditelja. Ovo umetničko delo koje će ubuduće postati klasično delo u rumunskoj kinematografiji je i udarna intervencija na agendi javnih rasprava koje se vode u ovom trenutku“, piše kritičar Andrej Gorzo.
Hronika koja je objavljena u The New York Times hvali crno-belu sliku filma ,,Aferim koji je opisan kao ,,elegantna vežba, koju naglašava teatralna interpretacija. ,,Film je jasna smela vizija o prošlosti koja naglašava surovost i predrasude koje se kriju iza stvari na prvi pogled, kaže se u istom članku.
O igri glumca Teodora Korbana, koji igra glavnu ulogu, američki novinari kažu da je ,,iz duše i u izobilju. Ima nešto od oštre harizme Antona Kvina i nešto malo od ekscentričnosti, slobode igranja i humora koje je doneo Džona Vejna u njegovim vesternima, pišu američki kritičari.
,,Aferim se igra u bioskopima u SAD od 22 januara 2016. Pre premijere, dugometražni film Radua Žudea, bio je projektovan u više specijalnih događaja u Los Anđelesu i Njujorku u prisustvu producentkinje Ade Solomon i glumca Kuzina Tome. Ove specijalne projekcije održane su pod pokroviteljstvom Rumunskog kulturnog instituta i Nacionalnog centra kinematografije. Ada Solomon, producentkinja filma ,,Aferim: ,,Turneja u Los Anđelesu i Njujorku bila je veoma zahtevna, a istovremeno veoma interesantna i prijatna, jer je film izazvao brojne reakcije i bio je priomljen na nivou koji nisam očekivala. Zaista nisam očekivala toliku empatiju i ozbiljnost od strane jedne publike koja dolazi iz jedne u potpunosti različite kulture. Tim pre što je film zamišljen u kontekstu lokalne složenosti, bio je zamišljen kao lokalna tema sa velikim uticajem na publiku. Tim pre smo bili oduševljeni kada smo videli kako reaguje američka publika. U Los Anđelesu, na Američkom filmskom festiuvalu Film Institua, jedan od prestižnih festivala koji ima veliku prođu kod publike, za sve projekcije su prodate sve karte, i zaista je bilo veliko zadovoljstvo da se sretnemo sa publikom. Naravno da suu publici bili i Rumuni koji su nastanjeni u SAD, jer su najbrojnije reakcije i pitanja dobili od Amerikanaca. Razgoavarali o ksenofobiji, ropstvu, o njegovim traumama i o onome što znači i danas, pitanje o kome je rumunsko društvo veoma malo svesno. Ne mislim ovde samo na romsku nacionalnu manjinu, mislim da celo društvo treba da se odnosi na ove događaje. U Njujorku smo prikazali film na festivalu Making Waves, Filmski rumunski festival koji organizuje Film Society of Lincoln, i ovde je publika odreagovala na najvišem nivou.
Producentkinja Ada Solomon nam je rekla i koja su bila najinteresantnija pitanja koja sum im uputili američki gledaoci: ,,Njihova pitanja su se prevashodno odnosila na ropstvu, na način na koji se romska populacija odnosi danas prema ovoj epizodi iz istorije Rumunije. Mi ne poznajemo veoma dobro istoriju, još manje je naša istorija poznata preko Okeana. Veoma malo gledalaca je imao informacije o istorijskom kontekstu i da je u Rumuniji ropstvo postojalo stotinama godina. Zbog toga je veliki broj pitanja bio usmeren u ovom pravcu. Njihova pitanja odnosila su se i na ksenofobski i nacionalistički diskurs, koji je prisutan u filmu. Naravno bilo je i pitanja koja su se odnosila i na prenos mentaliteta sa jedne generacije na drugu, što predstavlja jedan od ključnih elemenata u našoj kinematografiji.
Dugometražni film ,,Aferim, Rdaua Žudea, dobitnik Zlatnog medveda na Berilanli 2015, prikazan je u Americi, u petak, 5. februara. Filmu ,,Aferim jednom od najvećih projekata u rumunskoj kinematografiji u poslednjih godina, dodeljen je između ostalog i trofej Lisabona i nagarad za distribuciju na IndieLisboa, nagrada Le Bayard d’Or za najbolju sliku u Namuru, nagrada publike na Let’s CEE Viena i nagrada FIPRESCI u Miskolcu, Mađarska.
