Filmski reditelji Kristijan Munđiu I Bogdan Mirika

I ove godine rumunski film je bio predstavljen na visokom nivou na Kanskom filmskom festivalu. Pet rumunskih filmova učestvovalo je na šezdesetom prestižnom festivalu: dugomteražni film ,,Sijeranevada’’ Kristija Pujua, kratkometražni film ,,4:15 PM. Arj sveta ‘’ koji su napisali i režirali Katalin Rotaru i Gabi Virđinija Šarga (koji su debitovali kao reditelji), kratkometražni film ,,Sve reke se slivaju u more’’ u režiji Aleksandra Bade (koji je učestvovao u kategoriji Cinefondation) kao dve produkcije koje su osvojile nagrade: ,,Mala matura’’ (nagrada za režiju Kristijan Munđiu) i ,,Psi’’ u režiji Bogadana Mirike koji je osvojio nagradu kritike FIPRESCI u kategoriji “Un Certain Regard”.

Christine Leșcu, 01.07.2016, 18:17

I ove godine rumunski film je bio predstavljen na visokom nivou na Kanskom filmskom festivalu. Pet rumunskih filmova učestvovalo je na šezdesetom prestižnom festivalu: dugomteražni film ,,Sijeranevada’’ Kristija Pujua, kratkometražni film ,,4:15 PM. Arj sveta ‘’ koji su napisali i režirali Katalin Rotaru i Gabi Virđinija Šarga (koji su debitovali kao reditelji), kratkometražni film ,,Sve reke se slivaju u more’’ u režiji Aleksandra Bade (koji je učestvovao u kategoriji Cinefondation) kao dve produkcije koje su osvojile nagrade: ,,Mala matura’’ (nagrada za režiju Kristijan Munđiu) i ,,Psi’’ u režiji Bogadana Mirike koji je osvojio nagradu kritike FIPRESCI u kategoriji “Un Certain Regard”.

Kristijam Munđiu ima izvanredne rezultate u Kanu. Od ukupno četri dugometražna filma tri su osvojila prestižne nagrade: ,,4 meseca, 3 nedelje i dva dana’’, osvojio je 2007 godine Zlatnu palmu, film ,,Iza brda’’ osvojio je 2012 nagrade za scenario i za glumu koja je dodeljena protagonistkinjama Kristini Flutur i Kosmini Stratan. 2016. godine Kristijan Munđiu je podelio nagradu za režiju sa Francuzem Olivijerom Asayasom kome je dodeljena nagrada za film „Personal Shopper“. Dobrozasluženo priznanje,a li i koje ga obavezuje, smatra Kristijan Munđiu, tim pre što je ovo priznanje propračeno i ocenom publike. Prevashodno publike iz inostranstva, čak i rumunske dijaspore, jer ,,su brojne situacije u kojima smo mi zapravo popularniji i cenjeniji u drugim zemljama nego u Rumuniji’’, dodao je rumunski reditelj govoreći i o svojim kolegama. Inaće publika ima ključnu ulogu i kada je reč o izboru tema za njegove filmove, kaže Kristijan Munđiu: ,,Reč je o isprepljitanju stvari koje mene interesuju i stvari za koje su interesantne i mogu imati uticaja i na publiku. Od ovih preokupacija pokušavam da naparvim film koji neće ličiti na društveno-političku nastavu ili na neki komentar, več da liči na kinematografski proizvod koji ima svoju akciju, sa raznim dešavanjima…Na priemr, filmom ,,4 meseca, 3 nedelje i dva dana’’ nisma predložio sebi da se vratim u taj period da bi napravio hroniku kasnog komunizma. Prikazao sam samo jedan lični događaj za koji sam znao da datira iz tog perioda. Najbitnije je da ljudi osećaju da gledaju jedan film. Ako na kraju filma postavljaju sebi i neka pitanja to je još bolje’’.

Najnoviji film Kristijana Munđiua ,,Mala matura’’ ne samo da postavlja pitanja, več preuzima i jednu od najbolnijih dilema Rumuna, i istovremeno govori o jednoj od najboljnijih tačaka rumunskog društva: korupciji. Štaviše. Vraća se kroz vreme na film ,,Zapad’’ iz 2002, to je komedija o dilemi tadašnje omladine da napusti ili ne zemlju, ali koji se suočavaju sa istom dilemom oko napuštanja zemlje i njihove dece. Može se govoriti o ciklusu koji je otvorio film ,,Zapad’’ a koji je zatvorio film ,,Mala matura’’? Kristijan Munđiu: ,,Ja bih bio veoma strećan kada bi se ovaj ciklus zatvorio. Nažalost mislim da će ovaj ciklus ostati otvoren i da ćemo ga reneti našoj deci. Nisam oćekivao da 15 godina posle filma ,,Zapad’’ budemo u ovoj tački. Nisam se nadao da ću se vratiti na ovu temu, očekivao sam da će se stvari odvijati drugačije. Sada sam se, međutim, ponovo vratio na ovu temu iz druge perspektive, iz perspektive roditelja koji ima više briga nego pre 15 godina. Tada smo mi verovali da ćemo moći da promenimo ovdašnji svet, uključivši i za one koji će imati decu. Danas kad razmišljam o savetima koje roditelji treba da daju njihovoj deci, shvatam da nije postignut progres koji sam očekivao. I veoma je teško da deliš savete ili da doneseš neku odluku. Tako da sam se vratio na ovu temu koja preokupira veliki broj roditelja koji imaju isto toliko godina koliko imam i ja’’.

Bogdan Mirika, čiji je dugometražni film ,,Psi’’, osvojio nagradu FIPRESCI u kategoriji Un certain regard”, debitovao je 2010.godine kao reditelj filma Junkie”. Po sopstvenoj izjavi, otkrio je kinematografiju u 30. godini kada je počeo da se bavi pisanjem scenarija. Notmalno je dakle pitanje šta je važnije u jednom filmu: naracija, epska nit scenarija ili kinematografska inovacija. Bogdan Mirika: ,,U slučaju mog filma, namerno sam ostavio naraciju u drugom planu jer nije veoma teško da napišeš koherentnu priču od početka do kraja. Ali, ja sam hteo da eksperimentišem kada je reč o senzacijama. Zapravo, želeo sam da predlažem film koji će te ostaviti bez daha, ali ne posredstvom priče, več posredstvom atmosfere. Hteo sam da ima uticaj koji neće podržati isključivo naracija. Kad kažem da je naracija u drugom planu, ne znači da je ona aljkava, več da ima neke nedostatke, neke delove koji nisu izvedeni do kraja, ali koje može da dopuni gledalac ako je pažljiv.

Scenarista sopstvenih filmova, Bogdan Mirika priznaje da početak novog filma polazi od više senzacija pre nego što dobijaju konkretnu formu na papiru. Tako se desilo i u slučaju filma ,,Psi’’:,,Pišem polazeći od jedne emocije koja mi je veoma nejasna a stvari polako počinju da se razjasne i tako počinjem da kreiram priču. U ovom slučaju radilo se o mojim sećanjima iz detinjstva. Proveo sam letnji raspust kod moje babe na selu. Tamo sam video neke sukobe među meštanima, neki od njih su bili veoma agresivni. Posle više godina shvatio sam da me je najviše plašilo ne samo nasilje, nego arbitrarni karakter nasilja. Moj film polazi od rumunske stvarnosti, ali se nisam previše bavio rekonstitucijom stvarnosti. Moj film nije realistički film, moji likovi govore u parabolama. Čak mi je rečeno da je atmosfera u mojim filmovima skoro čehovljevska. Ali sada me je to interesovalo. U slučaju da ću osečati tokom vremena da treba da se više približavam stvarnosti, možda ću uraditi i to’’.

Bez obzira za koji žanr će se opredeliti ubuduće Bogdan Mirika, početak je bio obečavajući. Kao što je bilo i u slučaju Kristijana Munđiua kome je nedavno upućen poziv da bude član američke Filmske akademije sa punim pravom glasa.