SAJAM UMETNOSTI MoBU

Razgovarali smo sa direktorkom sajma Demetrom Arapu o ovom događaju:

Krajem maja, u Bukureštu, u prostorijama vazduhoplovnog hangara, u Romaeru, održano je prvo izdanje Bukureštanskog međunarodnog sajma umetnosti — MoBU”. Učestvovalo je više od 30 umetničkih galerija, oko 200 vizuelnih umetnika, bilo je događaja, prezentacija, radionica, performansa i projekcija.

Razgovarali smo sa direktorkom sajma Demetrom Arapu o ovom događaju:

Ima više od 200 umetnika, 30 galerija, umetničkih prostora koji se dodaju cifri od 30 štandova čak i nezavisnih umetnika. Imamo i kutak pod nazivom Take off“, izložbu koju smo organizovali specijalno za ovo prvo izdanje. Nekako naslov „Take off“ – „Poletanje“ je takav jer smo u vazduhoplovnom hangaru. Konkretno radimo godinu dana. Ideja se javila odavno. Mnogo je posla, a prostor je veoma veliki, pa, možete zamisliti. Težak je to posao u svakom slučaju. Predložili smo da se to organizuje u industrijskoj hali. To je bila namera, da bude sve nekako sirovo, da ima veliku visinu, prirodnu svetlost i da osigura slobodu kretanja, da može da primi mnogo savremene umetnosti, jer je to ono o čemu se radi, i u svim njenim izrazima. Od samog početka smo krenuli da radimo program konferencija i radionica, tako da nam je u svakom slučaju bio potreban veliki prostor. I Romaero se na naša traženja dobro uklopio. To je prostor gde su se i ranije organizovali koncerti i žurke, odnosno atraktivan je i možete ga popuniti na mnogo načina“.

Direktorka Demetra Arapu ispričala nam je i kako je javnost dočekala ovaj novi sajam umetnosti, kako je organizovan i kakvo su interesovanje za njega pokazali kolekcionari:

Dočekan je kako sam želela, uključila sam se i lično, mi smo se uključili. Ovo je rezultat koji smo želeli i dobili smo pozitivne reakcije i javnosti i galerista sa kojima smo se sprijateljili i sa kojima smo stvorili čvrstu strukturu i radimo zajedno na divan način. Nije bilo incidenata, nije bilo animoziteta, suprotstavljenih diskusija. U principu, stvari su išle dobro i u pogledu lične saradnje i između galerija, između svega ostalog što je uključeno u organizovanje takvih događaja. Imali smo važne konferencije i goste, poput francuskog pisca Paskala Bruknera. Diskutabilno je da li postoji kolekcionarsko tržište ili solidna platforma. Moje mišljenje je da postoji kupovna moć, postoji apetit za savremenu umetnost, možda ima i za druge vrste umetnosti, ali moja specijalnost je savremena umetnost i tu je moj fokus. E sad, brojčano, ne bih znala kako da se izrazim. Ima ljudi koji žele da kupe, iz ličnih razloga, nezavisno da li je to njima poklon, ili je to investicija. Imam svakakvih pitanja. Najvažnije je početi negde. Ideja je da je ovo prilika da se savremena umetnost vidi na mnogo načina, u mnogim sredinama, umetnici su bili ovde, većina, sreli ste ih na štandovima i razgovarali ste sa njima. Izuzetno je, takođe je tu platforma za umrežavanje. Videla sam, naravno, kolekcionare koje svi poznajemo, ali nećemo sada da pravimo spisak, dešava se kod nas i to me raduje.“

Jedan od najatraktivnijih događaja sajma predstavljala je retrospektivna izložba poznatog likovnog umetnika i švajcarskog pisca , poreklom iz Rumunije, Daniela Spoerija. Umetnik je pronalazač struje Eat Art“ i bio je jedan od pokretača Nouveau Realisme“, umetničke struje kroz koju se umetnički transponuju predmeti iz svakodnevne stvarnosti. O učešću poznatog umetnika na MoBU, Demetra Arapu je izjavila:

Saradnja sa Danijelom Spoerijem, u ovom slučaju sa njegovim životnim galeristom po imenu Tomas Levi, vlasnikom Galerije Levi“ u Hamburgu je funkcionisala upravo tako, trofično i organski, koliko i saradnja sa galeristima, kako sa domaćima, tako i sa stranima. Išli smo najispravnijim i najutabanijim putem. Jednostavno smo nazvali, interesovali smo se i odlučili da ga pozovemo, kao umetnika rumunskog porekla koji ovde nije mnogo poznat. Doneli smo 120 radova iz najznačajnije serije koje je on kreirao, kao one iz serije Sevilja“ Black Series“. Bio je polaskan. Za otvaranje nam je poslao i video pozdrav i ohrabrenja gde je rekao da je apsolutno počastvovan i presrećan što smo uspeli da ovo organizujemo.“

Kritičar umetnosti i istoričar Pavel Šušara želeo je da doda neke ideje o retrospektivi Daniela Spoerrija:

Poreklom je iz Galaca. Otišao je kao dete. Imao je 10 godina kada je otišao iz Rumunije. Rođen je u jevrejskoj porodici i roditelji su emigrirali sa njim. Pokretač je jedne od najvažnijih struja i stavova koji pripadaju gruboj i neposrednoj stvarnosti, nekako zaustavljajući uobičajene trenutke, svakodnevne trenutke u životu čoveka i u životu zajednice, u snimcima koji su nekako postali dugogodišnji svedoci ljudske prirode, u njenim ne naročito uzornim, već u običnim trenucima. A njegova sposobnost da ovu stvarnost uhvati kroz izreze, da uspostavi drugu stvarnost, kroz kolaže objekata, kao i promenom spoja između elemenata, promenom sintakse, takođe stvara novu umetničku morfologiju, stvara apsolutno iznenađujuće slike i apsolutno neverovatne predmete.“