Trgovinski rat koji menja svet (18.04.2025)

Nedavne carine koje je predsednik SAD najavio izazvale su prave šokove. 2. april je ,,dan američkog oslobodjenja’’ i ostaće u sećanje kao ,,dan kada se američka industrija ponovo rodila, ,,dan kad je Amerika uzela sudbinu u sopstvene ruke'' i dan kada smo poćeli da pravimo Ameriku ponovo bogatom’’-naglasio je Donald Tramp.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 18.04.2025, 00:00

Nedavne carine koje je predsednik SAD najavio izazvale su prave šokove. 2. april je ,,dan američkog oslobodjenja’’ i ostaće u sećanje kao ,,dan kada se američka industrija ponovo rodila, ,,dan kad je Amerika uzela sudbinu u sopstvene ruke“ i dan kada smo poćeli da pravimo Ameriku ponovo bogatom’’-naglasio je Donald Tramp. Mnogi ekonomisti upozoravaju da najavljene mere mogu usporiti svetski privredni rast, povećati troškova života za američkih porodca, opasnost od recesije i poskupjenja. Odnosno suprotno nameri Trampa. Strah je uticao na usporavanje industrijske aktivnosti na globalnom planu, a posledice se osećaju i na finansijskim tržištima. Medjunarodna štampa je preplavljena izrazima ,,krvoprolice na berzama, ,,panika’’, ,,dramatična situacija’’ , ,,ludnica’’ ili ,,Crni ponedeljak’’. Gost Radio Rumunija predsednik Berze hartija od vrednosti Radu Hanga u radiografiji situacije u Rumuniji je naglasio: ,,Mislim da prolazimo kroz komplikovan period i ne verujem da ćemo iz ove situacije uskoro izaći. Možda se svet menja, jer vidimo šta se oko nas dešava i možda se radi o dugotrajnom procesu. Ne očekujem se brzom povratku svetu na koji smo navikli. Kada su najavljene američke carine, na velikim globalnim tržištima je zabeležen pad od 10- 15%. Reakcija lokalnih tržišta, uključujući rumunsku, bila je veoma povoljna i ova odražava na neki način dešavanja u svetu. Primećeno je nazadovanje globalizacije, svet postaje rascepkan i ove carinske tarife postavljaće prepreke globalnoj trgovini.’’

SAD su pre mesec dana u prvoj etapi uvele carinske tarife od 25% na uvoz čelika, aluminijuma, vozila i autokomponenata bez obzira na zemlje porekla. U drugoj etapi uvedene su osnovne carine od 10% na sve proizvode, sa izuzetkom ocarinjeniih proizvoda sa 25% i energetskih proizvoda i polusprovodnika kao i dodatnih carina na proizvode iz zemalja sa kojima SAD imaju budžetski deficit. Univerzitetski profesor Kristijan Paun objasnio je u intervju za Radio Rumunija kako utiču ove carine na trgovinsku razmenu medju zemljama i zbog čega žele Amerikanci više: ,,Jer imaju ogroman trgovinski deficit sa ostatkom sveta i veliki budžetski deficit. Neće uspeti da reše ovaj problem, naprotiv iskomplikovaće situaciju još više. Ako uvodite carinske tarife na uvoz sirovina i podsklopova, sve što imate u zemlji poskupeće zbog ovih carina. Teško je verovati da će SAD veoma brzo uspeti da relociraju proizvodnju podsklopova unutar zemlje. Sa druge starne, sve što izvozi biće ocarinjeno i američki izvozni proizvodi postaće skuplji. Imaćemo dve direktne efekte. Sa jedne strane povećanje cene na unutrašnjem planu i istovremeno i smanjenje potrošnje i na kraju manje prihode, tako da se pitanje budžetskog deficita sa smanjenom potrošnjom neće rešiti. Sa druge strane izvoz će se smanjiti jer proizvodi postaju sve skuplji i ne ršsava se ni pitanje trgovinskog deficita pa ni budžetskog, jer će ove američke kompanije proizvoditi manje jer izvoz opada. Tramp neće sigurno ostvariti svoje ciljeve. Jedna država ne može realizovati ciljeve tarifnim ili netarifnim protekcionizmom. Slobodna trgovina, po ekonomskim udžbenicima, je jedino rešenje za prosperitet.’’

Iz ovog razloga mnoge države su samo nekoliko sati posle stupanja na snagu novih carina tražile pregovore sa Vašingtonom, pa je Donald Tramp odložio tromesečno stupanje na snagu novih carina za više trgovinskih partnera SAD. Medju ovima nije i Kina, za čije proizvode je Tramp uveo carinu od 145%. Na tržištu, Peking je odgovorio carinskim tarifama za američke proizvode od 125% i brzo udaljio osećaj olakšanja posle odluke o tromesečnom odlaganju američkih carina. Berze su ponovo u opadanju, dolar je pao u odnosu na evro, a kotacije zlata dostigle nove rekorde. Medju idejama koje kruže je i ta da je Donald Tramp želeo da izazove pregovore dodatnim carinama, koje su americki zvaničnici visokog ranga predstaljali inteligentnim stavom SAD u globalnom trgovinskom poretku. Pozdravljajući privremenu suspenziju američkih carina koje smatra važnom etapom ka svetskoj ekonomiji- Evropska unije je odložila odgovor Trampu otvarajući vrata pregovorima.