Roboti izmedju efikasnosti i odgovornosti (02.01.2026)
Ubrzani razvoj robotike i veštačke inteligencije promenio je iz temelja način na koji ljudi rade, uče i postupaju sa tehnologijom. Roboti su postali obična pojava u fabrikama, bolnicama, školama pa čak i u našim stanovima...
Corina Cristea и Mircea Mihai, 02.01.2026, 00:00
Ubrzani razvoj robotike i veštačke inteligencije promenio je iz temelja način na koji ljudi rade, uče i postupaju sa tehnologijom. Roboti su postali obična pojava u fabrikama, bolnicama, školama pa čak i u našim stanovima i oni doprinose povećanoj efikasnosti i optimizaciji aktivnosti. Preuzimaju repetitivne i opasne radove koji nalažu veliku preciznost i smanjuju opasnost po ljude i povećavaju u velikoj meri produktivnost. Pametni sistemi nisu više jednostavni instrumenti koji obavljaju odredjene dužnosti, već inteligentne tehnologije koje analiziraju informacije i pružaju složene odgovore. Za primer mogu poslužiti takozvani konvencionalni asistenti poput ChatGPT-a ili Gemini AI Chatbot-a, koji se sve češće koriste za infornimisanje, u obrazovnju ili donošenju pojedinih svakodnevnih odluka. U medicini na primer pametni instrumenti mogu analizirati medicinske slike i pomoći dijagnosticiranje, a hirurški roboti omogućavaju minimalno invazivne intervencije sa visokim stepenom preciznosti. U obrazovanju platforme bazirane na veštačkoj inteligenciji personalizuju proces učenja prilagodjavajući sadržaj potrebama svakog učenika. Tehnologije bazirane na veštačkoj inteligenciji uzimaju sve više maha, pojavljuju se nove aplikacije, ali da bismo ih koristili u našem interesu potrebno je da znamo kako funkcionišu, upozoravaju stručnjaci. U svetu u kojem se sve češće govori o veštačkoj inteligenciji, posledice mogu da budu dramatične. Ana Marija Stanku izvršna direktorka Bucharest Robots, osnivač Robhub-a i prvi Rumun imenovan u upravnom odboru EU Roboticsa kaže: ,,Ovo nas najviše plaši. Jer se već pojavljuju relativno veliki problemi. Zabeleženi su slučajevi samoubistava. Prema našoj studiji ljudi razvijaju psihoze posle kontakata sa generativnom vestačkom inteligencijom. Ono što treba znati je to da misija ove generativne veštačke inteligencije je da pruži bliske odgovore na tvoja pitanja. Na primer ako si depresivan i pišes ChatGPT- da si se danas svadjao sa kolegama i da si tužan jer te ovi ne shvataju, dobićeš odgovor u ovom smislu. Neće ti reći da si ti možda problem ili da treba da se zamisliš, možda imaš loš dan ili nešto slično. On nije trener da te upozori da si skrenuo sa pravog puta. Večina ne koristi reč samoubistvo. Ali ako ti kažeš da želis da izvršiš samoubistvo, ChatGPT neće koristiti reć samoubistvo, već reći koje vode u ovom pravcu. Računar ne razmislja, on nije osoba, jednostavno je kombinacija više brojeva’’.
Temelj veštačke inteligencije čine statistički i matematički mehanizmi. Modeli tipa veštačke inteligencije trenirani su na ogromnim brojevima tekstova I podataka iz kojih uče odnos izmedju reči, ideja i konteksta. Odgovori iako koherentni nisu rezultat svesnog razmišljanja ili realnog svatanja sveta, već na bazi predvidljivosti, objašnjava Ana-Marija Stanku. Konkretno, sistem računa koja reč ima najveće sanse u redosledu rečenice u zavisnosti od formulisanog zahteva i podataka iz treninga, generišući ponekad nekompletne, netačne ili neodmerene odgovore u specifičnom kontekstu: ,,Ovde postoji jedan veliki problem. Jer mi koji smo nešto stariji, imamo odredjeno iskustvo i brzo shvatamo kada jedna platforma greši u odredjenoj oblasti. Probleme imaju mladi bez iskustva, jer ne znaju šta je pogrešno ili šta nije u odgovoru Chat GPT-a. Čula sam ovo i od profesora. Učenici često postavljau ista pitanja ChatGPT-a i dobijaju istu vrstu odgovora. Oni ne znaju da ChatGPT može pogrešiti. Ovo se u tehničkim terminima zove halucinacija, ne kažem da laže, jer ako bismo ovo rekli značilo da ga antropomor fizujemo, a on nije ljudsko biće’’.
Roboti i sistemi veštačke inteligencije predstavljuaju korak napred ka većoj efikasnosti i progresu , ali ostaje problem njihovog korišćenja. Jer prekomerna automatizacija razmišljanja i delegiranje ličnog razmišljenja tehnologiji mogu doneti zavisnost i smanjenje kritičkog duha, upozoravaju stručnjaci. Pored toga nisu isključeni potencijalni društveni problemi kao što je zamena ljudske radne snage, ali i važna dilema moralne i zakonske odgovornosti: ko će odgovarati za pogrešno donetu odluku autonomnog robota-sistemski programer, korisnik ili sam sistem?
