Program „Cultivators of Life”

Program „Cultivators of Life”, koji je pokrenula organizacija Tranzit Bukurešt u partnerstvu sa MODEM – Centrom moderne i savremene umetnosti u Debrečenu i uz podršku AFCN-a, predlaže interdisciplinarno istraživanje na preseku umetnosti, prirodnih nauka, poljoprivrednih praksi i znanja predaka.

Dragana Diamandi и Ion Puican, 07.02.2026, 09:00

Program „Cultivators of Life”, koji je pokrenula organizacija Tranzit Bukurešt u partnerstvu sa MODEM – Centrom moderne i savremene umetnosti u Debrečenu i uz podršku AFCN-a, predlaže interdisciplinarno istraživanje na preseku umetnosti, prirodnih nauka, poljoprivrednih praksi i znanja predaka. Program je započet 2025. godine i nastavlja se i ove godine. Adelina Luft, kustoskinja programa „Cultivators of Life”, objašnjava šta ovaj program u suštini predstavlja i iz koje potrebe je nastao:
„Program Cultivators of Life, odnosno Negujemo život, u suštini pokušava da objedini tri oblika znanja koja su do sada uvek bila razdvojena. S jedne strane, govorimo o autohtonom mišljenju ili znanju predaka. Drugo, o savremenim oblicima uzgoja — šta danas možemo da sadimo u kontekstu klimatskih promena i promena tla. Vidimo da već možemo da sadimo egzotične biljke, kako ih nazivamo, ili biljke iz drugačijih klimatskih konteksta, poput mediteranskog. Njih je već moguće uzgajati i na području Bukurešta. Dakle, govorimo o poljoprivrednim praksama.
S druge strane, treći element odnosi se na naučno znanje i potrebu da se uspostavi dijalog sa ljudima koji imaju stručnost u tim oblastima: biolozima, klimatolozima, ali i pejzažnim arhitektama i arhitektama. Cilj je, dakle, da se postepeno izgradi novi leksikon, a projekat obuhvata različite aktivnosti — od umetničkih rezidencija do diskusija, poseta i drugih aktivnosti u baštama.”
O susretu umetnosti, nauke i znanja predaka u okviru projekta govori takođe Adelina Luft:
„Važno je napomenuti da se ovaj projekat gradi kao nastavak drugog veoma dugoročano projekat, koji je Udruženje Tranzit pokrenulo još 2021. godine. Projekat se zove Eksperimentalna istraživačka stanica za umetnost i život. Program Cultivators of Life osmišljen je polazeći od rada te istraživačke stanice i nastavlja ga, u smislu da imamo snažnu vezu sa prirodnim naukama, jer smo za istraživačku stanicu pozivali biologe, druge stručnjake i pejzažne arhitekte koji su nam pomogli da razvijemo ovaj prostor prema ekološkim principima. Istovremeno, eksperimentisali smo sa baštom biodiverziteta, sadeći različite vrste biljaka, od kojih su neke već prilagođene promenljivim uslovima sredine.
S druge starne, ne možemo zanemariti ni ruralni kontekst Rumunije i bogatstvo znanja predaka. Ta znanja, međutim, ne posmatramo isključivo iz ove teritorijalne perspektive ili u okviru nacionalnih granica, već i u dijalogu sa drugim prostorima, kao što su oni uglavnom na globalnom jugu, ali i sa drugim regijama koje prolaze kroz akte nasilja.
Imali smo goste iz Meksika, Palestine, Indije, a planiramo i saradnju sa drugim istraživačima i misliocima — dekolonijalnim i autohtonim misliocima, koji stavljaju u perspektivu mesto iz kojeg delujemo i kroz koje gradimo ovaj dijalog između različitih regiona. Imali smo umetnike na rezidencijama u istraživačkoj stanici, tako i u Debrečenu, u partnerskoj instituciji MODEM.”
Kroz ove događaje i čitav tok programa „Cultivators of Life” oblikuje se prostor refleksije i eksperimenta koji u središte stavlja zemlju kao partnera za razmišljanje, a ne kao jednostavan resurs. Filozof i teoretičar Ovidiju Cikindeleanu govori o konceptu koji stoji u osnovi programa, naime o konceptu „ živog razmišljanja”:
„Živo razmišljanje nastavlja ovaj napor da se u našem javnom prostoru ponovo utemelje intelektualni dialozi sa ljudima čija filozofija ima praktičnu, ukorenjenu dimenziju, ili koji dolaze iz zajednica koje same oblikuju svoju budućnost, iako su pogođene katastrofama ili mnogo većim spoljnim silama. Klasični diskurs o ekologiji i održivosti često čuva logiku razdvajanja, recimo, modernog razmišljanja, na primer, kada govori o nama i prirodi, problemima i rešenjima, ili čak o savremenom svetu i rezervatima.
Da bismo odgovorili na aktuelne probleme, potrebno nam je živo razmišljanje — ono koje je fizički povezano sa životnom sredinom i njenim ekosistemima, a ne zatvoreno u discipline. To je razmišljanje koje prepliće ekologiju, društvo, ekonomiju i znanje; razmišljanje koje je svesno rata protiv života koji je proizveo savremeni svet i koje ozbiljno shvata život, a ne samo objekat, kada rekonstruiše i neguje svoju budućnost.”
Na kraju, kustoskinja Adelina Luft govori o tome šta projekat „Cultivators of Life” znači za tim koji ga je osmislio:
„Za nas ovaj projekat sa istraživačkom stanicom, podrazumeva i neposredan, svakodnevni posao, rad održavanja koji nije lak i koji zahteva stalno fizičko prisustvo na mestu koje treba gajiti. Biljke treba negovati i razvijati. Sve ove konstrukcije i ekološki prototipi zahtevaju rad na vrlo osnovnom, infrastrukturnom nivou: imati mesto za pranje, mesto za sedenje, mesto za sklonište. Sve to zahteva mnogo fizičkog rada i organizacije. A kroz te procese počinjete da uočavate druge stvari i dajete smisao životu i onome što radite na drugačiji način.”