Evropa u više brzina (13.02.2026)
Kontroverzni koncept Evrope u više brzina nije novijeg datuma
Corina Cristea и Mircea Mihai, 13.02.2026, 00:00
Kontroverzni koncept Evrope u više brzina nije novijeg datuma. On polazi od realnosti da se članice ne razvijaju istim ritmom, što predpostavlja formiranje jednog jezgra od uglavno razvijenih zapadnih država koje napreduju brže u ekonomskoj, fiskalnoj ili vojnoj oblasti, dok ostale zemlje ostaju na margini jezgra sa sporijim ritmom integracije. Zagovornici Evrope u dve brzine tvrde da je ovaj model potreban da bi se izbegle blokade u procesu odlučivanja, u vreme kada se Evropska unija sa 27 članica i raznim interesima i stepenima razvoja suočava sa problemima u procesu bržeg donošenja zajedičkih političkih odluka. Ovi kažu da bi dozvoljavajući zemjama koje su spremne da idu brže, Unija postala efikasnija, konkurentnija i prilagodljivija globalnim promenama. Na suprotnoj strani, kritičari ovog projekta upozoravaju na opasnost od fragmentacije i od povečanih razlika u razvoju izmedju Istoka i Zapada, izmedju bogatih i manje razvijenijih država. Da bi ,,preživela u sve nepredvidljivijoj geopolitičkoj situaciji, Evropa treba da postane jača i otpornija i status kvo ne može da bude opredeljenje’’ kaže nemački ministar finansija Lars Klingbejl. On predlaže da se formira jedno jezgro od šest država koje bi brže napredovale u ključnim politikama u cilju jačanja ekonomija i autonomija evropskog bloka i konsolidacije suvereniteta, otpornosti i konkurentnosti Evropske unije. U ovo jezgro ušle bi najsolidnije ekonomije Unije: Nemačka, Francuska, Španija, Italija, Poljska i Holandija. Diplomata Ovidiju Dranga, bivši ambasador Rumunije kaže: ,,Postavljanje pitanja konkurentnosti po meni je za svaku pohvalu, ali nije jedina tema za razmatranje kada je reč o Evropi u više brzina. Treba da mislimo i na bezbednost i na druge dimenzije koje bi postale relevantne za Evropu u bespoštednoj konkurenciji, koja svake godine menja ulog. Jedna otpornija Evropa je Evropa koja je svesna rizika sa kojima se suočavamo svi u ovom trenutku i naročito svesna njenog položaja u odnosu na globalne aktere, u prvom redu na SAD. Jedna otporna Evropa ne znači po meni da traba da se udalji od SAD, već naprotiv da bude osetljivija na dogadjaje u SAD i na stavove Administracije prema bezbednosti na globalnom planu.’’
Prema navodima agencije Rojters, koja se poziva na pismo nemačkog ministra finansija Larsa Klingbejla upućeno kolegama iz pomenutih zemalja, predlog Nemačke sadrži plan u četiri tačke za napredovanje ujedinjenja tržišta kapitala, jačanje evro nonete, bolju koordinaciju odbrambenih investicija i osiguranje pristupa sirovinama. Na ovaj način koalicija zemalja treba da ubrza proces osnivanja Ekonomske i investicione unije koja bi stvorila bolje uslove za evropske firme. Druga tačka koncentriše se na medjunarodnu ulogu evra kao monete sa ulogom utočišta baziranu na predvidljivost i vladavinu zakona, kaže nemački ministar koji se zalaže za smanjenje birokratije i jačanje suvereniteta u sferi platnog sistema. Što se tiče odbrambenih izdataka, nemački ministar se zalaže za bolju saradnju zemalja članica i za proglašenje odbrane prioritetnim zadatkom u narednom višegodišnjem budžetu Evropske unije i pretvaranje odbrane u motor privrednog rasta. Takodje treba uložiti dodatne napore sa medjunarodnim strateškim partnerima za jačanje lanaca snabdevanja kritičnim mineralima. Jedna Evropa u dve brzine pretpostavlja pažljivu analizu senzibilnosti svih članica Unije, kaže Ovidiju Dranga: ,,Razgovori o Evropi u dve brzine kompatibilni su po značaju sa razgovorima o Ustavu Evropske unije, projekat koji nažalost nije uspeo, jer nije izglasan u nekoliko važnih članica Unije. Ne verujem da se nalazimo u ovakvoj situaciji. Ne verujem da postoji jedna kritična masa u večini zemalja članica za donošenje odluke o Evropi u više brzina. Treba da odlučimo kakvu Evropu želimo u narednih 10-20 godina. Jednu konkurentsku Evropu, više integrisanu nego do sada koja bi bila prvorazredni globalni geopolitički akter. Ili da se zadovoljivo sekundarnom ulogom, ali ne prvolinijskom u globalnoj geopolitičkoj trci gde bismo mi evropljani konstatovali da je ponekad bolje da budemo u preispitanom i uravnoteženom tandemu sa SAD’’.
Ovidiju Dranga kaže da je sada nezahvalno reči u kojoj će se meri ideja Evrope u dve brzine sprovoditi u delo.
