Porodica Čaušesku
U istoriji Rumunije postojale su porodice kojima se bukvalno duguje postojanje zemlje, kao što su Bratijanu, Kantakuzino, Golesku, Gika, Lahovari i drugi. Ali postoji i primer porodice sa zloglasnom ulogom, kao što je porodica Čaušesku.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 15.03.2026, 14:22
U istoriji Rumunije postojale su porodice kojima se bukvalno duguje postojanje zemlje, kao što su Bratijanu, Kantakuzino, Golesku, Gika, Lahovari i drugi. Ali postoji i primer porodice sa zloglasnom ulogom, kao što je porodica Čaušesku. Komunistički režim je podrazumevao izuzetno visok stepen korupcije i nepotizma na svim nivoima. Nikolaje Čaušesku, kada je dostigao najvišu poziciju u stranci i državi 1965. godine, osigurao je svoju stabilnost kroz lojalne saradnike, ali i preko rođaka. Njegova supruga Elena, troje dece Valentin, Zoe i Niku, i braća i sestre Nikulina, Marin, Marija, Florea, Andruca, Ilije, Elena i Jon zauzimali su različite pozicije u državnoj hijerarhiji i imali su različite stepene uključenosti i vidljivosti. Skromnog porekla, članovi porodice Čaušesku su u potpunosti iskoristili priliku da dostignu status daleko iznad onog koji bi stekli u drugim vremenima. Od svih članova porodice Čaušesku, Elena Čaušesku je bila najuticajnija. Maksim Bergijanu je bio visoki zvaničnik zadužen za projekte ekonomskog razvoja. Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije ga je 2002. godine pitao da li je još neki član porodice, osim njegove supruge Elene, uticao na Nikolaja u njegovom donošenju odluka.
„Ne verujem da je iko od njih uticao na njega u donošenju odluka, koliko ja znam. Nisam ih lično poznavao, ali poznajem Floreu Čaušeskua iz viđenja, koji je bio novinar, skroman i povučen i čovek na svom mestu. Čaušeskova supruga je stavila i njega pod istragu jer je sebi sagradio vilu u Snagovu. Nije volela braću. Ipak je prihvatila Nelua, najmlađeg, koji je bio čovek karaktera, velikog karaktera. Radio sam sa njim u Ministarstvu poljoprivrede i on je bio čovek zdravog razuma, dobar čovek, možda kakav bi i sam Čaušesku bio da nije imao takvu ženu pored sebe, koja ga je uvek gurala ka mraku, ka onome što nije dobro. A Nelu je bio tih i skroman dečak, pomagao je svima, jako sam voleo da radim sa njim. Bio je poštovan i pravedan.“
Porodica Čaušesku je rumunskoj istoriografiji dala generala Ilija Čaušeskua, Nikolajevog brata, koji je bio na čelu instituta za istorijska istraživanja i vojne studije. Institut kojim je rukovodio Ilije Čaušesku, zajedno sa Institutom za istoriju Rumunske komunističke partije, dao je ton istraživanju rumunske istorije. Ideološke direktive, urednički projekti i istraživački planovi koji su važili za sve istoričare u Rumuniji poticali su iz kolektiva formiranog oko Ilija Čaušeskua, prave kamarile. Maksim Bergijanu se sećao Nikolajevog brata istoričara, kao i Marina, najstarijeg brata i najvišeg u partijskim redovima, koji je izvršio samoubistvo u rumunskoj ambasadi u Beču tokom dana decembarske revolucije 1989. godine.
„Zatim je bio Ilije, vojnik, koga nisam poznavao, ali znam da je bio čovek sa interesovanjima za istoriju, više se držao svoje struke. Naravno, svi su bili doktori, cela porodica. Nisam poznavao drugog brata Nikolaja. A ni Marina, koji je umro pod nejasnim okolnostima. Mislim da je morao biti likvidiran jer je previše znao o bankovnim računima.“
Dvoje od troje dece Nikolaja i Elene Čaušesku, najstariji sin Valentin i ćerka Zoe, bili su diskretni u svojim javnim nastupima. Diskrecija nije karakterisala treće dete, sina Nikua, jer je on bio vođa skupine koju su oko njega formirala deca onih na visokim položajima. Glasine koje su kružile pre 1989. godine prikazivale su Nikua kao osobu sklonu zabavama. Paradoksalno, dobijao je političke funkcije i činilo se da ide očevim stopama. Valentin Čaušesku, fizičar po obrazovanju, razvio je pravu strast prema fudbalskom timu Steaua Bukurešt, kojim je rukovodio do osvajanja Kupa evropskih šampiona 1986. godine. Ćerka Zoe Čaušesku, matematičarka, bila je još diskretnija, radeći u Institutu za matematiku Rumunske akademije. Maksim Bergijanu.
„Kada je Pačepa objavio svoje memoare, napisao je „Orizonturi roşii“, pojavljuje se čovek koji je imao aferu sa Zoe i nestali su na nekoliko dana. Ona je radila u Institutu za matematiku, Zoe je bila veoma inteligentna i dobra matematičarka. Ne znam za njen privatni život, nije me zanimalo, niti me zanima, ali znam da je bila dobar stručnjak i da je radila u institutu po zaslugama. I ne znam gde je otišla sa tim dečakom, negde u neku kolibu, i obezbeđenje je više nije moglo pronaći. Što se tiče dotičnog inženjera, koji se zvao Mihaj, Pačepa kaže da ga je gospođa Čaušesku pozvala i rekla: „Vidi šta se dešava. Ovog inženjera Mihaja, za mesec dana pošaljite u Konakri, u tu Gvineju Seku Turea. Znate da nam je ambasador tamo rekao da tamo ima neka bolest koju izaziva muva koja vas ujede i za dva dana vam glava oteče do veličine lubenice i umreš. Pošaljite ga tamo!“ Tako piše Pačepa u Orizonturi roşii“.
Porodica Čaušesku je razbuktavala maštu Rumuna i mnogo se o njoj govorilo. Bila je to porodica koja je dospela u centar pažnje samo zbog režima koji je promovisao represiju i klijentelizam, kao što je to bio komunizam.
