Beneficije imunizacije (16.10.2020)
Pribljižavanjem zime sve češće čujemo da nam preti gripna sezona. Medjutim sada je briga za zdravlje ljudi jos veća, jer se suočavamo i sa pandemijom novog koronavirusa. Jedno od pitanja je i šta se dešava kada se sezonski grip poklapa sa Kovidom-19, naročitokod ljudi sa hroničnim bolestima ili iz rizičnih grupa. Da li novi koronavirus utiče na širenje gripnog virusa? Univerzitetska profesorka doktorkaDojnaAzoikaj, predsednica Rumunskog epidemiološkogdruštva,ističe da je u južnoj emisferi, gde je zimska sezona na izmaku, gripna aktivnost bila ove godine slabijeg intenziteta. Na pitanje čemu se možemo nadati, Dojna Azoikaj je odgovorila: ,,Imaćemo mnoge banalne repiratorne infekcije. Možemoočekivati pojavu raznih virusa, polazeći od rinovirusa kao i koronavirusa sa kojima smo se suočavali svake godine i koji su izazvali banalne prehrade pa i sa gripnoimvirusom. U južnoj emisferi gripna aktivnost nije bila intenzivna. Ova situacija se može objasniti konkurencijomviše vrsta virusa, kada najači ili najmladji pobedjuje. Ili je možda reč o preduzetim merama za smanjenje rizika od infekcije sa patogenim respiratornim agentom. Nošenje maske i izbegavanje gužvimože smanjiti broj gripnih infekcija. Ovo medjutim ne znači da se nećemo suočavati sa gripom. U južnoj emisferi prošle godine AH1N1, bio je dominantniji.“
Corina Cristea, 16.10.2020, 10:45
Pribljižavanjem zime sve češće čujemo da nam preti gripna sezona. Medjutim sada je briga za zdravlje ljudi jos veća, jer se suočavamo i sa pandemijom novog koronavirusa. Jedno od pitanja je i šta se dešava kada se sezonski grip poklapa sa Kovidom-19, naročitokod ljudi sa hroničnim bolestima ili iz rizičnih grupa. Da li novi koronavirus utiče na širenje gripnog virusa? Univerzitetska profesorka doktorkaDojnaAzoikaj, predsednica Rumunskog epidemiološkogdruštva,ističe da je u južnoj emisferi, gde je zimska sezona na izmaku, gripna aktivnost bila ove godine slabijeg intenziteta. Na pitanje čemu se možemo nadati, Dojna Azoikaj je odgovorila: ,,Imaćemo mnoge banalne repiratorne infekcije. Možemoočekivati pojavu raznih virusa, polazeći od rinovirusa kao i koronavirusa sa kojima smo se suočavali svake godine i koji su izazvali banalne prehrade pa i sa gripnoimvirusom. U južnoj emisferi gripna aktivnost nije bila intenzivna. Ova situacija se može objasniti konkurencijomviše vrsta virusa, kada najači ili najmladji pobedjuje. Ili je možda reč o preduzetim merama za smanjenje rizika od infekcije sa patogenim respiratornim agentom. Nošenje maske i izbegavanje gužvimože smanjiti broj gripnih infekcija. Ovo medjutim ne znači da se nećemo suočavati sa gripom. U južnoj emisferi prošle godine AH1N1, bio je dominantniji.“
Od gripnih virusa, A i B tipovi mogu izazvati epidemije pa i pandemije, jer menjaju strukturu svake godine. Svakog proleća Svetska zdravstvena organizacija prognizama i analizom utvrdjuje koje će se vakcine koristiti u narednoj sezoni. Gripni virus i koronavirus pripadaju različitim familijama. U ovim uslovima postavlja se pitanje da li njihovom kombinacijom može nastati druga vrsta virusa. Lekar Adrijan Marinesku sa Instituta infektivnih bolesti ,,Matej Balš iz Bukureštakaže da se pacijenti zaraženi istovremeno gripnim virusom i novim koronavirusom nalaze u teskom zdravstvenom stanju, ali da vakcine protiv gripa ne pomažu u slučaju SARS-KoV-2.: ,,Ne postoji nijedan dokaz o vezi izmedju gripnih virusa i koronavirusa u koju spada i SARS-KoV-2. Ako ćemo se vakcinisati protiv gripa nećemo imati grip. Vakcina pomaže, ali ove vrste virusa nemaju nikakvu direktnu vezu. Novi koronavirus doživljava manje ili veće mutacije. Znamo da u SAD i Evropi imamo viralnu varijantu koja je manje agresivna, ali koja se prenosi veoma lako. Zbog toga i govorimo o drugom talasu infekcije.
Manji broj infekcija znači istovremeno i manji pritisak na zdravstveni sistem u vreme kada se suočavamo sa pandemijom kojoj se ne vidi kraj, jer još nemamo vakcinu protiv Kovida-19. Za gripne viruse imamo vakcine, podsećaju lekari i vakcinisanje je najefikasniji metod prevencije. Virdjil Musta šef Odeljenja za infektivne bolesti Bolnice ,,Viktor Babe[ iz Temišvara objašnjava: ,,U slučajuzaraznihbolesti, bez obzira o kojoj se radi, postoje spečificni metodi, odnosno vakcine koje su najbolje sredstvo. Bez vakcine potrebno je voditi računa o higijenskim merama, o pranju ruku, fizičkom odstojanju inošenju maske kao iopštim merama koje su veoma važne. Zdrava ishrana jača organizam koji postaje otporniji na pojedine infekcije. Poznato je da stres negativno utiče na imunitet. Tako da mogu da se koristeantistresni lekovi, naturističke prirode ili na preporuku lekara. Poznato nam je da su preaksiozne osobe ispoljavale teže oblike bolesti. Vitamini mogu da pripreme organizam za neke infekcije, naročito vitamini iz grupe A i D, zatim Cink, Selenijum, kao i odmor. Jedan odmoren organizam je daleko otporniji od umornog organizma. Treba da vodimo računa o menadžmentu svakodnevne aktivnosti, naporima koje ulažemo, ne samo fizičkim, večipsihičkimi intelektualnim, jer sve ovo utice na imunitet i borba se vodi izmedju agresivnih faktora patogenog agenta i odbrambenih faktora organizma.
Za bolje zdravlje potrebno je vaspitanje, dodaje Virdjil Musta, a to znači da svake godine treba da proverimo naše zdravlje, da pokušamo da držimo pod kontrolu eventualne bolesti i da sprečimo rizične faktore ishrane, duvan, zagadjenje i da se borimo za čistiji vazduh.
