Da li je rad na daljinu dogoročno rešenje?(12.06.2020)
Corina Cristea, 12.06.2020, 00:00
Predvidjen zakonom od pre dve godine, rad na daljinu osvaja teren u poslednje vreme i jedno je od rešenja za sprečavanje širenja pandemije novog koronavirusa. Rad na daljinu je predvidjen u 15 000 ugovora od kada je u Rumuniji 16. marta proglašeno vanredno stanje. Za dva neseca broj ovih ugovora je utrostručen. Ovaj model rada postao je atraktivan za radnike i u istoj meri i za poslodavce. Medjutim ugovori ove vrste ne mogu se realizovati u svim oblastima i predstavljaju izazov za mnoge Rumune. U studiji Kolijers instituta napravljenu u zemljama zone, uključujući Rumuniju, 40% ispitanika odgovorilo je da se suočava sa problemima kada rade kod kuće. Nedostaju spontani susreti sa kolegama, a za 67% ispitanika izazov predstavlja i nepostojanje jasnog raygraničenja izmedju ličnog i profesionalnog života. Sa svim nedostacima, više od 50 % ispitanika smatra da nisu manje produktivni, dok 23% da je produktivnost povećana. I menadjeri su konstatovali da je efikasnost povećana, tako da se analizira mogučnost permanentizacije rada na daljinu. Da li može daljinski rad da postane dugoročno rešenje? Ova tema je veoma interesantna, kaže rumunska evroposlanica Socijaldemokratske partije (PSD) Karmen Avram, koja je u intervju za Radio Rumunija govorila o prednostima rada na daljinu:,, Smatram da će rad na daljinu postati običaj u Evropskoj uniji. Paradoksalno, zaključeno je da je efikasnost rada na daljinu u ovom periodu bila veća. Potrebne su medjutim još mnoge strudije, ali za sada je jasno da radnik radi mnogo bolje kada radi kod kuće. Uzmimo slučaj Evropske unije. Ceo budžet Unije usmeriće se na oporavak prvrede zasnovan na strategiju Zelenog pakta. Ali da vidimo sta znači Zeleni pakt?. Samnjenje emisija, smanjenje zagadjenja. Ako želimo da smanjimo emisije štetnih gasova možemo ostaviti veliki broj radnika da rade kod kuće. Možemo smanjiti na ovaj način emisije i istovremeno imati radnike koji rade efikasno i koji obavljaju primerno njihove profesionalne obaveze. Smatram da će se o stavu Green Deal-a dosta govoriti i inistirati da se, tamo gde je moguće, organizuje rad na daljinu jer je profitabilno i za poslodavca.“
Specifičnost rada na daljinu je i tehnološki faktor. Rad se obavlja elektronskim sredstvima komuniciranja, predpostavlja modernu infrastrukturu koja može da omogući veću produktivnost. Potrebne su takodje odredjene naklonosti I resetovanje načina interakcije. Ekspert za ljudske resurse Sorin Faur kaže:,,Ne radi se samo o tehnologiji već i o perspektivi. Uloga menadžmenta u komuniciranju na daljinu postaje sve veća. Nastaju nove obaveze koje do sada nismo imali jer su se podrazumevale, zajedno smo radili u istoj kancelariji, za istim stolom, videli smo jedni druge, čitali nonverbalni jezik. U slučaju rada na daljinu, svaki radi svoj posao kod kuće, ne postoji kontakt, ne postoji ništa. Uloga menadžmenta se korenito menja. On postaje hab komuniciranja.“
Po oceni sociologa Mirče Kivua postoje prednosti ali i mane rada na daljinu, a od ovih mana treba znati kako da se odbranimo:,,Ljudi su socijalna bića. Njima je potrebna inteakcija ne samo preko telefona ili skajpa. Ljudi su potrebni jedni drugima da bi stvorili timove. Postoje neke prednosti timskog rada koje su potvrdjene u studijama ljudskih resursi i to još pre više decenija. Nažalost pomeranjem najvećeg dela rada na daljinu, mnoge timske prednosti se gube. Postojali su eksperimenti i pre izbijanja pandemije kada su velike kompanije mislile da mogu da presele veliki deo aktivnosti na kučni rad zaposlenih. Fizički ovo je izvodljivo, ali konstatovalo se da radnici posle odredjenog vremena osećaju potrebu da budu zajedno. U ovom slučaju treba da mislimo kako da se odbranimo od ovih sistemskih mana. Mislim da bi poslodavci koji mesecima drže radnike kod kuće mogli da organizuju neku vrstu team-building-a.“
Šta nas očekuje još ne znamo. Medjutim znamo je da je prema Inteksu Remot Working Broadband Dealsa iz Velike Britanije Bukurešt proglašen za najbolji grad na svetu po daljinskom ili kućnom radu. Analiza je vodila računa o nekoliko faktora: prosečnoj brzini interneta, uslugama dostavljanja hrane, broju raspoloživih ugovora o radu na daljinu, ceni jednog laptopa i dnevnim troškovima u 50 gradova sveta. Na sledećim mestima nalaze se tri američka grada, Hjuston, Las Vegas i Atlanta i prestonica Madjarske Budimpešta.
