Evropska unija u neprekidnom prilagodjavanju (14.06.2019)

Poznato je da politika kredibilnog proširenja predstavlja geostratešku investiciju u mir, stabilnost i ekonomski rast u celoj Evropi, tako da je Evropska komisija krajem maja tekuće godine usvojila godišnju procenu sprovodjenja reformi u zemljama partnerima na zapadnom Balkanu i u Turskoj, kao i seriju preporuka ovim državama o narednim etapama. Po oceni Brisela čvrsta i kredibilna perspektiva Evropske unije na zapadnom Balkanu je od suštinske je važnosti za podsticanje reformi, pomirenje, izvoz stabilnosti u regionu i promovisanje vrednosti, normi i standarda Evropske unije. Usvojena u februaru prošle godine, Strategija Komisije za ovu zonu predvidela je obnavljanje angažmana Unije kao i zemalja članica, da bi se godinu dana kasnije konstatovalo da su postignuti konkretni pomaci na zapadnom Balkanu, iako reforme variraju od jedne do druge države. Albanija i Severna Makedonija postigle su najbolje rezultate u sprovodjenju reformi, ispunile su relevantne uslove da bi na kraju maja meseca Komisija preporučia Savetu da otvori pristupne pregovore sa ovim državama. Visoka predstavnica za spoljne poslove i politiku bezbednosti, podpredsednica Komisije Frederika Mogerini je istakla: ,,Severna Makedonija i Albanija obavile je svoje zadatke i sada je red na Evropsku uniju da ispuni svoju ulogu. Posle naše preporuke, lopta je kod Saveta. Poslaćemo saglasnost Komisije na zahtev za pristupanje Bosne i Hercegovine. U ovom kontekstu Komisija precizira koji su detaljni prioriteti u oblastima demokratije, pravne države, ljudskih prava i reforme javne administracije, uslove koje treba ispuniti za pribljižavanje statusu kandidata i početak pregovora.“

Zapadni Balkan je integralni deo Evrope i postaće sastavni jedne jače, stabilnije i ujedinjenije Unije, dodala je Frederika Mogerini.

Neizvesnosti postoje i dalje oko situacije u Turskoj: ,,Vlada Turske portvrdila je da će ispuniti preuzete obaveze premna Uniji, ali možemo videti da se zemlja udaljava od Evropske unije. Mislim da bi bilo dobro za sve nas, i posebno za turske državljane, da se ovaj trend preokrene i to brzo. Naglasak stavljamo na dobre odnose susedstva i sprečavanje tenzija na istoku Mediterana.“

Sa druge strane Bregzit je odložen za 31.oktobar jer je usvojen u Britanskoj vladi ali odbaćen u Parlamentu u Londonu. Posle ovog neuspešnog pokušaja Tereze Mej da ubedi Donji dom Parlamenta predsednica vlade je podnela je ostavku na vrhuncu svoje političke karijere. Položaj druge predsednice vlade Ujedinjenog Kraljevstva oslabljen je uglavnom posle postignutog kompromisa oko carinske kontrole u Irskoj, kompromis koji mnogi konzervativci Tereze Mej i irski partneri nisu želeli da prihvate.

Posle evroparlametarnih izbora koji su organizovani i u Velikoj Britaniji, proevropske stranke sačuvale su parlamentarnu večinu u novom sazivu Evropskog parlamenta i upozorile London da neće voditi nove pregovore o Bregzitu. Stav Evropske komisije bio je jasan-neće biti novih pregovora.

U slucaju Bregzita bez dogovora, Ujedinjenom Kraljevstvu se neće primeniti nikakva prelazna mera od predvidjenih sporazumom o povlačenju iz Uniuje. Posle ovog datuma primarno i sekundarno zakonodavstvo Evropske uunije neće se primeniti u Ujedinjenom Kraljevstvu, što će bez sumnje stvoriti ozbiljne probleme dražvljanima i firmama. U ovakvoj situaciji odnosi Londona sa Evropskom unijom regulisaće se u skaldu sa medjunarodnim pravom, uključujuci norme Svetske trgovinske organizacije. Evropska unija ima obavezu da bez odlaganja primeni carinske tarife na granici sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Ova obaveza predpostavlja kontrolu postovanje carinskih, sanitarnih i fitosanitarnih standarda i uskladjivanje sa normama Evropske unije. Situacija još nije jasna, a ideja o novom referendumu u Britaniji se sve češće čuje. Mnogi smatraju bi referendum pojasnio stvari i rešio mnoge nepoznatice Bregzita.