Fake news ili lažne vesti (19.04.2019)

Fake news ili lažne vesti

Corina Cristea, 19.04.2019, 09:16

Fake news ili lažne vesti

Mnogi smatraju da pojam Fake news ili lažne vesti treba zameniti dezinformacijom. Poznat naročito posle nedavnih predsedničkih izbora u SAD–kada su se republikanci i demokrate medjusobno optužili za propagandu lažnim vestima, fake news je postao fenomen sa globalnim efektima koji zabrinjava vlasti i stručnjake zbog mogućih posledica. Lažne vesti koje se možda na neadekvatan način nazivaju dezinformacije postoje odvajkada. Razmere ove pojave su privukle pažnju javnog mnjenja naročito u vreme skandala u koji je bila umešana konsalting firma Kembridž Analitika, optužena za manipulisanje mnogih ličnih podataka sa fejsbuka kako bi uticala na rezultate izbora u mnogim državama. Andreja Kirila, jedan od osnivača prvog autonomnog analizatora vesti iz izvora od poverenja (rubrika. ro) u intervju za Radio Rumunija o lažnim vestima je izmedju ostalog rekla: ,,Terminologija lažne vesti nije uvek korektna, jer ne možemo da uzmemo u obzir lažni karakter kao binom u odnosu na istinu. U ovom smislu lažne vesti nisu obavezno vesti, nisu obavezno lažne jer uvek mogu sadržati delić istine, tako da možemo da kažemo da se radi o dezinformaciji i informacionom neredu. Medjutim mislim da treba naglasiti da se ne radi o neistinitoj vesti jer u lažnim vestima ponelad postoji i delić istine“

Razvoj onlajn prostora i društvenih mreža i zavisnost naročito od interneta su činioci koji favorizuju širenje lažnih vesti. Široka lepeza medijskih proizvoda spada u ovu zonu. Tinedžeri su najčešće izloženi dezimformacijama. Prema rezultatima studije Rojters instituta sa novinarske studije obični ljudi, odnosno nestručne osobe za ovu oblast, podležu uticaju lažnih vesti polazeći od parodije, koja funkcioniše sa iskrivljenom informacijom ali bez namere da manipuliše, zatim loše napravljenih novinarskih vesti, namerno loše napravljenih vesti, hiperbolizovanih i pristrasnih vesti. Zaključak Rojters instituta za novinarske studije može se svoditi na konstataciju da je definicija fake newsa veoma široka i može postati neoperativna. Tako da predlažu da se odustane od ovog pojma jer je varljiv i da se predje na dezinformaciju koja predpostavlja namernu prevaru. Sa ovom idejom slaže se i Joana Avadani, direktorka Centra za nezavisno novinarstvo:,,Mislim da su opravdene konstatacije u vezi sa terminom fake news, iako se radi o lingvističkoj prečici. Nisu sve informacije koje na stižu lažne. Ne stižu nam informacije samo od novinara. Termin fake news upućuje na,,news“, na novinare, profesionalnu zonu, što je po neni neopravdano.“

Kako se možemo odbraniti od lažnih vesti? Za borbu protiv lažnih vesti i dezinformacija kritičko mišljenje i medijsko vaspitanje su oružija koja se mogu uspešno koristiti. Drugim rečima treba da pokušamo da pronadjemo informacije iz više izvora, da reagujemo, da pronadjemo sredstva informisanja od poverenja, a ne da se ograničimo samo na informacije sa društvenih mreža. Treba celo vreme da nosimo ovaj odbrambeni štit i da proverimo realne autore informacija koje se pojavljuju u onlajnu i-što je veoma važno-da proverimo da li pomenuti veb sajt ima fizičku adresu i broj telefona, upozorava Joana Avadani. Drugim rečima potrebna nam je neka vrsta infornacione higijene. Centar za nezavisno novinarstvo već 25 godina organizuje vaspitne projekte za gimnazijalce sa ciljem da se ovi upoznaju sa načinom funkcionisanja medija.,,Mi smo šaka nevladinih organizacija koja se bavi ovim pitanjem. Smatramo da je od presudne važnosti da kada na jednom kraju imamo medijski sistem koji funkcioniše po odredjenim normama, na drugom kraju da imamo i grupu potrošača koja ceni i upoznata je sa ovim normama“- ističe Joana Avadani

U Rumuniji ovaj fenomen se ispoljava naročito na onlajn prostoru jer za elektronske medije postoje propisi Nacionalnog saveta elektronskih medija koji novčano kažnjavaju nepoštovanje ovih normi.