Iran vruča tačka na mapi sveta (17.01.2020)

Tri dana nakon avionske tragedije, Iran je priznao da je oborio ukrajiski linijski avion sa 176 putnika i članova posade, a zakasnelo priznavanja istine izazvalo je gnev stanovništva ove države. Ljudi su izašli na ulice Teherana i drugih iranskih gradova, uzvikivali slogane protiv vlasti i tražili ostavku diktatora, aludirajući na iranskog vrhovnog vodju ajatolaha Ali Kameneja. Nismo pokušali da sakrijemo istinu, tvrdi portparol iranske Vlade Ali Rabiji, prvobitne deklaracije bazirale su se na informacije iz kojih se nije mogla uspostaviti veza izmedju avionske nesreće i raketnog napada, dodao je iranski zvaničnik. Greška je napravljena zbog rastućih tenzija sa SAD. Do eskalacije tenzija došlo je posle ubistva iranskog gelnerala Kasema Solejmanija, šefa Kods-a, zaduženih snaga za spoljne operacije Iranske revolucionarne garde, 3. januara u napadu američkog drona. Teheran je obećao da će osvetiti smrt generala i ubrzo je lansirao nekoliko raketa na Bagdad, od kojih su neke pale na Zelenu zonu gde se nalazi i američka ambasada. Ubistvo Soleimanija, drugog najuticajnijeg čoveka Irana posle duhovnog lidera Alija Kameneja, imalo je za cilj prestanak jednog rata, a ne početak drugog, objasnio je lider Bele kuće, sa napomenom da je Solejmani pripremao napade na pojedine američke ambasade. Ovidiju Raecki, ekspert za pitanja Srednjeg istoka, gost Radia Rumunija, analiziraće situacije u Teheranu: ,,Nepobitni dokazi o obaranju aviona primorali su režim da preuzme odgovornost. Režim treba sada da se pozabavi unutrašnjom krizom. Iranci su veoma osetljivi na stradanja, takvi su sijiti, njihova religija definiše se posebnon osetljivošću na stradanje pred nepravednom smrču. I tada ćemo imati iskrene pobune, osim onih koje protivnici Irana već podstiću. Mislim da ćemo imati jednu godinu pobuna u prvom redu, jer stanovništvo reaguje na postupke režima.Iranski narod je obrazovan, sensibilan, narod koji u krvi ima osećaj pravde. Ajatolasi treba da budu veoma pažljivi jer su oni na vlast došli 1979. godine apelujući na osećaj pravde i protiv zloupotreba Šaha. Njima je jasno da SAD, Izrael i mozda i Zapad, Rusija, Kina imaju odredjene interese da podstiču ove proteste, jer je najbolji način da se oslobode iranske opsade Srednjeg istoka, Saudijske arabije, Izraela. U ovoj situaciji najbolje rešenje je podržavanje smene režima. Ostaje da vidimo i šta kaže Kina kao i Vladimir Putin. Ja mislim da bi Rusija na dugi rok imala koristi. Ne znamo kako će reagovati Kina, važan akter koji ne bi rado želeo da SAD naprave još jedan korak napred na Srednjem istoku. Ako je tako, nije isključena mogućnost da se Kina opredeli za jedan nerevolucionarni i inertni Iran.

Corina Cristea, 17.01.2020, 14:39

Tri dana nakon avionske tragedije, Iran je priznao da je oborio ukrajiski linijski avion sa 176 putnika i članova posade, a zakasnelo priznavanja istine izazvalo je gnev stanovništva ove države. Ljudi su izašli na ulice Teherana i drugih iranskih gradova, uzvikivali slogane protiv vlasti i tražili ostavku diktatora, aludirajući na iranskog vrhovnog vodju ajatolaha Ali Kameneja. Nismo pokušali da sakrijemo istinu, tvrdi portparol iranske Vlade Ali Rabiji, prvobitne deklaracije bazirale su se na informacije iz kojih se nije mogla uspostaviti veza izmedju avionske nesreće i raketnog napada, dodao je iranski zvaničnik. Greška je napravljena zbog rastućih tenzija sa SAD. Do eskalacije tenzija došlo je posle ubistva iranskog gelnerala Kasema Solejmanija, šefa Kods-a, zaduženih snaga za spoljne operacije Iranske revolucionarne garde, 3. januara u napadu američkog drona. Teheran je obećao da će osvetiti smrt generala i ubrzo je lansirao nekoliko raketa na Bagdad, od kojih su neke pale na Zelenu zonu gde se nalazi i američka ambasada. Ubistvo Soleimanija, drugog najuticajnijeg čoveka Irana posle duhovnog lidera Alija Kameneja, imalo je za cilj prestanak jednog rata, a ne početak drugog, objasnio je lider Bele kuće, sa napomenom da je Solejmani pripremao napade na pojedine američke ambasade. Ovidiju Raecki, ekspert za pitanja Srednjeg istoka, gost Radia Rumunija, analiziraće situacije u Teheranu: ,,Nepobitni dokazi o obaranju aviona primorali su režim da preuzme odgovornost. Režim treba sada da se pozabavi unutrašnjom krizom. Iranci su veoma osetljivi na stradanja, takvi su sijiti, njihova religija definiše se posebnon osetljivošću na stradanje pred nepravednom smrču. I tada ćemo imati iskrene pobune, osim onih koje protivnici Irana već podstiću. Mislim da ćemo imati jednu godinu pobuna u prvom redu, jer stanovništvo reaguje na postupke režima.Iranski narod je obrazovan, sensibilan, narod koji u krvi ima osećaj pravde. Ajatolasi treba da budu veoma pažljivi jer su oni na vlast došli 1979. godine apelujući na osećaj pravde i protiv zloupotreba Šaha. Njima je jasno da SAD, Izrael i mozda i Zapad, Rusija, Kina imaju odredjene interese da podstiču ove proteste, jer je najbolji način da se oslobode iranske opsade Srednjeg istoka, Saudijske arabije, Izraela. U ovoj situaciji najbolje rešenje je podržavanje smene režima. Ostaje da vidimo i šta kaže Kina kao i Vladimir Putin. Ja mislim da bi Rusija na dugi rok imala koristi. Ne znamo kako će reagovati Kina, važan akter koji ne bi rado želeo da SAD naprave još jedan korak napred na Srednjem istoku. Ako je tako, nije isključena mogućnost da se Kina opredeli za jedan nerevolucionarni i inertni Iran.

U Teheranu presedsednik Hasan Rohani, koji se zalaže za nacionalno pomirenje, apelovao je na radikalnu promenu rukovodjenja zemljom, priznajući da je tragedija ukrajinskog aviona izazvala krizu poverenja u vlast. Nameće se pitanje šta će se dalje dešavati? Da li će eskalirati sukob u zoni ili će se polako ugasiti, kakav će stav zauzeti SAD? : Ovidiju Raecki objašnjava: ,,Pristup Donalda Trampa u odnosima sa Severnom Korejom najavljuje njegovu važnu pregovaračku ulogu. Postavlja se medjutim pitanje da li Iran može sebi dozvoliti pregovore sa SAD, ako će protesti postati sve jači. Ako će unutrašnja borba potrajati, rešenje ajatolaha, koji su izdržljivi na duži rok, je destabilizaciia Srednjeg istoka. Jedan od razloga za proteste je, osim obaranja aviona, nezadovoljstvo načinom života u Iranu. Protesti su počeli i pre ove krize, ljudi su demonstrirali zbog ekonomske situacije.

Eventualni pregovori mogli bi se voditi oko nuklearnog dogovora. Teheran je raspoložen da prihvati jasna ograničenja i kontrolu pod odredjenim uslovima i da odustane od veoma agresivne politike osvajanja šijitskog prostora, kaže Ovidiju Raecki, ali u zamenu za ublažavanje sankcija.