Iza društvenih medija (15.09.2023)
Prema podacima Digital News Report, najpoznatije studije istraživanja poverenja u digitalne vesti, veliki deo čitalačke publike zaobilazi ili čak izbegava važne vesti poput ruske invazije na Ukrajinu ili ekonomske krize. U skladu sa pomenutom studijom ljudi nisu više zainteresovani za ove teme i biraju informacije sa društvenih mreža jer su im ove najčešče nadohvat ruku. Dovoljno je samo da otvorite telefon i na facebooku, Instagramu ili Tik Toku dobićete informacije iako ove nisu proverene, a izvori nisu izneseni. Univerzitetski profesor dr Raluka Radu sa Falukteta za novinarstvo i komunikacijske nauke Univerziteta u Bukureštu, partner Rojters instituta u realizaciji najobimnije studije na svetu o upotrebi informacija i mišljenja digitalne audijencije, u intervju za Radio Rumunija odnosila se na aspekte ovogodišnjeg izveštaja: ,,Postojao je jedan zaoktet u pandemiji kada su tradicionalni mediji preuzeli ulogu društvenih medija. Problem leži u činjenici da pojedni društveni mediji nisu usmeravali ljude na sajtove ili tradicionalne medije. Tako se dešava sa Tik Tokom i Instagramom. Dve društvene mreže koje koriste mnogi mladi ljudi u svetu i Rumuniji. Od pre nekoliko godina sa iznenadjenjem konstatujemo nagli uspon Tik Toka, jer je ovaj omiljen medju mladima, tako da svake godine mlada populacija dolazi sa njenim običajima i zamenjuje popolaciju koja stari. U pojedinim zemljama Tik Tok ima malu tržisnu kvotu, posebno u zemljama zapadne Evrope, razvijenim državama sa ekonomske tačke i sa stabilnom demokratijom. U drugim državama, posebno u Južnoj Americi ili zemljama Bliskog istoka, Tik Tok je široko raspostranen u odnosu na evropske države koje su u Digital News Reportu“
Corina Cristea, 15.09.2023, 12:59
Studija takodje u prvi plan stavlja i probleme sa kojima se štampa suočava, počev sa nepoverenjem, nezainteresovanošću i dezinformacijama i zaključuje da poverenje u rumunsku štampu i dalje opada. Već drugu godinu zaredom, poverenje je palo na najniži nivo u poslednjih 7 godina. Od 10 ispitanih subjekata 7 zaobilazi novinske vesti. Krize koje se neprestano poklapaju posle pandemije koronavirusa, koji je duže vreme držao ljude zatvorene po kućama, zatim rat u Ukrajini, prekomerno informnisanje i informacioni umor doprineli su smnjenju interesovanja za vesti i klasične izvore informacija, kaže Raluka Radu: ,,Izveštaj dokazuje da su društveni mediji a ne novinari prvenstveni izvor informisanja ljudi. Radi se o običnim ljudi što je veliki problem. Dobijaju se informacije od svakoga, od nepoznatih osoba, od ljudi koji nemaju nikakve veze sa štampom“- upozorava i Antonija Matej, lektor na Fakultetu novinarstva i informationih nauka: ,,Na kraju treba da priznamo da i novinari imaju velike probleme. Da bi bio siguran da je vest korektna potrebno je mnogo više vremena za proveravanje nego pre 10 godina, kada nismo bili pod udarom lažnih vesti. Način rada novinara je promenjen i novinari su izloženi brojnim pritiscima. Ceo rad na dokumentaciji jednog materijala ili reakizaciji jedne jednostavne vesti sada traja mnogo više“
Radiografija svetske štampe, polazeći od rezultata Digital News Report pokazuje da postoji ogromni pritisak na novinare svuda u svetu, dodaje Raluka Radu: ,,Praktično stanje štampe se pogoršava ne samo zbog činjenice da se čitalačka publika okrenula ka društvenim mrežama. I državni pritisak na novinare je sve jači. Ove godine prvi put kolege sa Oksforda odlučili su da na dve stranice izveštaja dodaju i veoma važana pitanja: gde se nalazi dotična država na rang listi novinara bez granica?, gde se nalazi sloboda infornisanja na rang listi?, da li su novinari pretučeni?, da li vam je strah da iznosite sopstvene političke stavove na društvenim mrežama?, da li vam je potrebna državna saglasnost za otavaranje jednog sajta? U pojedinin državama odgovor na ova pitanja bio je potvrdan. Praktično u celom svetu postoji borba izmedju vlasti, koje pokušavaju da steknu što više moči, i sa druge strane demokratije i novinara, koji imaju obavezu da brane demokratiju za dobrobit cele zajednice.
