Izazovi migracije (14.03.2019)
Suočena sa najvećom migracijskom krizom nakon Drugog svetskog rata, Evropska unija je uspela da zauzme radikalni stav prema migraciji i odbrani granica. Ipak potrebni su dodatni napori kako bi politika migracije uspešno odolela budućim izazovima. Evropska komisija je nedavno apelovala na izradu zajedničke strategije Evropske unije prema migraciji, uključujući i delikatno pitanje prijema migranata koji su već stigli na teroitoriji Evropske unije. U svom saopštenju Evropska komisija navodi da ,,migracija ostaje i dalje delikatno pitanje u pragu evropskih izbora jer uliva strah od rasta popularnosti euroskeptičnih partija u vreme kada su članice Evropske unije podeljene prema reformi Dablinskog pravilnika i usvajanju jedne zajedničke politike prema azilu, naročito zbog obavezne raspodele migranata medju zemljama članicama, inicijativu koju pojedine istočnoevropske države, naročito one iz Višegradske grupe odbacuju.,, Evropa se danas ne suočava sa migrantskom krizom kao 2015. godine, ali i dalje postoje strukturni problemi’’- upozorio je prvi podpredsednik Evropske komisije Frans Timermans, podsećajući da je Evropska unija u poslednje četiri godine postigla zapažene rezultate u oblast migracije. Delovali smo kao jedan, uprkos veoma složenim okolnostima, nastavicemo saradnju baziranu na solidarnosti i ravnoprevnoj podeli odgovornosti, jer je ovo jedino rešenje za Evropsku uniju da odoli izazovima migracije, smatra Timermans. U najnovijem izveštaju Komisija navodi da je prošle godine zabeleženo smanjenje za skoro 90% broja osoba koje su pokusale da preko Sredozemnog mora stignu u Evropu. Centralizovani podaci dokazuju da se migrantski talas ka Evropskoj uniji smanjio u Grčkoj i Italiji, ali da je povečan u Španiji, u zapadnoj zoni Sredozemnog mora. Evropski komesar za migraciju Dimitris Avramopulos objašnjava:,,Na zapadu Sredozemnog mora Španija se suočava sa posebnim migracijskim talasom. Bićemo i dalje uz Španiju, kako smo bili i ranije. Pružićemo pomoc svim članicama koje su pod ovakvim pritiskom. Prošle godine smo već obezbedili hitnu pomoć u visini od skoro 36 miliona evra i spremni smo da po potrebi Španiji pružimo, tehničku, finansijsku i političku podršku. Istovremeno jasno je da treba ojačati saradnju sa Marokom. Sa posebnim interesom očekujemo postizanje jednog tesnijeg, dubljeg i ambicioznijeg partnerstva sa Marokom, posle budžetske finalizacije paketa pomoći od 140 miliona evra za Maroko, sa ciljem da se pojača kapacitet ove države da kontrliše granice.’’
Corina Cristea, 15.03.2019, 01:00
Suočena sa najvećom migracijskom krizom nakon Drugog svetskog rata, Evropska unija je uspela da zauzme radikalni stav prema migraciji i odbrani granica. Ipak potrebni su dodatni napori kako bi politika migracije uspešno odolela budućim izazovima. Evropska komisija je nedavno apelovala na izradu zajedničke strategije Evropske unije prema migraciji, uključujući i delikatno pitanje prijema migranata koji su već stigli na teroitoriji Evropske unije. U svom saopštenju Evropska komisija navodi da ,,migracija ostaje i dalje delikatno pitanje u pragu evropskih izbora jer uliva strah od rasta popularnosti euroskeptičnih partija u vreme kada su članice Evropske unije podeljene prema reformi Dablinskog pravilnika i usvajanju jedne zajedničke politike prema azilu, naročito zbog obavezne raspodele migranata medju zemljama članicama, inicijativu koju pojedine istočnoevropske države, naročito one iz Višegradske grupe odbacuju.,, Evropa se danas ne suočava sa migrantskom krizom kao 2015. godine, ali i dalje postoje strukturni problemi’’- upozorio je prvi podpredsednik Evropske komisije Frans Timermans, podsećajući da je Evropska unija u poslednje četiri godine postigla zapažene rezultate u oblast migracije. Delovali smo kao jedan, uprkos veoma složenim okolnostima, nastavicemo saradnju baziranu na solidarnosti i ravnoprevnoj podeli odgovornosti, jer je ovo jedino rešenje za Evropsku uniju da odoli izazovima migracije, smatra Timermans. U najnovijem izveštaju Komisija navodi da je prošle godine zabeleženo smanjenje za skoro 90% broja osoba koje su pokusale da preko Sredozemnog mora stignu u Evropu. Centralizovani podaci dokazuju da se migrantski talas ka Evropskoj uniji smanjio u Grčkoj i Italiji, ali da je povečan u Španiji, u zapadnoj zoni Sredozemnog mora. Evropski komesar za migraciju Dimitris Avramopulos objašnjava:,,Na zapadu Sredozemnog mora Španija se suočava sa posebnim migracijskim talasom. Bićemo i dalje uz Španiju, kako smo bili i ranije. Pružićemo pomoc svim članicama koje su pod ovakvim pritiskom. Prošle godine smo već obezbedili hitnu pomoć u visini od skoro 36 miliona evra i spremni smo da po potrebi Španiji pružimo, tehničku, finansijsku i političku podršku. Istovremeno jasno je da treba ojačati saradnju sa Marokom. Sa posebnim interesom očekujemo postizanje jednog tesnijeg, dubljeg i ambicioznijeg partnerstva sa Marokom, posle budžetske finalizacije paketa pomoći od 140 miliona evra za Maroko, sa ciljem da se pojača kapacitet ove države da kontrliše granice.’’
U poslednje tri godine broj dolaska migranata smanjen je konstantno i sada predstavlja oko 10% maksimalnog broja koji je ovde stigao 2015. godine. Ovo smanjenje nije garancija za budućnost sudeći po migrantskom pritisku na granicama. Zbog ovakve situacije treba preduzeti održive mere na svim stubovima Evropske agende o migraciji. Reč je o suzbijanju faktora koji pogoduju nepropisnoj migraciji, o strogom upravljnju granicama, merama:,,Našim spoljnim granicama se upravlja efikasnije nego ikada ranije. Evropska agenija za graničnu i obalsku bezbednost napravila je korenite izmene u kulturi zajedničkog upravljanja granicama. Želimo da pomognemo zemljama članicama i da ih podržimo još više kako bi se garantovala bezbednost naših spoljnih granica. Evropa, bez obzira na bezbednost i zaštitu svojih spoljnih granica treba da ispuni zadatak i osigura pomoć ljudima koji se sklanjaju od ratnih sukoba ili proganjanja. Evropa treba da upravlja sve bolje migracijom unutar Evrope za osobe koje imaju legalni boravak ili nelegalni. Na primer treba da prekinemo sa sekundarnim kretanjima i traganjima za najboljim uslovima za azil. Ovo znači da treba da završimo reformski proces evropskog azilskog sistema. Pozdravljam napore Rumunije koja predsedava Savetom Evropske unije i koja poklanja posebnu pažnju ovom pitanju i očekujem da će i druge članice krenuti istim putem.’’
Evropska komisija traži od zemalja članica da ohrabre legalnu migraciju i integraciju kao faktore odvraćanja od nelegalnih ulazaka u zemlje Evropske unije.
