Mere za jačanje istočnog boka NATO snaga (04.11.2016)

Da bi ublažila strepnje susednih zemalja Ruske federacije, koje se osećaju ugrožene posle izbijanja ukrajinskog sukoba i ruske aneksije Krimskog poluostrva u martu 2014. godine, Severotlanska alijansa je usvojila set mera za jačanje istocnog boka NATO snaga. Na nedavnom Savetu ministara odbrabne zemalja članica Alijanse u Briselu, generalni sekretar organizacije Jens Stoltemberg pozdravio je brojne doprinose zemalja članica NATO bataljonima koji ce stacionirati od 2017. godine u tri baltičke države i Poljsku, i dodao da Alijansa ne namerava nikoga da izazove već da spreči sukobe sa Rusijom. Svaki od četiri bataljoma imaće oko 1000 vojnika ,odlučeno je ovog leta na nedavnom Varšavskom samitu NATO. Nekoliko zemalja je i potrvdilo sopremnost da upute kopnene, pomorske i vazdušne snage u Rumuniji, sa ciljem da se ojača prisustvo NATO u zoni Crnog Mora. Kanada, Nemčka, Holandija, Poljska, Turska i SAD su zemlje koje su već izrazile spremnost-dodao je Jens Stoltemberg. Ruska politika konfrontacije primorala je Severoatlansku alijansu da obnovi borbene i stratške snage ma istočnoj i jugoistočnoj granici. Ovo je i razlog za donošenje odluka o učešću sa snagama za jačanje ovog boka-ocenio je u Stan Petresku, profesor Nacionalne informacione akademije, u intervju za Radio Rumunija. Profesor smatra da se nalazimo u fazi u kojoj je informacioni rat dostigao ogromne razmere i da ceo kontekst nalaže jače prisustvo NATO snaga u regionu: ,,Filozofija Alijanse podvrgnuta je izmenama. Mislim na jugoistocno krilo NATO pakta i zonu Crnog Mora, gde Ruska federacija već ima pomorske, vazdušne i druge vrste snaga. Ovoga puta Rusija je pojačala prisustvo u Crnom moru, tako da je more skoro postalo rusko jezero. Ne treba medjutim zaboraviti na izjave Putina da on brani nacionalni i bezbednosni interes i niko mu ne može zabraniti da stvori novi vojni dispozitiv na celoj zapadnoj granici Rusije i istočnoj granici Severotlanske alijanse.’’

Corina Cristea, 04.11.2016, 09:40

Da bi ublažila strepnje susednih zemalja Ruske federacije, koje se osećaju ugrožene posle izbijanja ukrajinskog sukoba i ruske aneksije Krimskog poluostrva u martu 2014. godine, Severotlanska alijansa je usvojila set mera za jačanje istocnog boka NATO snaga. Na nedavnom Savetu ministara odbrabne zemalja članica Alijanse u Briselu, generalni sekretar organizacije Jens Stoltemberg pozdravio je brojne doprinose zemalja članica NATO bataljonima koji ce stacionirati od 2017. godine u tri baltičke države i Poljsku, i dodao da Alijansa ne namerava nikoga da izazove već da spreči sukobe sa Rusijom. Svaki od četiri bataljoma imaće oko 1000 vojnika ,odlučeno je ovog leta na nedavnom Varšavskom samitu NATO. Nekoliko zemalja je i potrvdilo sopremnost da upute kopnene, pomorske i vazdušne snage u Rumuniji, sa ciljem da se ojača prisustvo NATO u zoni Crnog Mora. Kanada, Nemčka, Holandija, Poljska, Turska i SAD su zemlje koje su već izrazile spremnost-dodao je Jens Stoltemberg. Ruska politika konfrontacije primorala je Severoatlansku alijansu da obnovi borbene i stratške snage ma istočnoj i jugoistočnoj granici. Ovo je i razlog za donošenje odluka o učešću sa snagama za jačanje ovog boka-ocenio je u Stan Petresku, profesor Nacionalne informacione akademije, u intervju za Radio Rumunija. Profesor smatra da se nalazimo u fazi u kojoj je informacioni rat dostigao ogromne razmere i da ceo kontekst nalaže jače prisustvo NATO snaga u regionu: ,,Filozofija Alijanse podvrgnuta je izmenama. Mislim na jugoistocno krilo NATO pakta i zonu Crnog Mora, gde Ruska federacija već ima pomorske, vazdušne i druge vrste snaga. Ovoga puta Rusija je pojačala prisustvo u Crnom moru, tako da je more skoro postalo rusko jezero. Ne treba medjutim zaboraviti na izjave Putina da on brani nacionalni i bezbednosni interes i niko mu ne može zabraniti da stvori novi vojni dispozitiv na celoj zapadnoj granici Rusije i istočnoj granici Severotlanske alijanse.’’

Nalazimo se u predkriznoj situaciji jer se na terenu postavljaju kopnene oklopne snage, ali i ljudi i mobilne jedinice sa strateškim misijama, dodaje profesor Petresku podsećajuci da je reč o specijalnim snagama, o brigadama sa velikom vatrenom snagom, dobro občenim vojnicima i terenski veoma mobilnima brigadama: ,,Po oceni vojnika obnavljaju se borbeni, operativni i strateški dispozitivi na zapadnoj granici Rusije, odnosno istočnoj granice NATO pakta. Ovo je i posledica snažnog angažmana na terenu konfrontacije informacionog rata. Ovaj je dostigao globalne razmere, i Ruska federacij vrši pritisak ne samo preko svojih propagandnih lemenata-interneta i društvenih mreža- već i psiholoskog rata koji je dostigao neverovatne razmere. Donosi takodje i nove podatke o hibridnom ratu koji se sastoji od jakih propagandnih struktura i sa druge strane od specijalnih snaga bez oznaka i simbola kako bi se stvorila haotična situacija. Putin je postao veoma govorljiv i u prvi plan stavlja svoj bezbednosni interes i niko mu ne moze zabraniti da uputi snage i posebno da izvrši operacije van granica kao u Siriji, sa ovim eskadronom i nosačem aviona Kuznjecov, pokazujući svoju snagu. Oružane snage Rusije su ojačane, mislim na ofanzivne, špijunske ali i defanzivne koje su takodje veoma jake.’’

Na skupu u Briselu ministri odbarne doneli su i odluke o intenzivnom obučavanju u Zajedničkom centru kao i o rastućem vazdušnom prisustvu na južnom segmentu istočnog boka Alijanse i odobrili upotrebu vazdušnih baza u Rumunijii, Bugarskoj za misije vazdušnog nadzora Crnog mora. Ceo paket mera u vezi sa prisustvom Severoatlanske alijanse u Crnom moru trebalo bi usvojiti na februarskom skupu ministara odbrane. Britanske vlasti potvrdile su odluku da u Rumuniju upute bobene avione Tajfun koje pripadaju Kraljevskim vazdusnim snagama za misije vazdušne policije i za učešće u zajedničkim pripremama sa Rumunskim vazdušnih snagama.