Migracija Rumuna na Zapad (16.11.2018)
Prema statističkim podacima svaki peti radnosoban Rumun živeo je prošle godine u drugoj državi Evropske unije a ne Rumuniji. Izmedju 4 i 5 milona Rumuna radi i živi u inostranstvu, samo u Italiji i Španiji skoro dva miliona. U Nemačkoj radi oko 600 000 naših državljana,a u Velikoj Britaniji i SAD oko pola miliona. U 2007. godini kada je Rumunija pristupila Evropskoj uniji procenat aktivnog stanovništva koji je napustio Rumuniju bio je od svega 7,4%. Koji su razlozi masovnog odlaska u inostranstvo?. Pre svega radi se o finansijskom razlogu, kaže Korina Neagu, savetnica za ljudske resurse: ,,Naši državljani ne odlaze samo iz finansijskih razloga. Imaju druge razloge. Ako se ranije odlazilo na zapad samo za većom zaradom, sada se odlazi zbog ekonomske, politicke i društveno-kulturne nestabilnosti u našoj zemlji kao i nefunkcionalnih državnih sistema. Postavlja se pitanje šta možemo da preduzmemo da se situacija promeni. Ljudi odlaze u sve većem broju, naročito mladi koji nemaju perepektive. Ne zbog nedostatka radnih mesta već zbog nemogućnosti pristupa radnim mestima. Rumunsko tržište nije spremno za sutrašnjicu.“
Corina Cristea, 16.11.2018, 10:09
Prema statističkim podacima svaki peti radnosoban Rumun živeo je prošle godine u drugoj državi Evropske unije a ne Rumuniji. Izmedju 4 i 5 milona Rumuna radi i živi u inostranstvu, samo u Italiji i Španiji skoro dva miliona. U Nemačkoj radi oko 600 000 naših državljana,a u Velikoj Britaniji i SAD oko pola miliona. U 2007. godini kada je Rumunija pristupila Evropskoj uniji procenat aktivnog stanovništva koji je napustio Rumuniju bio je od svega 7,4%. Koji su razlozi masovnog odlaska u inostranstvo?. Pre svega radi se o finansijskom razlogu, kaže Korina Neagu, savetnica za ljudske resurse: ,,Naši državljani ne odlaze samo iz finansijskih razloga. Imaju druge razloge. Ako se ranije odlazilo na zapad samo za većom zaradom, sada se odlazi zbog ekonomske, politicke i društveno-kulturne nestabilnosti u našoj zemlji kao i nefunkcionalnih državnih sistema. Postavlja se pitanje šta možemo da preduzmemo da se situacija promeni. Ljudi odlaze u sve većem broju, naročito mladi koji nemaju perepektive. Ne zbog nedostatka radnih mesta već zbog nemogućnosti pristupa radnim mestima. Rumunsko tržište nije spremno za sutrašnjicu.“
Drugim rečima, objašnjava Korina Neagu, mnogi mladi su se pripremali, shvatili u kakvom su medjunarodnom kontekstu, znaju koje su potrebe, ali ne mogu da se dokažu kod nas. Ovo se može videti i na sajmovima radnih mesta gde dolaze visokokvalifikovani ljudi koji se kasnije ne pozivaju na intervju, jer postoji štetna predrasuda da su previse kvalifikovani, traže veće plate, a poslodavac ne može da im ponudi veću zaradu. Prema procenama deficit radne snage u Rumuniji dostiže milion radnika.. Nade u promenu situacije u dogledno vreme ne postoje. Iako plate i ekonomija rastu, a ponuda radnih mesta je veća od potražnje, skoro 50% mladih misli na odlazak u inostranstvu u bliskoj budućnosti, navodi se u sondaži. Tacnije 47% mladih Rumuna, upozorava profesor sociologije Dumitru Sandu koji je u intervju za Radio Rumunju naglasio: ,,Sama po sebi migracija nije problem. Upravljanje migracijom može izazvati probleme a kada se stvari ne odvijaju kako treba na nacionalnom nivou, situacija se može pogoršati. Šta se moze preduzeti?. Pre svega potrebna nam je jasna i aktuelna informacija u vezi sa ovim pitanjem, a to se može realizovati sondažama u inostranstvu. Poslednje sondaže Vlada Rumunij napravljene su 2007. i 2008. Godine u Italiji i Španij. Karakteristike migracije su brza promena ne samo intenziteta, već i geografske zone distribucije, starosnog doba I migracijskihi razloga.“
Odlazak mladih u inostranstvo je ozbiljan razlog za nekonsistentan razvoj, dodao je sociolog Dumitru Sandu. Naši državljani koji žive i rade u inostranstvu i koji su poslali porodicama više od 55 miliardi evra, dali su važan doprinos razvoju Rumunije. Negativni aspskti migracije se odražavaju na tržište rada i dramu dece za koje se brine rodbina u Rumuniji a ne roditelji. Jedna od prepreka na putu rešavanja problema migracije je sada štetan mit, smatra sociolog Dumitru Sandu: ,,Ljudi odlaze pa sta?. Donećemo druge iz inostranstva. Lekare ili gradjevinare. I druge zemlje su se suočavale sa nestašicom radne snage, imigracija rešava problem migracije, dolazak radnika iz vanevropskih država rešava nas odlazak u Evropsku uniju. Ovakav stav je štetan. Rumunija je u krizi i kriza će se produbiti. Rešenja se ne pojavljuju preko noći. Jasno je da će Rumunija morati da uvozi radnu snagu iz inostranstva. Shvatiće se ubrzo da je za neke sektore uvoz radne snage iz inostranstva skuplji od napora koji nam je potreban da zaustavljanje odluva radnika ili povratak naših radnika iz inostranstva.“
Potreban nam je proces optimizacije migracije u inostranstvo, dodaje Dumitru Sandu, odnosno organizovanje migracijskih tokova kako bi ovi bili u interesu matične zemlje, države destinacije i porodice. Magičnih rešenja nema, jednostavno treba aktivirati sve moguće kanale za rešavanje ovog pitanja.
