Opasnosti koje nose lažne vesti (15.05.2020)

Koronavirus je snažno uzdrmao svet ali on ima i druge karakteristike koje testiraju društvo i njene slabosti na lažne vesti. Od samog izbijanja pandemije stizale su zvanične vesti da infodemija, odnosno informaciono ili bolje rečeno dezinformaciono bombardovanje prati korak po korak naše društvo. Razlozi za ovakvo stanje mogu da budu politički interesi ili aktivisti protiv vakcinisanja koji nastoje da diskredituju ili da stvore povoljan profil. Pojava nije izolovana, ali je porimila ogromne razmere istovremeno sa naglim razvojem digitalnih platformi. Treba medjutim naglasiti da pojam fejk njuz ne treba poistovetiti sa lažnim vestima. Digitalna dezinformacija nema nokakve dodirne tačke sa novinarstvom, objasnila je za Radio Rumunija profesor doktor Alina Bargauanu, ekspert Grupe Evropske komisije za suzbijanje lažnih vesti i dezinformisanja. Ekosistem komuniciranja, odnosno informisanja promenjen je iz temelja u poslednjim godinama, digitalna oblast je izazvala dislokaciju sistema, a štampa je kolateralna žrtva ovog vrtoglavog uspona digitalnih platformi, upozorava gospodja Bargauanu: ,,Upotreba pojma fejk njuz je varljiva, jer ako koristimo ovaj pojam navodi nas na pomisao da postoje razlike izmedju istine i neistine, a zapravo ovaj megafenomen digitalne dezinformacije nije povezan sa zloupotrebom istine, već sa zloupotrebom upotrebe našeg ličnog profila, ličnih podataka, ciljeva korisnika digitalne platforme.“

România Internațional, 15.05.2020, 01:00

Koronavirus je snažno uzdrmao svet ali on ima i druge karakteristike koje testiraju društvo i njene slabosti na lažne vesti. Od samog izbijanja pandemije stizale su zvanične vesti da infodemija, odnosno informaciono ili bolje rečeno dezinformaciono bombardovanje prati korak po korak naše društvo. Razlozi za ovakvo stanje mogu da budu politički interesi ili aktivisti protiv vakcinisanja koji nastoje da diskredituju ili da stvore povoljan profil. Pojava nije izolovana, ali je porimila ogromne razmere istovremeno sa naglim razvojem digitalnih platformi. Treba medjutim naglasiti da pojam fejk njuz ne treba poistovetiti sa lažnim vestima. Digitalna dezinformacija nema nokakve dodirne tačke sa novinarstvom, objasnila je za Radio Rumunija profesor doktor Alina Bargauanu, ekspert Grupe Evropske komisije za suzbijanje lažnih vesti i dezinformisanja. Ekosistem komuniciranja, odnosno informisanja promenjen je iz temelja u poslednjim godinama, digitalna oblast je izazvala dislokaciju sistema, a štampa je kolateralna žrtva ovog vrtoglavog uspona digitalnih platformi, upozorava gospodja Bargauanu: ,,Upotreba pojma fejk njuz je varljiva, jer ako koristimo ovaj pojam navodi nas na pomisao da postoje razlike izmedju istine i neistine, a zapravo ovaj megafenomen digitalne dezinformacije nije povezan sa zloupotrebom istine, već sa zloupotrebom upotrebe našeg ličnog profila, ličnih podataka, ciljeva korisnika digitalne platforme.“

Opasnost leži u manipulaciji, koju favorizuje algoritmizzacija, jednostavnije reči, fejk njuz je napravljen u zavisnosti od interesa i usmeren na ponašanje u društvenim medijima. Nije teško ubediti jednu osobu ako poznajete njen profil, nije teško da je uverite da prenosi brzo i lako informacije ogromnom broju korisnika. U ovoj situaciji binom Facebook i Google ima presudnu ulogu jer prikuplja podatake i brzo i lako prenosi informacije. Postoje novinarski članci u kojima izraelske obaveštajne službe tvrde da ove mogu proceniti spremnost pojedinih ljudi na samoubistvo bombom na bazi čokolade koju konzumiraju, objasnila je gopsodja Alina Bargauanu :,,Fejk njuz nisu vesti i nisu ni lažne. Možemo govoriti i o ovoj vrsti novinarstva, odnosno o informacionim greškama, o dezinformacijama koje su svesno bačene na tržište, ali loša vest je ta da ne govorimo o vestima već o emocijama, o memama, o haštagovima, a ne o nešto lažnom. Jedna informacija može da bude istinita, a kada je ona umnožena logoritmom pretraživanjima postaje fejk, jer ulazi u neravnopravnu trku sa istinitom informacijom koja nije promovisana. Ovde se radi o fenomenu koji smo nazvali 2.0 da bismo skrenuli pažnju na činjenicu da se ovde radi o potpuno novom fenomenu koji nema nikakvih dodirnih tačaka sa eksplozijom digitalnih platformi i sa novinarstvom.“

Mi smo u Rumuniju upali u klopku rasprava da li je lažan ili ne fejk njuz, upozorila je Alina Bargauanu: ,,Ja mislim da je razlika izmedju viralnog i neviralnog, šta može da stigne na internet pretraživanjima i šta ne može, što je promovisano na fejsbuku ili što je brisano sa fejsbuka. Postoje mehanizmi kojima Google može da vam stavi ime na prvo mesto ili na 100-tom, ovo ne znači da ti ne postojiš, ali manevrom Google-a ti možes da postaneš ličnost ili da ne postojiš na javnom prostoru. Ja smatram da kada govorimo o ogromnoj pojavi digitalne dezinformacije ne treba da se odnosimo na istinitost ili neistinitost, već na fundamntalne promene koje su izazvale digitalne platforme u informacionom ekosistemu.“

Najčešće u fejk njuzu nailazimo na preterivanja, a njihovo širenje potpomaže uglavno alarmistički karakter. Ove informacije mogu izazvati tenzije, oslabiti osobe, institucije i društvenu koheziju. Zabrinjava takodje da ove u velikoj meri deluju u interesu njihovih autora i nakon demantija. Plastično receno, fejk njuz negativno utiče na zarum, a agresirani mozak je mnogo podložniji manipulaciji. Manipulacija je važna karika hibridnog rata ako se iza nje nalaze državni faktori. Cilj je generisanje promena kolektivnog mentaliteta kako bi se, stimulisanjem nezadovoljstva ili gneva, postigao politički rezultata, poput formiranja antievropskih i antizapadnih partija koje bi mogle izazvati dramatične promename geopolitičke i bezbednosne paradigme.