Ostaje ili ne Velika Britaija u Evropsku uniju (17.06.2016)

Grupa od 13 engleskih naučnika javila je pre referenduma da podržava kampanju za ostajanje Velike Britanije u Evropsku uniju, sa obrazloženjem da bi eventualni izlazak iz evropskog komunitarnog bloka ugrozio naučno istraživanje. U pismu čiji sadržaj je objavila publikacija ,,Telegraf“ nekolicina dobitnika Nobelove nagrade podseća da Evropska unija omogučava naučnicima da se slobodno kreću i da saradjuju na načine koji će biti nemogući u slučaju Breksita. U slučaju izlaska iz Unije, nestalo bi i evropsko finansiranje, a britansko naučno istraživanje bi bilo ugroženo na globalnom planu. Istraživanje je samo jedna oblast koja bi bila ugrožena izlaskom Velike Britanije i to sa neprocenjenim posedicama. Na pitanje kako treba razumeti eventualni izlazak iz Evropske unije, spoljnopolitički komentator Julijan Kifu odgovorara: ,,Hipotetnični izlazak Velike Britanije bio bi veoma loš signal i to ne zbog britanske posebnosti, već zbog modela koji bi Britanija mogla da nametne Evropskoj uniji. Video sam rezultate jedne sondaže i u Holandiji prema kojima i tamo postoji jedna delikatne većina od 38:28 % koja želi izlazak iz Evropske unije. Ovakvi trendovi postoje i u zoni Srednje Evrope, u zemljama koje uživaju najveće beneficije od evropske integracije, u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i Madjarskoj. Jednom postavljeno ovo pitanje u Velikoj Britaniji moglo bi se ponavljati i u drugim državama. Ovde leži glavna opasnost od domino efekta. Medjutim ne treba zaboraviti da je Evropska unija jedinstveni ekonomski prostor i da će biti veoma teško da Velika Britanija posle izlaska iz Evropske unije ostane na ovom ekonomskom prostoru. Već su zauzeti stavovi kada je reč o bezbednosti, izbeglicama i slobodnom protoku radne snage, posebno u ekonomsko-trgovinskoj zoni-reakcije koje bi dovele do nazadovanja Velike Britanije.,,

Corina Cristea, 20.06.2016, 18:20

Grupa od 13 engleskih naučnika javila je pre referenduma da podržava kampanju za ostajanje Velike Britanije u Evropsku uniju, sa obrazloženjem da bi eventualni izlazak iz evropskog komunitarnog bloka ugrozio naučno istraživanje. U pismu čiji sadržaj je objavila publikacija ,,Telegraf“ nekolicina dobitnika Nobelove nagrade podseća da Evropska unija omogučava naučnicima da se slobodno kreću i da saradjuju na načine koji će biti nemogući u slučaju Breksita. U slučaju izlaska iz Unije, nestalo bi i evropsko finansiranje, a britansko naučno istraživanje bi bilo ugroženo na globalnom planu. Istraživanje je samo jedna oblast koja bi bila ugrožena izlaskom Velike Britanije i to sa neprocenjenim posedicama. Na pitanje kako treba razumeti eventualni izlazak iz Evropske unije, spoljnopolitički komentator Julijan Kifu odgovorara: ,,Hipotetnični izlazak Velike Britanije bio bi veoma loš signal i to ne zbog britanske posebnosti, već zbog modela koji bi Britanija mogla da nametne Evropskoj uniji. Video sam rezultate jedne sondaže i u Holandiji prema kojima i tamo postoji jedna delikatne većina od 38:28 % koja želi izlazak iz Evropske unije. Ovakvi trendovi postoje i u zoni Srednje Evrope, u zemljama koje uživaju najveće beneficije od evropske integracije, u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i Madjarskoj. Jednom postavljeno ovo pitanje u Velikoj Britaniji moglo bi se ponavljati i u drugim državama. Ovde leži glavna opasnost od domino efekta. Medjutim ne treba zaboraviti da je Evropska unija jedinstveni ekonomski prostor i da će biti veoma teško da Velika Britanija posle izlaska iz Evropske unije ostane na ovom ekonomskom prostoru. Već su zauzeti stavovi kada je reč o bezbednosti, izbeglicama i slobodnom protoku radne snage, posebno u ekonomsko-trgovinskoj zoni-reakcije koje bi dovele do nazadovanja Velike Britanije.,,

Prema najnovijim rezultatima istraživanja javnog mnjenja broj Britanaca koji se opredeljuje za izlazak zemlje iz Unije je u porastu i sada iznosi 53% ukupnog broja Britanaca koji izjavljuju da će glasati na referendumu. Julijan Kifu smatra medjutim da postoje argumenti za ostajanje u Uniju: ,,U Velikoj Britaniji postoje nekoliko zona koje su u potpunosti zavisne od evropskih fondova, mislim pre svega na Škotsku i Vels. Ako se Velika Britanija odluči za breksit, sigurno da će se postaviti pitanje škotskog separatizma, jer Škotska želi da ostane u Evropsku uniju kao inače i siromašne zone koje zavise od evropskih fondova. Velika Britanije ne može nadoknaditi ove fondove u poljoprivredi i drugim zonama za koje Evropska unija izdvaja pozamašne fondove.“

Čuju se sve češće glasovi o mogućim regionalnim i globalnim posledicama u slučaju realizacije ovog scenarija. O kavim se posledicama radi i da li su ove proporcionalne sa ulogom Velike Britanije u Evropskoj uniji. Julijan Kifu ocenjuje:,,Posledice bi bile mnogo ozbiljnije, jer se radi o presedanu i domino efektu. I Velika Britanija gubi, ali i ostale članice Unije i ovakav rascep stvara pukotinu u evroatlanskoj i transatlanskoj kontrukciji. Posledica će bez sumnje biti i to ekonomske prirode kao i za kredibilitet i minimalizaciju jedne formule evropske integracije. Tržište će verovatno ostati, ali mnogi integracioni mehanizmi u pojedinim političkim kategorijama će nestati. Šengen je već pod znakom pitanja, možda će i drugi integracioni projekti ostati u stend-baju ili će biti zamenjeni i eliminisani.“

Mogu li posledice eventualnog breksita biti presudne za raspad Evropske unije. Julijan Kifu smatra da je ovakav scenarijo isključen: ,,U ovom trenutku raspad Evropske unije je nemoguć, jer bi bio poguban za sve članice Unije, uključujući Veliku Britaniju. Postoje zajednički ekonomski prostor, carinska unija, ekonomska zona i malo je verovatno da će se jedna članica odlučiti na izlazak, jer bi to predpostavljao velike troškove. Ne verujem da će projekti u kojima Britanije ne učestvuje, odnosno jedinstvena moneta i zona slobodnog protoka biti ugrožene. „

Po oceni Julijana Kifua izbor jednog britanca pakistanskog porekla i islamske religije za gradonačelnika pokazuje nedvosmislenu orijentaciju Velike Britanije ka otvaranju, multikulturalizmu, a ne zatvaranju i autarhiji.