Prednosti i izazovi digitalne ere (02.06.2023)
Pojava interneta uvela je čovečanstvo u digitalnu eru, a brzi pristup informacijama ostavio snažan pečat na način učenja i razvoja i omogućio pojavu novih poslovnih modela. Pomoću pretraživača ili specijalizovanih veb sajtova informacije su sada na dohvat ruke svim ljudima. Zahvaljujući virtuelnih stranica možemo komunicirati sa osobama na udaljenosti od više hiljada kilometara, a brzim pristupom informacijama da steknemo potrebno znanje i ekspertizu bez vremenske i prostorne ograničenosti. Internet sa sve većim obimom onlajn, komercijalnih i medijskih informacija i dalje se razvija. Nažalost, postoji i druga strana medalje. Istovremeno sa beneficijama interneta suočavamo se i sa bezbednosnim i poverljivim izazovima. Jedna od analiza istorije interneta pokazuje da je internet rezultat proizvodnih napora i interkonekcijje mreže kompljutera koji su nastali istraživanjem i razvojem u SAD i medjunarodnom saradnjom sa istraživačima iz Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske. Desilo se to početkom 1960. godine, da bi se 10 godina kasnije pojavili protokoli o funkcionisanju posredstvom interneta, u kojima se veći broj zasebnih mreža mogao ujediniti u ,,mrežu mreževa“. Istorija beleži i to da su se komercijalni dobavljači internet usluga pojavili krajem 1980. godine i da su istraživanja britanskog informatičara Tima Bernsa Lija 1989-90 u svajcarskom CERN-u doveli do World Wide Web-a, koji je povezao hipetekst dokumente u informatički sistem dostupan svakoj mreži. Od 1990. godine internet je imao revolucionarni efekat na kulturu, trgovinu i tehnologiju, pa čak i na povečanu instant komunikaciju elektronskom poštom, na telefonske pozive voice over Internet Protocol, video čat i World Wid Web sa svojim forumima za razgovore, blogovima, uslugama, društvenim mrežama i onlajn komercijalnim sajtovima. U ovoj situaciji sve veće količine podataka prenose se po sve većim brzinama na mrežama sa optickim vlaknima. O efektima pojave interneta na svakodnevni život novinar Jon Vaču, predsednik Saveta za digitalnu tranformaciju izjavio je za Radio Rumunija: ,,Praktično sve je postalo virtuelno. U bankarstvu uveden je virtuelni novac posredstvo bankarske kartice da bismo danas imali i virtuelnu monetu. U industriji uvedene su ove veze sa robotikom i sada možemo da radimo sa distance. U poljoprivredi imamo brojne aplikacije, ne postoji industrijska oblast na koju Internet nije pozitivno uticao jer je internet ,,mreža mreževa“, najbrža mreža planete koja je premašila i granice planete. Jer internet se koristi i u satelitskim komunikavijama i na granici Mlečnog puta.“
Corina Cristea, 02.06.2023, 16:41
U parilu 1993. godine počeo je da se razvija rumunski internet , podsetio je Jon Vaču. Većina korisnika bila je zadovoljna mejlovima, a univerzitetske i istraživačke zone bile su najaktivnije. Prva internet mreža u školama i na univerzitetima pojavila se 1993. godine, a internet širokog pojasa 2000. godine posredstvom koaksialnog kabla, precizirao je Jon Vaču. Prema podacima 30 godina nakon pojave Interneta u Rumuniji, zemlja se nalazi medju prvih 10 država sveta po brzini surfovanja. Za ovo su zaslužni rumunski stručnjaci koji su dali važan doprinos razvoju komunikacijskih mreža. Kakvu budućnost ima internet u Rumuniju i sa kojim se izazovima i prednostima suočava: ,,Imamo 10 važnih trendova u razvoju interneta: prvo-internet stvari, za koje ceo svet zna, drugim rečima povećanje koneksije i medjukoneksije objekata i inteligentnih uredjaja u mnogim sektorima kao što su recimo zdravstvo, saobraćaj, industrija. Danas sam pročitao vest da je 6G mreža uspela da napravi interkomnekciju nepovezanih objekata posredstvom satelita. Praktično, imaćemo i nepovezane objekte, ne treba biti obavezno povezan na interenet da bi bio priključen, možes biti priključen od 2030. godine i posredstvom 6G. 5G i mreže velikih brzina prema podacima ANCOM-a u dostigle su u Rumuniju nivo od 3% i ovde imamo još dosta posla. Edge komputing, tema o kojoj se malo govori u Rumuniji, odnosno o razvoju distributivne obračunske infrastrukture koja omogućava preradu podataka i donošenje odluka bliže korisnicima. Mnogo je lakše i jeftinije ako imate podatke pri ruci. U četvrtom redu, vestačka inteligencija o kojoj ceo svet govori je mnogo starija pojava nego što se nama čini. U petom redu je virtuelna i augmentovana ili proširena realnost. U šestom redu imamo upotrebu tehnologije u cilju pružanja interaktivnog i imersivnog iskustva u raznim medijima poput geminga, turizma i obrazovanja.“
Jon Vaču je dodao ovde kriptomonete, kloud kompjuting i kloud usluge sajber bezbednost i zaštitu podataka, kvantni kompjuting kao i propise za ovu oblast i digitalnu politiku.
