Republika Moldavija izmedju Istoka i Zapada (15.02.2019)

Corina Cristea, 15.02.2019, 14:18

Parlamentarni izbori raspisani za novembar prošle godine u Republici Moldaviji odloženi su za 24. februar 2019. godine. Razlog je odvijanje izbora u novom sistemu koji nalaže duži vremenski period za organizovanje. Medjunarodna zajednica i opozicija oštro kritikuju ovaj sistem koji predvidja izbor 50 od ukupno 101 poslanika na partijskim listama i 51 na uninominalnom. Kritičari kažu da je sistem komplikovan i uz to ostavlja mesto konfuziji. Najveće šanse za ulazak u Parlament imaju kandidati tri stranke različitih orijentacija. Socijalistička partija, koju podržava proruski predsednik Igor Dodon, Izborni Blok ACUM (SADA) sastavljen od dve proevropske opozicione stranke Partije akcije i solidarnosti, na čelu sa Majom Sandu i Platforma demokratije i istine predvodjena Andrejom Nastaseom i Demokratska partija na vlasti, samozvane proevropske orijentacije, ali koja svojim postupcima više liči na antidemokratsku i koja je odgovorna za zahladjenje odnosa sa Briselom. Vladimir Plahotnjuk, lider Demokratske partije, izjavio je nedavno da se opredeljuje za četvrti put, ni na Istok ni na Zapad, ni ujedinjenje sa Rumunijom, vec za Moldaviju, objasnio je slušaocima Radio Rumunija Dan Dungaču, direktor Instituta za političke nauke i medjunarodne odnose Rumunske akademije. O mogućima postizbornim alijansama Dan Dungaču je rekao: ,, U Moldaviji uvek postoji neki ulog i ovaj se skoro uvek ponavlja kada je reč o nezavisnosti. Izbori u Moldaviji nisu politički već geopolitički, stranke nisu političke već geopolitičke, uvek postoji ova tenzija, ovo neodlučno opredeljenje Moldavije za Zapad ili Istok. Poznate političke ličnosti Republike Moldavije osvojile su politički mandat sa prozapadnom ponudom, drugi mandat sa proistočnom. Svaki put naredni i izbori izgleda da su važniji od prethodnih.“

Po pravilu, partije levog centra bile su veoma jake i osvojile večinu glasova, kaže Dan Dungaču. Ovoga puta prisustvujemo jednoj fragmentaciji ,tako da ne postiji ni jedna stranka koja može osvojiti sama večinu i prema rezutatima sondaža imaćemo koaliciju stranaka ili prevremene izbore, smatra Dan Dungaču. Kako treba Rumunija da se postavi prema izbornom procesu u Moldaviji?: ,, Rumunija predsedava Savetom Evropske unije u jednom veoma složnom periodu. Nažalost Moladavija uživa sada manji ugled u Briselu nego za vreme Vladimira Voronjina. Sada moldavski zvaničnici nemaju više otvorena vrata u Briselu, pa čak ni u SAD. U ovoj situaciji Rumunija ima dodatni problem jer je-u skladu sa političkom odlukom- podržala Moldaviju u vreme kada je Brisel sankcionisao Kišinjev suspendujući finansiranje. Finansiranje je sada blokirano i čeka se test parlamentarnih izbora. Iz ove perspektive Rumunija treba da zauzme odlučan stav i poruči da se politička borba, odnosno parlamentarna, mora korektno odvijati. Rumunija želi da na agendi postavi pitanje Istočnog partnerstva prema kome Brisel ne pokazuje naklonost. Ako će Rumunija postaviti ovo pitanje sa položaja predsedavajuže Saveta Evropske unije, a nije sigurna da će se izbori odvijati korektno u Republici Moldaviji, rizikuje svoj kredibilitet medju partnerima Evropske unije.“

Istovremeno sa parlamentarnim izborima u Republici Moldaviji održaće se i referendum o smanjenju broja poslanika sa 101 na 61 i dodeljivanje prava gradjanima da opozovu poslanike na funkcijama. Ovu inicijativu mnogi smatraju populističkom jer izlazi u susret aktuelnim vlastima koje su želele da zaobidju raspravu o jeziku i evropskoj integraciji Republike Moldavije.