Rumunija i bezbednost crnomorske zone (18.09.2020)

Corina Cristea, 18.09.2020, 01:00

Učesnici Foruma bezbednosti u Crnom moru i na Balkanu održan u Bukurestu u organizaciji Centra nove strategije razmatrali su regionalnu situaciju u koju spadaju zaledjeni sukobi koji lako mogu buknuti u svako doba, blizina srednjeg Istoka, snažno militarizovano Crno more, ekonomska situacija koja nije najbolja, odsustvo konektiviteta, stara rivalstva, pomorski incidenati i teritorijalni sporovi. Drugim rečima brojne moguće razloge za neočekivane evolucije. Rasprave o opasnostima po bezbednost, pretnje i vulnerabilnosti kao i metodi suzbijanja ovih izazova pokazali su da se bezbednosna pitanja u Crnom moru i na Balkanu mogu odražavati i šire i da nestabilnost može u jednakoj meri pogoditi Evropsku uniju i Severoatlansku alijansu. Crno more je jedno od najvulnerabilnijih zona Severoatlanske alijanse i istovremeno mesto na kojem su kredibilitet NATO i kapaitet odbrane i odvracanje neprijatelja na velikom ispitu, naglasio je rumunski ministar odbrane Nikolaje Čuka: ,,Severoatlanska alijansa je u poslednje vreme napravila mnogo u baltičkoj zoni, naročito u zemlje koje se graniče sa Rusijom, u Baltičkim zemljama i Poljskoj, iz osnovanih razloga. Potrebno je jos mnogo toga učiniti u široj zoni Crnog mora. Kako možemo da damo veći doprinos bezbednosti u Crnom moru? Sa stanovišta NATO-a, odgovor je jasan:potrebno nam je jačanje kapaciteta i položaja saveznika u regionu“.

Ministar je objasnio da agresivni stav Rusije, rastuća militarizacija crnomorskog bazena i aneksiranog krimskog poluostrva kao i brojni zaledjeni sukobi predstavljaju u ovoj zoni izvor rizika ne samo za bezbednost zone i Evrope, ve’ i Mediterana i srednjeg Istoka. Prema zaključku skupa u Bukureštu, sadašnji uslovi pokazuju jaku rascepkanost odbrane na evropskom nivou i ograničeno istraživanje zajedničkih projekata. Razvoj zajedničke evropske odbrane je nepovratni proces, a projekti PESCO, odnosno instrumenti za stalnu strukturnu saradnju, pružaju šansu za postizanje medjuoperativnosti odbrambenih kapaciteta zemalja članica, objasnila je dr#avna sekretarka u Ministarstvu odbrane Simona Kožokaru: ,,Projekti stalne strukturne saradnje doprinose realizaciji ciljeva Unije u oblastima razvoja kapaciteta, jačanja vojne strateške kohezije i mogu doprinositi operativnoj saradnji Unije. Ministarstvo odbrane Rumunije smatra da smanjujući zavisnost od neevropskih resursi Evropski odbrambeni fond može dati važan doprinos većoj izdržljivosti Unije pred vulneravilnostima i rizicima. Fond će istovremeno ojačati industrijske lance vojnog snabdevanja. Kriza Kovida-19 je dokazala izuzetnu važnost nezavisnosti od kritičnih vojnih tehnologija.“

Insistiralo se na i konceptu strateške autonomije, ali sa napomenom da ovo ne znači nikako izolaciju, već samo da Evropa sama donosi odluke iz vojne oblasti. Unija treba da bude pažljivija prema susedstvu, jer u bazenu Crnog mora postoje brojni resursi nestabilnosti, od otvorenog sukoba u Ukrajini, ruskog nelegalnog aneksiranja Krima i rastuće miliratizacije u Crnom moru, ocenio je šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku. Ministar je objasnio da je u regionu konektivnost postala oblast strateške trke i da lanci evropskog snabdevanja zavise od ponašanja evropskih suseda. Bogdan Auresku je upozorio i na infodemiju, odnosno na epidemije dezinformisanja i lažnih vesti. Sve je geopolitizovano, uključujući vakcinu, lečenje, nauku i ekspertizu, pa čak i privatni život i ubedjenja gradjana. Pandemija koronavirusa je izbacila na videlo dana još jedan bezbednosni rizik -zavisnost Evrope od materijala i lekova iz neevropskih država- tema koja će biti na dnevnom redu narednog skupa Evropskog saveta krajem septembra. Pojedini koncepti koji su ranije samo ovlaš dotaknuti i razmatrani jedino u akademskim krugovima, sada su postali realnost, a strategije država se na njima razvijaju. Reč je pre svega o bezbednosnom konceptu u oblastima koje do sada nisu uzete u obzir, objasnio je predsednik Fiskalnog saveta Danijel Dajanu: ,,Pandemija nije prošla. Zdravstvene i ekonomske posledice su veoma teške. Po meni, traži se povratak na državu, jer se od države sve više traži. Mnogi govore o odumiranju države, ali u teškim vremenima od države se traži veoma mnogo. Posledice pandemije treba staviti u vezu sa klimatskim promenama koje predstavljaju sustinšku opasnost, sa novim tehnologijama i veštačkom inteligencijom. Jer pandemija će biti i u budućnosti.“

Briga za javno zdravlje postaje pitanje nacionalne bezbednosti, naglasio je Danijel Dajanu, jer, ako je veliki deo društva zaražen, imaćemo ekonomske, društvene, političke i geopolitičke posledice.