Šta će se desiti posle Bregzita? (07.02.2020)
Corina Cristea, 07.02.2020, 08:38
Nakon odluke Ujedinjenog Kraljevstva da napusti Evropsku uniju posle 47 godina članstva, evolucije u odnosima izmedju Londona i Brisela postaju sve neizvesnije. Ovaj interesantan ali i kritičan trenutak otvara vrata i evropskoj konstrukciji, ocenio je za Radio Rumunija rumunski ambasador u Ujedinjenim Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske Dan Mihalake: ,,Ovo je apsolutna premijera kada jedna država napušta Evropsku uniju posle mnogo godina, ova inicijativa sadrži bezbrojne neizvesnost kada je reč o budućnosti Evropske unije i Velike Britanije. Ove neizvesnosti odnose se na mnoge stvari počev od statusa gradjana pa sve do poreskih stopa. Hiljade niti koje su povezale Veliku Britaniju za Evropsku uniju raskidaju se i obnavljalju tako da ovaj proces nije nimalo lak, prava je i prva istorijska aventura ovog veka koja menja mnoge naše percepcije o svetu sa ekstremno stabilnom direkcijom.“
Tranzitni period je počeo 1.februara 2020. godine i trajaće 11 meseci, uz maksimalnu mogućnost produženja od dve godine. Evropska unija može predložiti Londonu ,,veoma ambiciozan“ trgovinski sporazum koji bi predvideo nulte tarife i kvote, ali i mnoge usluge, pod uslovom da Ujedinjeno Kraljevstvo ,sada i ubuduće, poštuje standarde Evropske unije, saopštio je šef pregovaračkog tima Evropske unije za Bregzit Mišel Barnije. U Londonu premijer Boris Džonson je istovremeno rekao da neće prihvatiti uslovljavanja Brisela kada je rec o poštovanju evropskih pravila, a ni Evropska unija nije obavezna da poštuje britanska. U prvom obračanju posle Bregzita, Boris Džonson je govorio o šansama Velike Brutanije da ponovo postane promoter slobodne trgovine. U ovom smislu izjavio je da namerava da potpiše nove komercijalne sporazume sa SAD i zemljama Komovelta. Politički analiticar Konstantin Rudnicki upozorava da situacija nije nimalo jednostavna i da sledi dug i težak, ali i pragmatičan put kojim svaka strana pokušava da stekne odredjenu korist ili ekonomski pristup:,, Ono što znamo je to da će se voditi pregovori o trgovinskom sporazumu. Politički analiticari tvrde da se ulazi na nepoznati teren, u sumornu zonu. Znamo samo da će se voditi pregovori, ali ne i kada će se ovi završiti. Imamo neke orijentire. Ceo svet bi želeo jedan sporazum sa nultim taksama, odnosno bez carinskih dažbina, bez tarifnih i netarifnih prepreka. Mnogi analitičari kažu da je ovo skoro neizvodljivo, Jer sa jedne strane Evropska unija želi dublju integraciju, koju Velika Britanija odbacuje i predlaže ambiciozan energtetski pakt i pakt o zaštiti sredine koji predpostavljaju dodatne troškove za Evropsku uniju. Problema će biti i sa slobodnim protokom radne snage. Veliki problem bi mogao da nastate ako se predloži zajednički paket slobodnog protoka kapitala, roba i radne snage, jer britanska strana pokušava da pronadje rešenja i uvede filtere za ljude koji žele da rade u Velikoj Britaniji “
Svi ćemo izgubiti nakon Bregzita, jer Velika Britanija daje veliki finansijski doprinost budžetu Evropske unije, ocenjuje doktor Mihaj Sebe sa Evropskog instituta iz Rumunije: ,,Velika Britanija igra važnu ulogu na vojnom planu, a kada govorimo o akademskom prisustvu možemo slobodno reči da nakon Bregzita nijedan univerzitet Evropske unije neće bitu u topu 25. Iako jedan deo političke klase smatra Bregzit triumfalističkim pokretom, možemo slobodno reći da izlazak Velike Britanije predstavlja vrhunac jedog dužeg perioda gubljenja prestiža Velike Britanije na medjunarodnoj sceni.“
Ovaj proces je nastao posle Prvog svetskog rata kada je počelo postepeno povlačenje sa globalne scene u korist drugih važnih aktera, dodao je Mihaj Sebe.
,
