Strategija oživljavanja turizma (22.05.2020)

U ukupnom broju radnih mesta u svetu turizam učestvuje sa 10% i sa 12% u Evropskoj uniji, ali sada je za oporavak ove grane potreban medjunarodno koordinisan odgovor procenjen na oko 375 miliardi evra. Turizam je medju najpogodjenijim granama posle zabrane kretanja i uvodjenja mera društvene izolacije u celom svetu u cilju zaustavljanja širenja novog koronavirusa. Pogodjeni su svi radnici ove industrijske grane, od malih preduzetnika pa sve do velikih hotelskih lanaca i turističkih operatera. Na svetskom nivou turistička industrija mogla bi da zabeleži pad za 80% ove godine u odnosu na 2019. tvrdi Vorld trevel end turism koncil. Radi poredjenja, u vreme ekonomske krize 2019. godine opadanje je bilo od samo 4%. Evropa raspolaže veoma aktivnim turističkim ekosistemom. Putovanja, transport, smeštaj, ishrana, rekreacije i kultura učestvuju u bruto društvenom proizvodu Evropske unije sa 10% i predstavljaju suštinski izvor radnih mesta i prihoda u mnogim zonama. 267 miliona Evropljana, odnosno 62% ukupnog broja stanovnika, odlazi najmanje jedanput godišnje na rektreativni odmor, a 78% provodi odmor u zemlji porekla ili inostranstvu. Leto ja najvažniji period za ovu industrijsku granu i u ovom periodu turizam zaradjuje 150 miliardi evra i privlači 360 miliona turista. Ovi argumenti su dovoljni da se sa mrtve tačke pokrene turizam i da postane prioritet Brisela, koji je doneo vise smernica i prporuka. Paket Evropske komisije ,,Turizam i saobraćaj“ predvidja globalnu strategiju oživljavanja u 2020. godini i narednom periodu, zajednički stav prema povratku na slobodu kretanja i eliminisanja restrikcija na unutrašnjim granicama Evropske unije na postepeni i kordinisani način. Predvidja takodje i okvir za podržavanje postepenog oživljavanja saobraćaja, uz osiguranje bezbednosti putnika i osoblja kao i pretvaranje vaučera za putovanja u atraktivnu alterativu za vraćanje gotovine. Podrška Komisije turističkim kompanijama treba da dodje sa više mesta i da se obezbedi likvidnost posebno malim i srednjim preduzećima u visini od 100 miliardi evra posredstvom programa SURE. Važna turistička karika je prevoz. Ne može se utvrditi tačan datum normalnog i postebenog obnavljanja transporta, jer ne znamo kako će evoluirati pandemija, precizirala je za Radio Rumunija evropska komesarka za saobraćaj Rumunka Adina Valean. Ali usvojena pravila Komisije pokazuju pod kakvim ćemo uslovima putovati: ,, Veoma često mi postavljaju pitanje Kada ćemo ponovo putovati? Na ovo pitanje odgovor treba da daju vlasti svake zemlje članice. Ove treba da vode računa o epidemiološkoj situaciji u dotičnoj državi. Zatim treba da odlučimo koje su prihvatljive destinacije za saobraćaj, jer ne očekujemo da na nivou cele Evrope imamo istu situaciju, da se otvoore granice ili ukinu karantinske i izolacione mere. Ove odluke treba da donesu nacionalne vlasti.“

Corina Cristea, 22.05.2020, 01:08

U ukupnom broju radnih mesta u svetu turizam učestvuje sa 10% i sa 12% u Evropskoj uniji, ali sada je za oporavak ove grane potreban medjunarodno koordinisan odgovor procenjen na oko 375 miliardi evra. Turizam je medju najpogodjenijim granama posle zabrane kretanja i uvodjenja mera društvene izolacije u celom svetu u cilju zaustavljanja širenja novog koronavirusa. Pogodjeni su svi radnici ove industrijske grane, od malih preduzetnika pa sve do velikih hotelskih lanaca i turističkih operatera. Na svetskom nivou turistička industrija mogla bi da zabeleži pad za 80% ove godine u odnosu na 2019. tvrdi Vorld trevel end turism koncil. Radi poredjenja, u vreme ekonomske krize 2019. godine opadanje je bilo od samo 4%. Evropa raspolaže veoma aktivnim turističkim ekosistemom. Putovanja, transport, smeštaj, ishrana, rekreacije i kultura učestvuju u bruto društvenom proizvodu Evropske unije sa 10% i predstavljaju suštinski izvor radnih mesta i prihoda u mnogim zonama. 267 miliona Evropljana, odnosno 62% ukupnog broja stanovnika, odlazi najmanje jedanput godišnje na rektreativni odmor, a 78% provodi odmor u zemlji porekla ili inostranstvu. Leto ja najvažniji period za ovu industrijsku granu i u ovom periodu turizam zaradjuje 150 miliardi evra i privlači 360 miliona turista. Ovi argumenti su dovoljni da se sa mrtve tačke pokrene turizam i da postane prioritet Brisela, koji je doneo vise smernica i prporuka. Paket Evropske komisije ,,Turizam i saobraćaj“ predvidja globalnu strategiju oživljavanja u 2020. godini i narednom periodu, zajednički stav prema povratku na slobodu kretanja i eliminisanja restrikcija na unutrašnjim granicama Evropske unije na postepeni i kordinisani način. Predvidja takodje i okvir za podržavanje postepenog oživljavanja saobraćaja, uz osiguranje bezbednosti putnika i osoblja kao i pretvaranje vaučera za putovanja u atraktivnu alterativu za vraćanje gotovine. Podrška Komisije turističkim kompanijama treba da dodje sa više mesta i da se obezbedi likvidnost posebno malim i srednjim preduzećima u visini od 100 miliardi evra posredstvom programa SURE. Važna turistička karika je prevoz. Ne može se utvrditi tačan datum normalnog i postebenog obnavljanja transporta, jer ne znamo kako će evoluirati pandemija, precizirala je za Radio Rumunija evropska komesarka za saobraćaj Rumunka Adina Valean. Ali usvojena pravila Komisije pokazuju pod kakvim ćemo uslovima putovati: ,, Veoma često mi postavljaju pitanje Kada ćemo ponovo putovati? Na ovo pitanje odgovor treba da daju vlasti svake zemlje članice. Ove treba da vode računa o epidemiološkoj situaciji u dotičnoj državi. Zatim treba da odlučimo koje su prihvatljive destinacije za saobraćaj, jer ne očekujemo da na nivou cele Evrope imamo istu situaciju, da se otvoore granice ili ukinu karantinske i izolacione mere. Ove odluke treba da donesu nacionalne vlasti.“

Poznato je da će se obnavljanje kretanja odvijati fleksibilno i koordinisano u više faza uz suglasnost članica. Takodje za turizam postoje jasni uslovi za relaksaciju restrikcija u nekoj zoni ili zemlji članici, u zavisnosti od smanjenja broja zaraženih. Zemlje imaju obavezu da obezbede turistima i pristup zdravstvenom sistemu. U Rumuniji je turazam u poslednjim mesecima izgubio 6 miliona prenočista i skoro 250 miliona evra, istakao je predsednik Hotelsko-ugostiteljske federacije Kalin Ilije.

,,Položaj turizma je veoma komplikovan. Praktično mi smo bili ta brza lokomotiva koja je odjednom udarila u zid. U ovom trenutku situacija je dramatična, kaže Kalin Ilije i procenjuje da će posledice nefunkcionisanja turizma premasiti 5% bruto nacionalnog proizvoda. 90% hotela je zatvoreno u Rumuniji zbog pandemije, a 140 000 od ukupno 180 hiljada radnika je na prinudnom odmoru ili otpušteno, precizirao je Razvan Pasku, osnivač jedne turističke kompanije. Po njegovoj oceni situacija u koju se nalazimo može da bude i dobra šansa za rumunski turizam: ,, Jasno je da će se ponašanje turista promeniti. Najverovatnije da će se opredeliti za druge varijante a ne za velike hotele tipa ,,al linclusive“. Ja smatram da će u narednom periodu putovanja kolima biti ponovo u trendu kao i izlazk u prirodu. Imamo šansu takodje da promovišemo Rumuniju kao turističku destinaciju koja pruža varijante za putovanje bez turističkih gužvi.“

Prema rezultatima najnovijih studija, turisti će ove godine odustati od provoda godišnjih odnora u inostranstvo i opredeliti se za najbljiže destinacije.