Upozorenja i mere protiv globalnog zagrevanja (20.12.2019)

Čovečanstvo treba da prekine rat protiv prirode jer planeta uzvrača i tačka od koje nema povratka je veoma blizu- upozorio je generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija Antonio Gutereš na pragu Konferencije o klimi u Madridu. On je naglasio da su pokušaji da se ispune postavljeni ciljevi o smanjenju emisja gasova staklene bašte nedovoljni, ali je izrazio istovremeno uverenje da će se preuzeti mnogo odlučniji angažmani u Madridu. Pojedine države, poput SAD i Brazila izdržale su pred pritiscima za intenziviranje napora na suzbijanju globalnog zagrevanja, na nezadovoljstvo malih država i protesnim akcijama na kojima su zatražene hitne mere. Samit u Madridu, koji se smatra testom kolektivne volje vlada da slušaju savete eksperata za sprečavanje zagrevanja do tacke od koje nema povratka ne može se okvalifikovati uspenim. Susret na visokom nivou usledio je posle usvajanja rezolucije u Evropskom parlamentu kojom se poglašava vanredna situacija u oblastima klime i zaštite čovekove okoline u Evropsi i na globalnom nivou. U pomenutom dokumentu od Evropske unije se zahteva od klimatska neutralnost do 2050. godine postane dugogodišnji prioritet u skladu sa Pariskim sporazumom.,,Klimatske promene izlažu nas ogromnim rizicima i očigledne su za ceo svet. Treba da ulažemo u čiste tehnologije da bismo izašli u susret zelji miliona mladih koji su izašli na ulice kao i ljudi koji su došli čak ovde u Auli Evropskog parlamenta da nas podsete da nemamo drugu planetu“, izjavio je predsedik David Sasoli. Evropska unija i 194 države potpisale su Pariski sporazum o klimatskim promenama. Cilj Brisela je smanjenje emisija ugljen dioksida za 40% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu. Uprkos ovom cilju postoji sve snažniji pritisak za ambicioziji nivo za koji se zalaže i nova predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen:,, Ako postoji u svetu jedna oblast kojoj je potreban lideršip Evrope, onda je to borba protiv klimatskih promena. Za Evropu i ceo svet ovo je suštinski problem. Kako bi moglo da bude drugačije kada 85% ljudi živi u ekstremnom siromaštvu u najvulnerabilnijim državama na klimatske promene? Kako može ovo pitanje da ne bude suštinsko? Ne treba da gubimo nijedan trenutak u borbi protiv klimatskih promena“

România Internațional, 19.12.2019, 09:27

Čovečanstvo treba da prekine rat protiv prirode jer planeta uzvrača i tačka od koje nema povratka je veoma blizu- upozorio je generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija Antonio Gutereš na pragu Konferencije o klimi u Madridu. On je naglasio da su pokušaji da se ispune postavljeni ciljevi o smanjenju emisja gasova staklene bašte nedovoljni, ali je izrazio istovremeno uverenje da će se preuzeti mnogo odlučniji angažmani u Madridu. Pojedine države, poput SAD i Brazila izdržale su pred pritiscima za intenziviranje napora na suzbijanju globalnog zagrevanja, na nezadovoljstvo malih država i protesnim akcijama na kojima su zatražene hitne mere. Samit u Madridu, koji se smatra testom kolektivne volje vlada da slušaju savete eksperata za sprečavanje zagrevanja do tacke od koje nema povratka ne može se okvalifikovati uspenim. Susret na visokom nivou usledio je posle usvajanja rezolucije u Evropskom parlamentu kojom se poglašava vanredna situacija u oblastima klime i zaštite čovekove okoline u Evropsi i na globalnom nivou. U pomenutom dokumentu od Evropske unije se zahteva od klimatska neutralnost do 2050. godine postane dugogodišnji prioritet u skladu sa Pariskim sporazumom.,,Klimatske promene izlažu nas ogromnim rizicima i očigledne su za ceo svet. Treba da ulažemo u čiste tehnologije da bismo izašli u susret zelji miliona mladih koji su izašli na ulice kao i ljudi koji su došli čak ovde u Auli Evropskog parlamenta da nas podsete da nemamo drugu planetu“, izjavio je predsedik David Sasoli. Evropska unija i 194 države potpisale su Pariski sporazum o klimatskim promenama. Cilj Brisela je smanjenje emisija ugljen dioksida za 40% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu. Uprkos ovom cilju postoji sve snažniji pritisak za ambicioziji nivo za koji se zalaže i nova predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen:,, Ako postoji u svetu jedna oblast kojoj je potreban lideršip Evrope, onda je to borba protiv klimatskih promena. Za Evropu i ceo svet ovo je suštinski problem. Kako bi moglo da bude drugačije kada 85% ljudi živi u ekstremnom siromaštvu u najvulnerabilnijim državama na klimatske promene? Kako može ovo pitanje da ne bude suštinsko? Ne treba da gubimo nijedan trenutak u borbi protiv klimatskih promena“

Evropska komisija sprema evropski zakon o nepovratnoj klimatskoj neutralnosti Evropske unije. Ovaj prvi evropski klimatski zakon koji predpostavlja aktivno učešće svih ekonomskih sektora, precizirala je Ursula von der Lajen, je pojekat o čistoj i pristupačnoj energiji i izradi strategije biodiverziteta. Na okruglom stolu sa mnogim svetskim liderima Ursula von der Lajen odnosila se i na investivcioni plan potreban za primenu klimatske akcije zasnovane na investicije, inovaciju i nove tehnologije. Za ovaj plan izdvojiće se miliarda evra u narednih 10 godina. Predsednica Evropske komisije je naglasila da, iako se neki žale na visoke troškove, treba da znaju cenu koju treba platiti ako se ne preduzmu mere za smanjenje štetnih efekata emisija gasova staklene bašte. Efekti klimatskih promana su najveća opasnost po zdravlje ljudi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija. Broj osoba koje boluju u svetu zbog zagadjenja, stresa ekstremnih temperatura je sve veći, a oko 7 miliona ljudi umire prerano zbog zagadjenja vazduha. Izveštač Radio Rumunija iz Madrida Anamarija Damijan je istakla: ,,Plučne bolesti, rak pluća, pneumonija, srčani i moždani udari su i posledice zagadjenja. Jedan od odgovornih predstavnika Svetske zdravstvene organizacije je objasnio u Madridu da ljudu plaćaju zdravstvenu cenu zbog nepostojanja mera za borbu protiv klimatskih promena. Zagadjenje vazduha ugrožava pluća, mozak, kardiovaskularni sistem. Esperti tvrde da je neprihvatljivo da se za smanjenja posledica zagadjenja ulaže manje od 1% ukupnog obima medjunarodnog finansiranja.“

Evropska komisija je predložila da se formira tranzitni fond da ne bi zaostajale baš one zemlje koje treba da naprave nejkrupnije korake ka klimatskoj neutralnosti. Ovaj fond bi predvideo javna i privatna finansijska sredstva.

Pretvaranje Evrope u prvi neutralni klimatski kontinent do 2050. godine predstavlja veliki izazov. Da bi se ovaj cilj ostvario, Evropska komisija predstavila je Evropski ekološki plan, najambiciozniji paket mera za prelazak na zelenu i održivu privredu.