Veštačka inteligencija-novi izazov (03.05.2019)
Veštačka inteligencija je najnoviji izum čovecanstva. Ostali izumi biće delo veštacke inteligencije, izjavio je Nik Bostrom, direktor Instituta budućnosti čovečanstva, a način na koji se situacija razvija samo potvrdjuje njegovo predvidjanje. Ova nekada isključiva tema naučne fantastike, prisutnija je sve više u svakodnevnom životu i ne možemo zamisliti svet bez pozitivnih efekata ove inteligencije. Pojam veštačke inteligencije je kombinacija tehnologija koje omogućavaju kompjuterima da nauče iz sopstvenog iskustva i da obavljaju veoma složene poslove. Optimizacijom raspoloživih resursi, kompjuteri neverovatnom brzinom postizu izuzetne rezultate. I sve ovo uz pomoć astronomskih količina podataka i algoritama. Virtuelni inteligentni pomočnici ili poluautomatske sigurnosne funkcije nisu izolovani primeri. Stručnjaci predvidjaju masovniju implikaciju veštacke inteligencije, tako da će dijalog izmedju robota i čoveka postati normalnost. Koristi od veštačke inteligencije su nesporne, a razvijene države posvećuju posebnu pažnju ovoj oblasti i za ovu namenu izdvajaju ogromne fondove. Za Evropsku uniju veštačka inteligencija je prioritet. Po oceni komesarke za digitalnu ekonomiju i društvo Marije Gabrijel ,, Veštačka inteligencija menja i sada svet, slično elektricnoj energiji u prošlosti. Zajedno sa zemljama članicama investiraćemo više u uvodjenje veštačke inteligencije u svim privrednim granama, podržaćemo napredne kompetencije i ubrzaćemo mnogo raspoloživost podataka. Zahvaljujući koordinisanom akcionom planu Evropa će imati mogućnost da valorizuje prednosti veštačke inteligencije u korist njenih državljana i preduzeća, da ravnopravno konkuriše na svetskom trzistu i stvori uslove za atmosferu poverenja i poštovanja etičkih vrednosti“. Marija Gabrijel je dodala: ,,Cilj naše strategije je jednostavan: želimo da pružimo Evropi tehnologije koje se zasnivaju na efikasnoj veštackoj inteligenciji koja bi bila od velike koristi ljudima. Etika se ne kosi sa ekonomskim razvojem već naprotiv. Treba etički uskladiti digitalnu transformaciju, inovacije, tehnološki progres i digitalnu ekonomiju.“
Corina Cristea, 03.05.2019, 10:05
Veštačka inteligencija je najnoviji izum čovecanstva. Ostali izumi biće delo veštacke inteligencije, izjavio je Nik Bostrom, direktor Instituta budućnosti čovečanstva, a način na koji se situacija razvija samo potvrdjuje njegovo predvidjanje. Ova nekada isključiva tema naučne fantastike, prisutnija je sve više u svakodnevnom životu i ne možemo zamisliti svet bez pozitivnih efekata ove inteligencije. Pojam veštačke inteligencije je kombinacija tehnologija koje omogućavaju kompjuterima da nauče iz sopstvenog iskustva i da obavljaju veoma složene poslove. Optimizacijom raspoloživih resursi, kompjuteri neverovatnom brzinom postizu izuzetne rezultate. I sve ovo uz pomoć astronomskih količina podataka i algoritama. Virtuelni inteligentni pomočnici ili poluautomatske sigurnosne funkcije nisu izolovani primeri. Stručnjaci predvidjaju masovniju implikaciju veštacke inteligencije, tako da će dijalog izmedju robota i čoveka postati normalnost. Koristi od veštačke inteligencije su nesporne, a razvijene države posvećuju posebnu pažnju ovoj oblasti i za ovu namenu izdvajaju ogromne fondove. Za Evropsku uniju veštačka inteligencija je prioritet. Po oceni komesarke za digitalnu ekonomiju i društvo Marije Gabrijel ,, Veštačka inteligencija menja i sada svet, slično elektricnoj energiji u prošlosti. Zajedno sa zemljama članicama investiraćemo više u uvodjenje veštačke inteligencije u svim privrednim granama, podržaćemo napredne kompetencije i ubrzaćemo mnogo raspoloživost podataka. Zahvaljujući koordinisanom akcionom planu Evropa će imati mogućnost da valorizuje prednosti veštačke inteligencije u korist njenih državljana i preduzeća, da ravnopravno konkuriše na svetskom trzistu i stvori uslove za atmosferu poverenja i poštovanja etičkih vrednosti“. Marija Gabrijel je dodala: ,,Cilj naše strategije je jednostavan: želimo da pružimo Evropi tehnologije koje se zasnivaju na efikasnoj veštackoj inteligenciji koja bi bila od velike koristi ljudima. Etika se ne kosi sa ekonomskim razvojem već naprotiv. Treba etički uskladiti digitalnu transformaciju, inovacije, tehnološki progres i digitalnu ekonomiju.“
U kontekstu strategije o veštackoj inteligenciji Evropska komisija je usvojila pre godinu dana koordinisani plan za promovisanje razvoja i upotrebe veštačke inteligencije u Evropi. Plan predvidja zajedničke akcije za tesniju i efikasniju saradnju zemalja članica, Norveške, Švajcarske i Komisije u četiri ključne oblasti: u povećanju investicija, pružanju većeg obima podataka, podsticanju talenata i obezbedjenju poverenja. Jer prema mišljenju Brisela uspešnija saradnja je od sustinške važnosti za Evropu koja bi postala svetski lider u oblastima razvoja i upotrebe etičke veštačke inteligencije najnovije generacije. Istovremeno Evropska unija ima najveći broj stručnjaka za veštačku inteligenciju i zbog toga je koordinisana strategije na evropskom nivou veoma važna. Veštačka inteligencija koja se može smatrati novom industrijskom revolucijom, donosi i neželjene posledice. Jedna od ovih je smanjenje broja radnih mesta zbog automatizacije repetitivnih operacija. Prema procenama u narednih 10-15 godina fizički ili virtuelni roboti smanjiće drastično broj radnih mesta laboranata, kol-operatera, blagajnika, kontrolora kvaliteta, recepcionera ili analitičara podataka. Istovremeno društvo će se menjati jer svim ovim radnicima treba pronaći zaposlenje u oblastima koje se ne mogu automatizovati, kao što su zbrinjavanje starih osoba, obrazovanje, zdravstvena nega. Profesionalno preusmeravanje treba ozbiljno uzeti u obzir. Istovremeno bar zasada još nisu u opasnosti radna mesta ekonomista, naučnika, umetnika, autora aplikacija, uvodničara, zanimanja koja predpostavljaju kreativnost i bogato znanje iz raznih oblasti.
