100 godišnjica ujedinjenja Basarbije sa Rumunijom.
27. marta 1918. godine, Savet zemlje, to jest zakonodavno telo Moldavske Republike ili Basarabije koja je bila pripojena Rusiji u 1812., glasao je za ujedinjenje sa Rumunijom. Na taj način, popravljena je istorijska nepravda od pre 106. godin. Usled katastrofalne situacije u kojoj se posle tri godine rata našla Rusija, koja je ionako bila u stanju maksimalne tenzije zbog neuspelih reformi i nepotpune modernizacije, sukcesivne revolucije u februaru-martu i oktobru-novembru 1917. godine vratile su nadu u novi početak. U uslovima nemira na brojnim socijalnim, političkim i ekonomskim nivoima, politička mapa Rusije se transformisala. Ponovo su se pojavljivale stare države poput Poljske, druge su afirmisale novi politički identitet, dok su se neke ujedinile sa susednim zemljama. Basarabija je pripala ovoj poslednjoj kategoriji, jer se ujedinila sa Rumunijom. Ujedinjenje je bilo delo elita, precizira istoričar Joan Skurtu koji govori o mehanizmu formiranja elita Basarbije pre 1917. godine: Politička elita Basarabije formirana je posle 1900., pretežno posle ruske revolucije iz 1905., usled koje su vlasti imale blaži stav prema stanovništvu i uvele niz reformi, uključujući i pristup kulturi, obrazovanju, ali, naravno, ne na rumunskom jeziku. Tada je bilo moguće da mladi Moldavci odlaze na studije na teritoriji Rusije. Na taj način, formirana je elita koja je odigrala veoma važnu ulogu u procesu razvoja nacionalne savesti Rumuna. Intelektualci koji su se vratili u Basarabiju počeli su da objave članke u štampi i knjige koje su bile distribuirane ilegalno. Jedan od uticajnih ljudi Basarabije, Konstantin Stere, koji je zbog nacionalnih aktivnosti bio deportovan u Sibir i posle izvršenja kazne došao u Rumuniju, promovisao je ideju dovodjenja mladih ljudi u Rumuniju da bi studirali na Univerzitetu u Jašu i stekli solidno rumunsko kulturno znanje.
Steliu Lambru, 02.04.2018, 12:41
27. marta 1918. godine, Savet zemlje, to jest zakonodavno telo Moldavske Republike ili Basarabije koja je bila pripojena Rusiji u 1812., glasao je za ujedinjenje sa Rumunijom. Na taj način, popravljena je istorijska nepravda od pre 106. godin. Usled katastrofalne situacije u kojoj se posle tri godine rata našla Rusija, koja je ionako bila u stanju maksimalne tenzije zbog neuspelih reformi i nepotpune modernizacije, sukcesivne revolucije u februaru-martu i oktobru-novembru 1917. godine vratile su nadu u novi početak. U uslovima nemira na brojnim socijalnim, političkim i ekonomskim nivoima, politička mapa Rusije se transformisala. Ponovo su se pojavljivale stare države poput Poljske, druge su afirmisale novi politički identitet, dok su se neke ujedinile sa susednim zemljama. Basarabija je pripala ovoj poslednjoj kategoriji, jer se ujedinila sa Rumunijom. Ujedinjenje je bilo delo elita, precizira istoričar Joan Skurtu koji govori o mehanizmu formiranja elita Basarbije pre 1917. godine: Politička elita Basarabije formirana je posle 1900., pretežno posle ruske revolucije iz 1905., usled koje su vlasti imale blaži stav prema stanovništvu i uvele niz reformi, uključujući i pristup kulturi, obrazovanju, ali, naravno, ne na rumunskom jeziku. Tada je bilo moguće da mladi Moldavci odlaze na studije na teritoriji Rusije. Na taj način, formirana je elita koja je odigrala veoma važnu ulogu u procesu razvoja nacionalne savesti Rumuna. Intelektualci koji su se vratili u Basarabiju počeli su da objave članke u štampi i knjige koje su bile distribuirane ilegalno. Jedan od uticajnih ljudi Basarabije, Konstantin Stere, koji je zbog nacionalnih aktivnosti bio deportovan u Sibir i posle izvršenja kazne došao u Rumuniju, promovisao je ideju dovodjenja mladih ljudi u Rumuniju da bi studirali na Univerzitetu u Jašu i stekli solidno rumunsko kulturno znanje.
Velike političke promene nisu samo delo intelektualaca, već i rezultat napora organizovanih struktura, koje odlikuje disciplina, poput vojske. Detalje nam nudi istoričar Joan Skurtu: 1917. godine, kada je počela Ruska revolucija, u Basarabiji je postojala intelektualna elita, kojoj se pridružuju i vojni kadrovi. U julu 1914. Rusija je ušla u rat i mladi iz Basarabije su integrisani u rusku vojsku. 1917. izbila je revolucija u Petrogradu, na vlast je došla prelazna vlada na čelu sa Princom Lvovom koji je preduzeo dve važne mere za situciju vojske. Prva mera se odnosila na pravo vojnika da više ne pozdrave nadredjene, što je bilo sasvim izuzetno. No, počeo je proces osnivanja vojničkih komiteta koji su birali nove komandante iz svojih redova, a generale i pukovnike degradirali, čime su izazvali veliku nestabilnost u vojsci. Druga mera se odnosila na organizovanje vojnika Ruske armije po nacionalnim kriterjumima. I tada je počeo pokret u redovima vojske, vojnici raznih nacionalnosti napuštali su jedinice i formirali sopstvene, po nacionalnim kriterjumima. Tako su postupali i moldavski vojnici koji su postali veoma dinamičan i aktivan faktor u nacionalnom pokretu, jer je prelazna socijaldemokratska vlada rekla da priznaje autonomno organizovanje ruskih teritorija po nacionalnim kriterjumima. Nacionalni pokreti su se pojavili svuda, u Finskoj, u baltičkim zemljama, Poljskoj i Basarabiji, gde su organizovali teritorije po nacionalnim i autonomnim kriterjumima.
27. marta., Savet zemlje, to jest Skupština Basarabije, glasao je za Ujedinjenje sa Rumunijom. Od 135 prisutnih poslanika, 86 je glasalo za“, 3 su glasala protiv“, 36 je bilo uzdržano i 13 je bilo odsutno. Kazalo se da se Rumunija mešala u onaj legitiman čin. Evo komentara istoričara Joana Skurtua: Ove su priče, jer dokumenti jasno dokazuju kakvo je bilo tada duhovno stanje. Na Vojničkom Kongresu u julu 1917. godine odlučeno je o formiranju parlamenta koji će se zvati Savet zemlje, te su održani izbori čiji je glavni cilj bio dobijanje autonomije u perspektivi ujedinjenja sa Rumunijom. Kada je Savet zemlje zasedao 21. novembra 1917., znalo se već koji je bio cilj. Može se postaviti pitanje relativno znatnog broja uzdržanih glasova, što nije značilo protivljenje ujedinjenju. Oni glasovi su pripali nacionalnim manjinama, čiji predstavnici su izjavili da su tamo bili poslati da bi glasali za autonomiju, ali nisu se savetovali u vezi sa ujedinjenjem.
27. marta 1918. godine, Ujedinjenje Basarabije sa Rumunijom bio je prvi momenat u nizu dogadjaja čiji vrhunac je zabeležen 1. Decembra 1918. Tada je, istovremeno sa ujedinjenjem Transilvanije, ostvarena Velika Rumunija.
