100 godišnjica ulaska Rumunije u prvi Svetski rat(19.09.2016)
27. avgusta 1916 godine Rumunija je ušla u prvi Svetski rat na strani Antante, posle 2 godine neutralnosti. Ulazak je bio pod snažnim pritiskiom Francuske, glavnim tradicionalnim saveznikom Rumunije i vezan je za stanje na frontu, bitku za Verdun i ofanzivu ruske armije. Pod parolom ,,sada ili nikada” Rumunija je prihvatila da uđe u ratu nakon što je primila obečanje da će se posle rata teritorije nastanjene većiniski rumunima iz Austro-Ugarske ujediniti sa Kraljevinom Rumunije. Odugovlačenje ulaska Rumunije u ratu ima dvostruko obrazloženje. Prvo je želja kralja Karola I da se Rumunija bori na strani Nemačke, što je politička klasa odlučno odbacila, a drugo je nepoverenje rumunske armije u savezništvo sa Rusijom posle iskustva iz rata od 1877-78 godine. Za 2 godine konflikta Rumunija je izgubila 535700 vojnika, mrtvih, ranjenih i nestalih, dakle 71% ukupnog broja vojnika sa kojim je ušla u ratu, i bila je na 4 mesto posle Austro-Ugarske koja je izgubila 90% vojnika, Rusije 76% i Francuske 73%. Ovim gubitcima dodaje se smrt oko 300 hiljada civila, među koje 250 lekara i više od hiljadu zdravstvenih radnika. Na kraju rata Rumunije je primila teritorije i formirana je Velika Rumunija uz cenu ogromnih ljudskih žrtava. Istorija ovog rata je podložena promenama koje su uticale na javnu percepciju o tim godinama. Posle rata, žrtve, njihovi naslednici, invalidi i preživeli bili su glavni u pažnji javnosti. Istorija je bila manje triumfalna, šok gubitka ljudskih života još je uticao na obnovu društva. Istorija se promenila vremenom a ideologije su uticale da ljudska dimenzija ostaje u senci patriotizma i nacionalnog interesa. Tragedije iz prvog Svetskog rata više nisu smatrane ljudskim tragedijama, već žrtvovanje za otađbinu. Isti je bio slučaj i sa Rumunijom, a vrhunac je bio u doba komunističkog režima koji je ozbiljno poremetio znaćaj događaja od pre 100 godina. Ulazak Rumunije u Veliki rat treba se posmatrati prema mišljenju istoričara Razvana Parajanu iz Univerziteta Petru Major u Trgu Murešu, kao vraćanje prvobitnom znaćaju i kako su na to gledali tadašnji ljudi. Razvan Parajanu:
Steliu Lambru, 19.09.2016, 16:22
27. avgusta 1916 godine Rumunija je ušla u prvi Svetski rat na strani Antante, posle 2 godine neutralnosti. Ulazak je bio pod snažnim pritiskiom Francuske, glavnim tradicionalnim saveznikom Rumunije i vezan je za stanje na frontu, bitku za Verdun i ofanzivu ruske armije. Pod parolom ,,sada ili nikada” Rumunija je prihvatila da uđe u ratu nakon što je primila obečanje da će se posle rata teritorije nastanjene većiniski rumunima iz Austro-Ugarske ujediniti sa Kraljevinom Rumunije. Odugovlačenje ulaska Rumunije u ratu ima dvostruko obrazloženje. Prvo je želja kralja Karola I da se Rumunija bori na strani Nemačke, što je politička klasa odlučno odbacila, a drugo je nepoverenje rumunske armije u savezništvo sa Rusijom posle iskustva iz rata od 1877-78 godine. Za 2 godine konflikta Rumunija je izgubila 535700 vojnika, mrtvih, ranjenih i nestalih, dakle 71% ukupnog broja vojnika sa kojim je ušla u ratu, i bila je na 4 mesto posle Austro-Ugarske koja je izgubila 90% vojnika, Rusije 76% i Francuske 73%. Ovim gubitcima dodaje se smrt oko 300 hiljada civila, među koje 250 lekara i više od hiljadu zdravstvenih radnika. Na kraju rata Rumunije je primila teritorije i formirana je Velika Rumunija uz cenu ogromnih ljudskih žrtava. Istorija ovog rata je podložena promenama koje su uticale na javnu percepciju o tim godinama. Posle rata, žrtve, njihovi naslednici, invalidi i preživeli bili su glavni u pažnji javnosti. Istorija je bila manje triumfalna, šok gubitka ljudskih života još je uticao na obnovu društva. Istorija se promenila vremenom a ideologije su uticale da ljudska dimenzija ostaje u senci patriotizma i nacionalnog interesa. Tragedije iz prvog Svetskog rata više nisu smatrane ljudskim tragedijama, već žrtvovanje za otađbinu. Isti je bio slučaj i sa Rumunijom, a vrhunac je bio u doba komunističkog režima koji je ozbiljno poremetio znaćaj događaja od pre 100 godina. Ulazak Rumunije u Veliki rat treba se posmatrati prema mišljenju istoričara Razvana Parajanu iz Univerziteta Petru Major u Trgu Murešu, kao vraćanje prvobitnom znaćaju i kako su na to gledali tadašnji ljudi. Razvan Parajanu:
,, Nemožemo posmatrati nemi prošlost. Razumevanje, znaćaj tih reči su različiti. Mnogi će reči da je to relativizam. To nije relativizam, to je razumevanje ćinjenice da mi razumemo drugačije od naših roditelja, naših pradeda ideju naroda. Bernar Paketo, francuski sociolog koji je boravio u Rumuniji 90 godina napisao je član o hladnjači lažnih ideja. Bilo je to doba u kojem je Robert Kaplan pisao o duhovima Balkana. Član Paketoa je bio reagovanje na ocenu da je komunistički režim stavio duhove prošlosti u jednoj ladnjači i zamrznuo je i posle 1989 godine neko je uključio ladnjaču i duhovi su se vratili. Paketo jasno piše da duhovi nisu isti i da nije postojala hladnjača. Komunistički režim je krivotvorio radikalno ne samo razumevanje reči, već i samo društvo.”<
><
>
Kaže se da reči privuću realnost, dakle njihov znaćaj postaje odlučan u formiranju stavova. Razvan Parajanu veruje da istoričar mora da stavi u opticaju verodostojne intepretacije Prvog svetskog rata, bez da bude pod uticajem ideologija. Ponovo Razvan Parajanu:
,, Nemožemo gledati kao nevini na Prvi svetski rat, od 1916 godine do 2016 godine postoji velika jama koja krivotvori reči i ćinjenice. Dakle neradi se o brzoj promeni. Razumevanje kasni i moramo paziti na promene. Holandski istoričar Frank Ankersmit tvrdi da usmeni govor nije govor-predmet. On je time hteo da kaže da arheolog otkrija stare predmete, otkopava ih, ali da predmet ostaje predmet. Mi neradimo samo sa predmetima, mi radimo sa shvatanjima, sa ulogom tih predmeta duž vremena. Možemo zamisliti da u 3 milenijumu jedan arheolog prilikom otkopavanja će otkriti flašu, i mogao bi verovati da smo pili vino iz te flaše. Ali možda je ta flaša bila nešto drugo, možda je upotrebljena kao Molotovljev koktel. Koliko bi bilo smešno da promeni znaćaj upotrebe te flaše, jako je njen izgled isti, ali su uloge razlićite?”
Čitanje štampe, žurnala, pisama i lićnih beleški iz godina prvog svetskog rata pokazuje nam duh koji je pratio odlazak stotine hiljada rumuna na nepoznatom putu, različit od onoga na koji smo naviknuti. Za veliki broj njih on je bio nepovratan. Na kraju rata, Velika Rumunija je bila plod njihovog požrtvovanja, jako je cena bila toliko visoka.
