80 godina od ustupanja Kvadrilatera (12.10.2020)
Kvadrilater ili Južna Dobrudža postao je deo Rumunije 1913. godine nakon Bukureštanskog mira. 1912. Balkanska liga Bugarske, Grčke, Srbije i Crne Gore počela je vojnu ofanzivu protiv Osmanskog carstva iz kojeg je osvojila Albaniju, Makedoniju i Trakiju, nakon dvomesečnih borbi. Medjutim, nesuglasice izmedju saveznika oko podele osvojenih teritorija dovele su do izbijanja Drugog balkanskog rata izmedju Bugarske i Srbije, Grčke i Crne Gore. Rumunija je intervenisala u sporu protiv Bugarske i mirom zaključenim u Bukureštu 10. avgusta 1913. godine, ponovo su zacrtane granice izmedju balkanskih država. Žestoka konkurencija balkanskih država za teritoriju Osmanskog carstva datirala je od početka 19. veka i prerastala je u civilno i vojno nasilje. Bilo je to doba radikalnog nacionalizma u kojem su teritorijalne prevlasti dominirale političkom agendom. Teritorijalne pretenzije svih strana bile su zasnovane na istorijskom pravu i etničkoj strukturi regiona. Dakle, svaka balkanska zemlja osećala je da ima pravo da zauzme što više teritorija na štetu svojih suseda. Na Balkanu, gde su se sve nacije medjusobno mrzile, a svaka je mrzila Turke, intervenisale su i zapadne sile koje su podržale jednu ili drugu zemlju u pokušaju da nacrtaju mapu u skladu sa sopstvenim interesima i situacijom na terenu. Francuska i Velika Britanija podržale su Grčku i Srbiju, Nemačka Rumuniju i Bugarsku, Austrougarska i Italija Albaniju.
Steliu Lambru, 12.10.2020, 12:21
Kvadrilater ili Južna Dobrudža postao je deo Rumunije 1913. godine nakon Bukureštanskog mira. 1912. Balkanska liga Bugarske, Grčke, Srbije i Crne Gore počela je vojnu ofanzivu protiv Osmanskog carstva iz kojeg je osvojila Albaniju, Makedoniju i Trakiju, nakon dvomesečnih borbi. Medjutim, nesuglasice izmedju saveznika oko podele osvojenih teritorija dovele su do izbijanja Drugog balkanskog rata izmedju Bugarske i Srbije, Grčke i Crne Gore. Rumunija je intervenisala u sporu protiv Bugarske i mirom zaključenim u Bukureštu 10. avgusta 1913. godine, ponovo su zacrtane granice izmedju balkanskih država. Žestoka konkurencija balkanskih država za teritoriju Osmanskog carstva datirala je od početka 19. veka i prerastala je u civilno i vojno nasilje. Bilo je to doba radikalnog nacionalizma u kojem su teritorijalne prevlasti dominirale političkom agendom. Teritorijalne pretenzije svih strana bile su zasnovane na istorijskom pravu i etničkoj strukturi regiona. Dakle, svaka balkanska zemlja osećala je da ima pravo da zauzme što više teritorija na štetu svojih suseda. Na Balkanu, gde su se sve nacije medjusobno mrzile, a svaka je mrzila Turke, intervenisale su i zapadne sile koje su podržale jednu ili drugu zemlju u pokušaju da nacrtaju mapu u skladu sa sopstvenim interesima i situacijom na terenu. Francuska i Velika Britanija podržale su Grčku i Srbiju, Nemačka Rumuniju i Bugarsku, Austrougarska i Italija Albaniju.
U ovom amalgamu interesa, Bukureštanskim sporazumom Rumunija je uključila u svoj sastav Kvadrilater, sa 47% Bugara, 37% Turaka, 4% Roma, 4% Tatara i 2% Rumuna. Pitanje Južne Dobrudže bilo je pitanje nerešeno mirovnim ugovorima iz San Stefana i Berlina posle rusko-rumunsko-turskog rata 1877-1878. Tada je Rusija obećala Dobrudžu Rumuniji u zamenu za južnu Besarabiju, ali ruska obećanja bila su svedena samo na Severnu Dobrudžu. Rumunija se osetila neopravdanom smatrajući da je za pitanje Južne Dobrudže morala da dobije zadovoljstvo. Kvadrilater je bio uključen u sastav rumunske države na 3 godine. 1916., kada je Rumunija ušla u rat na strani Francuske, Velike Britanije i Rusije, a Nemačka ju je okupirala, ona je izgubila celu Dobrudžu koju su okupirale Centralne sile. Na kraju rata, Ugovorom iz francuskog gradića Neuilli sur Seine, granica izmedju Rumunije i Bugarske postala je ista kao 1913. Izmedju 1918. i 1940. godine Rumunija je vodila frankofilsku i anglofilsku spoljnu politiku, što je dovelo do ukidanja njenih granica 1940. godine, usled uspostavljanja novog evropskog poretka od strane Nacističke Nemačke.
U junu 1940. godine, Sovjetski Savez je, u saglasnosti sa Nemačkom, okupirao Besarabiju i Severnu Bukovinu usled dva ultimatuma upućena vladi u Bukureštu. Krajem avgusta 1940., Bečkim ugovorom, Madjarska je okupirala Severnu Transilvaniju i 7. septembra iste godine, u rumunskom gradu Krajovi, potpisan je ugovor kojim je Rumunija ustupila Kvadrilater Bugarskoj. Oba ugovora su Rumuniji nametnule Nemačka i Italija. Pitali smo istoričara Joana Skurtua da li je novi fašistički režim instaliran u Bukureštu 6. septembra 1940. mogao učiniti nešto da ne izgubi Kvadrilater: O pitanju Kvadrilatera odlučio je Hitler u pismu koje je uputio Karolu II 15. jula 1940, tražeći od njega da deo Transilvanije ustupi Madjarskoj, a Kvadrilater Bugarskoj. Dakle, odluka je već doneta za vreme kraljevine Karola II. Pregovori su se odvijali u rumunskom gradu Turnu Severin u avgustu, kada je, na osnovu odluke Krunskog saveta predvodjenog Karolom II, ustanovljeno da će Rumunija ustupiti Kvadrilater Bugarskoj. Tako da su za vreme vladavine Antoneskua potpisani samo dokumenti o ustupanju, jer je odluka već doneta.“
Izmedju 1918. i 1940. godine, Rumunija je uložila posebne napore za razvoj Kvadrilatera. Kako se angažovala mirovnim ugovorima posle Prvog svetskog rata, Rumunija je poštovala prava bugarske i turske nacionalne manjine na imovinu, obrazovanje i štampu na svojim jezicima, pravo na glasanje, pravnu pomoć i sva druga prava koja uživa svaki rumunski gradjanin. Dvadesetih godina prošlog veka, rumunske vojne vlasti bile su prinudjene da konsoliduju južnu granicu zbog upada bugarskih paravojnih snaga na teritoriju Kvadrilatera, koji su okončani pljačkama i zločinima. Posredstvom populacione politike, Rumunija je želela da ukloni opasnost koju su predstavljale gerile van granica zemlje. Kolonizacija Južne Dobrudže rumunskim državljanima sa cele nacionalne teritorije i Arumunima iz bivše Osmanske Makedonije koji su tražili da emigriraju bilo je rešenje koje se isplatilo. Tako se procenat rumunofonskog stanovništva u Kvadrilateru neprekidno povećavao zbog emigracije dela bugarske populacije u Bugarsku.
Povodom popisa stanovništva iz 1930. godine Bugari su predstavili 37% stanovništva, Turci 34%, Rumuni 20%, Romi 2% i Tatari 1%. Sem populacione politike, Rumunija je razvila putnu mrežu u Kadrilateru modernizacijom postojećih puteva i izgradnjom novih. Za vreme rumunske administracije, u Kvadrilateru su se razvili gradovi Silistra, Bazardžik i Balčik, a poslednji je bio rezidencija kraljice Marije, jedne od velikih lićnosti koje su doprinele osnivanju Velike Rumunije. Danas je dvorac kraljice Marije glavna atrakcija grada, a njegova bašta je čuvena.
