Advokat Istrate Mičesku
Istrate Mičesku, univerzitetski profesor i političar, bio je poznati pravnik u međuratnoj Rumuniji. Rođen 1881. godine u gradu Ploješti, 60 kilometara severno od Bukurešta, Mičesku je bio potomak plemićke porodice iz županije Arđeš, koja se javlja u dokumentima još u 16. veku. Pohađao je pravo u Parizu i tamo je stekao doktorat pravnih nauka 1906. godine. Bio je advokat u komorama županija Arđeš i Ilfov, a uporedo je bio i profesor građanskog prava i filozofije prava na Univerzitetu u Bukureštu. Svojim predavanjima impresionirao je brojne generacije studenata, i često je bio idealizovan. Mičesku je bio i poznat i po svojim suđenjima.
Steliu Lambru, 17.10.2022, 14:19
Istrate Mičesku, univerzitetski profesor i političar, bio je poznati pravnik u međuratnoj Rumuniji. Rođen 1881. godine u gradu Ploješti, 60 kilometara severno od Bukurešta, Mičesku je bio potomak plemićke porodice iz županije Arđeš, koja se javlja u dokumentima još u 16. veku. Pohađao je pravo u Parizu i tamo je stekao doktorat pravnih nauka 1906. godine. Bio je advokat u komorama županija Arđeš i Ilfov, a uporedo je bio i profesor građanskog prava i filozofije prava na Univerzitetu u Bukureštu. Svojim predavanjima impresionirao je brojne generacije studenata, i često je bio idealizovan. Mičesku je bio i poznat i po svojim suđenjima.
Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije intervjuisao je političkog zatvorenika Aurela Obrežu 2000. godine. On je govorio o Mičeskuovoj slavi, za koga je čuo pedesetih godina prošlog veka od jednog zatvorenika. Bila je to slava zasnovana na mnogo cinizma, jedna od karakteristika advokata, kako ih javnost često doživljava.
Bio sam u ćeliji sa Mičeskuovim sekretarom, Horijom Kosmovićem, izuzetno pametnim momkom, koji nam je ispričao kako je Istrate Mičesku pobeđivao na suđenjima. Pričao nam je o jednom suđenju u Engleskoj, gde je jedan lord ubio suprugu. Lorda se raspitivao za velikog advokata i saznao je da u Rumuniji postoji jedan, Istrate Mičesku. Angažovao ga je, i rekao je Mičeskuu o čemu se radi: ubio je ženu, nije više mogao da je trpi. Udario ju je nečim u glavu i umrla je. I Mičesku ide na suđenje. Puno sveta, porotnici… Gospodine predsedniče, časni Sude, gospodine sudijo i tako dalje“ počinje Mičesku i staje. Ajde, gospodine, počnite“ kaže mu sudija. Gospodine predsedniče, časni sude, časni sudijo…“ i opet stane. Ajde, gospodine, počni već jednom!“ sudija gubi strpljenje. Pa vidite, gospodine sudijo, vi nemate strpljenja ni 10 minuta da ja počnem svoju odbranu, a zamislite kako je jadnom čoveku koji je trpeo svoju suprugu 20 godina!“ Na kraju je lord bio oslobođen“.
Profesionalna slava ga je gurnula da uđe u politiku. Mičesku se bavio liberalnom politikom, biran je za poslanika 1920., 1927. i 1931. godine. Poštovalac kralja Karola Drugog, zbližio se s njim 1930. godine. Krajem tridesetih godina je još izraženije pokazivao svoje antisemitske i rasističke stavove i bio je deo fašistički orijentisane vlade Goga-Cuza od decembra 1937. godine do februara 1938. godine, kao ministar spoljnih poslova. On je napisao Ustav iz 1938. godine, Ustav koji je konsolidovao autoritarni režim kralja Karola Drugog. Mičesku postaje član Višeg Nacionalnog Saveta Fronta Nacionalnog Preporoda, jedine partije nakon 1938. godine, senator u novom Parlamentu i ministar pravosuđa u vladi Georgea Tatareskua od novembra 1939. godine do maja 1940. godine. Među delima koja mu se mogu prebaciti ostaje i odluka da se iz Advokatske komore u Bukureštu isključe advokati Jevreji na sednici kojom je predsedavao 1937. godine.
Ali istorija će uskoro promeniti Mičeskuovu sudbinu. Nakon 1945. godine, ulaskom Sovjeta u Rumuniju, proglašen je pristalicom fašističkog režima. Isključen je iz komore, uhapšen je 1948. godine i osuđen na 20 godina zatvora. Umro je 22. maja 1951. godine u zatvoru Ajud, a njegovoj smrti je prisustvovao Nikolaje Enesku, student prava i politički zatvorenik.
Otvaraju se vrata salona i pojavljuje se Jordake, politički oficir, strašna zver. Prođe pored naših kreveta i čujemo: Kako ste bre momci?“ Znate li šta je to za nas značilo? Da jedna takva zver koja nas je samo šutala i udrala gde god bi nas srela, bez razloga, najednom ovako govori? I mi se pogledasmo, naivni, mislili smo da se nešto promenilo. I jedan od nas, doktor Uca, odgovori Jordakeu: Šta da radimo, gospodine komandante? Naše nevolje, naše bolesti“. Ko od vas je najbolesniji?“ upitao je Jordake. A onda je doktor Uca rekao: Gospodin profesor Mičesku“. Vodite me kod njega“. I odveli smo ga do kreveta Istratea Mičeskua, koji je bio na samrti. Pa šta mu je? Ne može da se spase?“ upita Jordake. Mi kad smo videli toliko dobrote, jer nam se obično nije davao ni aspirin — pogledali smo se međusobno. Doktor Uca je odgovrio: Da, gospodine komandante, ako biste odobrili recept“. Da, odobravam“. I istrgne papir iz sveske. Piši, bre!“ kaže Jordake doktoru. Dao mu je olovku i doktor je počeo da piše. Mi smo, naivno, mislili da se nešto promenilo u ponašanju zveri. Dobro, bre!“ reče Jordake. I uze recept i baci ga na prsa Istrateu Mičeskuu: Znam ja šta treba tebi, bre, banditu! Četiri daske i mi ćemo ti ih dati“. Tako je umro Istrate Mičesku“.
Istrate Mičesku je bio poznat kao osoba koja je ličnim kvalitetima dokazao da se rigorozno bavi svojom profesijom. Ali ličnost mu nije bila dorasla profesionalnim veštinama.
