Akciona grupa Banat
Akciona grupa Banat (Aktionsgruppe Banat) bila je književni i opozicioni pokret nemačkih pisaca iz Rumunije, koji su kritikovali politiku komunističkog režima. Grupa je osnovana 1972. godine, kao kružok gimnazije u mestu Sannicolau Mare, i imala je devet članova osnivača, u kontekstu ideološke relaksacije najavljene polovinom ’60. godina. U aprilu 1972., u temisvarškom časopisu Neue Banater Zeitung na nemačkom jeziku objavljen je članak sa stavovima mladih pisaca prema književnosti i društvenoj stvarnosti, prema situaciji mladih uopšte. Kratko vreme posle toga, Akciona grupa Banat postala je nonkonformistička kulturna grupa, koja je kritikovala socijalne stvarnosti i politiku režima diktatora Čaušeskua.
Steliu Lambru, 26.03.2018, 19:33
Akciona grupa Banat (Aktionsgruppe Banat) bila je književni i opozicioni pokret nemačkih pisaca iz Rumunije, koji su kritikovali politiku komunističkog režima. Grupa je osnovana 1972. godine, kao kružok gimnazije u mestu Sannicolau Mare, i imala je devet članova osnivača, u kontekstu ideološke relaksacije najavljene polovinom ’60. godina. U aprilu 1972., u temisvarškom časopisu Neue Banater Zeitung na nemačkom jeziku objavljen je članak sa stavovima mladih pisaca prema književnosti i društvenoj stvarnosti, prema situaciji mladih uopšte. Kratko vreme posle toga, Akciona grupa Banat postala je nonkonformistička kulturna grupa, koja je kritikovala socijalne stvarnosti i politiku režima diktatora Čaušeskua.
Istoričar Instituta za istoriju George Bariţiu iz grada Kluž-Napoka, Kornelju Pintilesku, je izjavio da je grupa bila veoma uticajna još od početka. U uslovima u kojima je u komunističkom režimu cenzura bila svemoćna, i članovi Akcione grupe Banat su se suočili sa dilemama objavljivanja tekstova. Pintilesku kaže da, kao i drugi intelektualci, mladi nemački pisci pribegavali su humoru. Bilo je teško potisnuti grupu, jer ona je tvrdila da je ideološki inspirisana marksizmom: Grupa je bila aktivna u Temišvaru, ali od 1972. do 1975. godine, njeni tekstovi objavljeni su i u drugim gradovima Banata, imajući odjeke u aktivnostima pisaca poput Herte Muller, dobitnice Nobelove nagrade za književnost u 2009. godini. Iako nisu bili članovi Akcione grupe Banat, na Hertu Muller i druge pisce ideologija grupe je snažno uticala. Specifičnost ove grupe je bila da je preuzela ideologiju zapadnog kritičnog marksizma i kulturne akcente duha pobuna do kojih je došlo u zapadnim univerzitetima 1968. godine. Akciona grupa Banat isticala se tekstovima u kojima je igrom reči kritikovala stvarnosti u Rumuniji ’70.-’80.godina. Kritika upućena sa marksističkih pozicija predstavila je pravi izazov za Sekuritate. Iako pažljivo nadzirani i saslušani, ovi pisci su objavili puno knjiga. Zanimljivo je, takodje, da usled kontakata sa marksističkim krugovima iz Savezne Republike Nemačke i Austrije, tekstovi Akcione grupe Banat su ’70 godina objavljeni u brojnim zapadnim časopisima leve orijentacije.
Akciona grupa Banat je svoje tekstove potpisala individualno i kolektivno, ali i organi represije, poput tadašnje Bezbednosne službe Sekuritatea, promenili su stavove, zavisno od situacije. Istoričar Kornelju Pintilesku, objašnjava: Grupa Banat je imala specifične elemente i vrlo dobro je predstavila opšte politike režima i Sekuritate prema intelektualcima ’70.-’80. godina. Vrlo dobro je predstavila promenu metoda, tehnika i politika Bezbednosne službe u raznim periodima. 1971. godine, Sekuritatea je uhapsila i saslušala Williama Totoka, koji je uputio pismo radio stanici Slobodna Evropa. Na kraju istrage je oslobodjen, jer je Sekuritatea smatrala da njegov gest nije bio vrlo ozibiljan i preporučila održavanje susreta sa članovima Udruženja komunističke omladine. Uporedjenju sa ovim slučajem, ’80. godina osobe koje su bile bliske Akcionoj grupi Banat bile su krivično gonjene i osudjene na zatvor. Ova situacija je relevantna za promenu praksi Sekuritate, ali i za politike prema intelektualnim elitama nemačke manjine za vreme režima Čaušeskua, s obzirom da je ova manjina imala snažne odnose sa Saveznom Republikom Nemačkom.
Da bi dešifrovala humor tekstova o društvenoj stvarnosti, Sekuritatea je koristila književne eksperte, jer humor se teško mogao smatrati političkom krivicom. Sekuritatea je to shvatila i pokušala da pisca Williama Totoka privuče kao saradnika Bezbednosne službe. Istoričar Kornelju Pintilesku preicizira: William Totok je prešao kroz sve tri etape odnosa jedne osobe sa Sekuritateom. Bio je praćen, saslušan i izvor informacija. Sekuritatea je počela da ga prati 1971., nakon što je otkrila da je Totok uputio pisma Slobodnoj Evropi krajem 1961. Totok je bio uhapšen i saslušan i, iako je Sekuritatea imala sadržajan dosije, odlučila je da ga ne izvede pred Sud. Sredinom ’70. godina, kada Totok aktivno učestvuje u susretima Akcione grupe Banat, Sekuritatea je mu predložila da postane saradnik. Vilijam Totok pristaje da joj da informacije, ali je kolegama otkrio situaciju.
Akciona grupa Banat, kao i drugi opozicioni pokreti, je najzad uništena, a, danas, njeni se tekstovi moraju čitati vodeći računa o opštoj represivnoj logici tadašnjeg kriminalnog režima.
