Alba Julija pre 100 godina
Steliu Lambru, 10.12.2018, 15:45
1 decembra 1918 godine Nacionalni skup rumuna u Transilvaniji sazvan je u Alba Juliji u današnjem srednjem delu Rumunije. Na Nacionalnom savetu rumuna šestorica članova Rumunske Nacionalne Stranke i šestorica članova socialista odlučili su da je budućnost rumuna iz Austro-Ugarske u okviru granica Rumunije. U Alba Juliji izabrano je 1228 delegata koji su izglasali Rezoluciju kojom Transilvanija se ujedinila sa Kraljevinom Rumunije. Taj trenutak maksimalnog nacionalnog ushićenja predstavljen je 100 godina kasnije od strane istoričara i politologa Danijela Barbua, profesora na Fakultetu političkih i administrativnih nauka Univerziteta u Bukureštu. Danijel Barbu:
,,Šta se tada dogodilo?dogodio se sudar između dve vrste suverenosti. Rimsko pravo je imalo dva pojmova koje je smatrao da se dopunjavaju međusobno. Radi se o majestasu, dakle suverenost naroda i imperijumu dakle suverenosti pravobranilaca, države, Senata, konzula itd. Šta se dogodilo 1918 godine na početku zime u Transilvaniju, da bih se vratio na ove rimske pojmove?Transilvanija je bila potrajina bez države, mađarska kruna je bila u raspadu i nije mogla da reaguje. Kada se odnosim na krunu odnosim se na državne ustanove, na prefekte, komandante žandara i svi koji su osigurali red i mir dakle suverenost Velikoj Mađarskoj preko Parlamenta, kralja i predstavnika vlade u regionima. Dakle taj autoritet je bio nepostojeći. “
U tom konfuznom stanju rumuni su reagovali samoupravljanjem. Danijel Barbu:
,,Ipak, u tom kontekstu imamo stanje suverenosti naroda. Rumuni su imali dve stranke sa relativno istom snagom reprezentacije u Parlamentu iz Budimpešte, stranke koje su imale i jednak uticaj. Rumunska Nacionalna Stranka s jedne strane i rumunska filijala Socijal Demokratske Stranke iz Mađarske s druge strane organizovale su izborni proces. Prema mom znanju to je bio jedini izborni proces u savremenoj istoriji kojeg nije organizovala vlada ili neka javna ustanova, već civilno društvo. Neželim da tvrdim da je bio veoma demokratski proces. Podatci kojima raspolažemo o izboru delegata pokazuju da se upotrebila vrsta procedure rimskog tipa, najime aklamacija. Obično 3-4 najpoznatijih likova iz tog sela, dakle sveštenik, notar, učitelj ili negi bogati seljak izabrani su aklamacijom i konzenzusom da predstavljaju celu loklanu zajednicu. To je bio proces koji je trajao oko mesec i koji je stvorio snažni utisak demokratije. Gde i kada se dogodilo da relativno velika ljudska grupa se sama organizovala, bez prefekta, žandara ili policije i bez finansiranje od strane neke javne uprave u izbornom procesu koji je vodio do skupa konsultativne vrste u Alba Juliji.“
Vremena su bila mutna, a kraj rata je doneo na površinu očekivanja i reagovanja koje su bile ugušene u prethodnim godinama. Danijel Barbu veruje da se tada demokratija mogla postaviti na novim osnovama, ali nije bilo tako. Ponjovo Danijel Barbu:
,,Nesporno je da na skupu iz Alba Julije rezolucija koja je usvojena jednoglasno usvojena je takođe aklamacijom, dakle ne tehnikom glasanja. Govorilo se o jedinstvu i i prihvatilo se uslovno ujedinjenje sa Kraljevinom Rumunije. Govorilo se i o uvođenju čisto demokratskog režima, dakle autentičnog. Od toga pojavi se pitanje da li su učestnici skupa iz Alba Julije ili bar oni koji su izradili rezoluciju bili demokrate?Jasno je da se radi o rumunskim patriotima. Radi se o ljudima sa dugoročnim parlamentarnim iskustvom i imali su znanje i praksu u politici. Ja sumnjam da nisu bili demokrate i to će se dokazati sledećih meseci. Šta se dogodilo 6 decembra? 6 decembra rumunska vojska okupira Transilvaniju. Ona je bila nadležna za uspostavljanje granica i javnog reda. Imamo jasna svedoćanstva, Jon Lepadatu piše o njima u svojim memoarima da se kreču sela. Kada govorimo o sovjetskoj komuni mislimo samo na Mađarsku i Budimpeštu na drugoj obali Tise, ali cela Evropa suočila se sa revolucionernim naletom. Više meseci gradovi kao Torino, Minhen, Berlin rukovođeni su pod crvenom zastavom od strane udruženja vojnika i radnika. Slićne stvari dogodile su se i u Transilvaniji. Krenula su sela žalio se Lepadatu. Šta je to znaćilo?Seljaci su deleli zemljište i nije uvek vlasnik bio mađar, seljaci su išli kod notara da spale arhive u kojima su bili njihovi dugovi. Postojao je pravi pokret, naročito u ruralnim sredinama koji je lićio na revoluciju. “
Pre 100 godina Alba Julija je bila centar rumunizma u Transilvaniji. Taj kraj godine je bio povoljan po Rumuniju, ali iszoričari tvrde da tadašnji događaji nisu jasno išli ka očekivanom rezultatu.
