Arlet Koposu (14.09.2020)
Žene su u komunističkim zatvorima patile jednako kao i muškarci. Primer u tom smislu je Arlet Koposu (Arlette Coposu), supruga političkog zatvorenika Korneljua Koposua, koja je odslužila 14 godina zatvora zbog svojih i suprugovih ideja. Medjutim, Arlet Koposu, životni partner njenog slavnijeg supruga, uopšte mu nije bila inferiornija ni sa jedne tačke gledišta. Bila je čestita, inteligentna, topla i posvećena kao i Kornelju Koposu.
Steliu Lambru, 14.09.2020, 11:30
Žene su u komunističkim zatvorima patile jednako kao i muškarci. Primer u tom smislu je Arlet Koposu (Arlette Coposu), supruga političkog zatvorenika Korneljua Koposua, koja je odslužila 14 godina zatvora zbog svojih i suprugovih ideja. Medjutim, Arlet Koposu, životni partner njenog slavnijeg supruga, uopšte mu nije bila inferiornija ni sa jedne tačke gledišta. Bila je čestita, inteligentna, topla i posvećena kao i Kornelju Koposu.
O Korneljuu Koposuu se mnogo pisalo posle 1989. godine. On je model ponovnog radjanja rumunske demokratije i model podnošenja ekstremnih patnji, dostojanstveno, u godinama komunizma. Tokom medjuratnog perioda, lični sekretar velikog političara Julija Maniua, Koposu je bio u zatvoru 17 i po godina, od 1947. do 1964. godine, od kojih je 8 godina bio u potpunoj izolaciji. U decembru 1989. godine, on je taj koji je, zajedno sa nekoliko preživelih, obnovio Hrišćansko-Demokratsku Nacionalnu seljačku stranku (PNTCD). Ali o njegovoj supruzi Arlet govorilo se mnogo manje, manje nego što je zaslužila. Žrtva strahota komunizma, Arlet je imala još nepravedniju sudbinu od svog supruga čiji je nadimak Senior. Posle hapšenja Korneljua Koposua 14. jula 1947. godine, Arlet je izbačena iz kuće u kojoj su oni do tada zajedno živeli i ona se preselila kod suprogove sestre. 1950. godine, uhapšena je zajedno sa njenom sestrom Frans i osudjena na 14 godina zatvora pod optužbom za špijunažu u korist Francuske. Njena sestra umire u zatvoru, a Arlet, iako je preživela zatvor, umire 1966. od raka, dve godine posle oslobadjanja i ponovnog susreta sa suprugom. Posle smrti svoje žene, Kornelju Koposu se nikada nije ponovo oženio i nije imao dece.
Arlet Marković, buduća supruga Koposua, rodjena je 1915. u gradu Konstanca. Njen otac bio je general Jon Markovic, majka Žan Huzer (Jeanne Huser), francusko-švajcarskog porekla, a Arlet je imala još tri sestre. Porodica Marković imala je hotel na plaži u crnomorskom gradu Konstanca, a Arlet i Kornelju Koposu upoznali su se u ovom hotelu 1941. Venčali su se 24. oktobra 1942 i živeli zajedno samo 5 godina.
Mnogi ljudi govore o tome šta je Kornelju Koposu značio u istoriji Rumunije, a on je sigurno izuzetno mnogo značio. Postoje neki istoričari koji veruju da bi demokratiju u Rumuniji bilo mnogo teže obnoviti da njegova figura nije preživela komunistički režim. Ali da bi se bolje poznavala ličnost čoveka veličine Seniora, veoma je važno da se gleda iza političkog karaktera i sagleda njegovu senzibilnost i najbliže osobe poput porodice. Jonuc Gerasim, predsednik fondacije Kornelju Koposu“, pročitao je portret Arlet Koposu koju je napravila sestra njenog supruga Flavija Koposu: Arletino ime ušlo je u kuću naše porodice na neočekivan i iznenadjujući način. Bilo je to u proleće 1941. godine, kada smo mi bili u skloništu, daleko od kuće. Moj otac se vratio iz Bukurešta, gde je prisustvovao sastanku sa nadbiskupom Andrejom Kasulom, papskim nuncijem. Posle sastanka, moj otac se susreo sa Korneljuom, koji je bio u pratnji plavooke plavokose mlade dame. Ona je govorila najlepši rumunski književni jezik, bez ikakvog provincijskog naglaska. Imala je vedro lice i direktan pogled. Tata nam je rekao da on ima osećaj da će ona biti Korneljova nevesta. Njihov brak trajao je 24 godine, ali zajedno su bili samo 6 godina. Za vreme njenog kratkog životnog veka, voleli smo je, divili smo joj se, a ona je bila oličenje imena Arlet (Čast“) kako je opisano u rečniku: kompetentna, aktivna, prijateljska, velikodušna, pažljiva, ozbiljna, kreativna, temperamentalna.“
Istoričarka Andreja Maničanu je autorka biografije Arlet Koposu. Autorka je desetine sati provela u društvu Flavije i Rodike Koposu, sestara Korneljua Koposua i zaova Arlet Koposu, od kojih je čula priče o vezi izmedju njih dvoje, videla fotografije i dokumente iz porodične arhive. Rezultat je svezak mikro-istorije kojom je autorka vrlo zadovoljna. Ona je uspela da svojoj junakinji nadje mesto u novijoj istoriji Rumunije i u kolektivnog sećanju na žene koje su svoju čast branile od zla i nalazile snagu da gledaju u budućnost: Životna priča se nastavlja. To je životna priča, jer je Arlet Koposu bila primer dostojanstva i jednostavnosti. Bila je izvanredna žena, sa nepokolebljivom hrabrošću i verom. Gledajući sliku koja je napravljena na dan oslobadjanja, posle 14 godina muka u komunističkim zatvorima, Arlet našla je snagu da se nasmeši. To je fotografija na kojoj jedna žena, nakon više od decenije mučenja, nalazi onu moć da i dalje optimistički gleda u budućnost. Da je samo ovo i njena priča je zaslužila da je istorija ne zaboravi “.
Tragedija Arlet Koposu je manje poznata danas, pretežno mladjim generacijama. Ali dva bista njenog supruga i ime važnog bukureštanskog bulevara, kao i drugi spomenici širom zemlje doneli su im pravdu.
