Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Automobil u socijalističkoj Rumuniji (17.01.2022)


Rumunska ekonomija, kao i privrede zemalja Centralne i Istočne Evrope, teško se oporavila nakon rata. Posledicama rata dodata je reorganizacija po centralizovanom sovjetskom sistemu. Pored toga, nije joj bilo dozvoljeno da koristi Maršalov plan, a oporavak je bio spor. Tek kasnih šezdesetih godina prošlog veka u Piteštiju je izgrađena fabrika automobila koja je proizvodila dva Reno modela, 8 i 12, pod imenom Dačija 1100 i Dačija 1300. To je bio period kada je trgovina automobilima bila podstaknuta sopstvenom proizvodnjom i uvozom automobila.iz drugih socijalističkih zemalja. Šerban Kornaću: Kada je počeo period proizvodnje u Dačija Pitešti, mogli ste se prijaviti za listu, uzeti kredit i vaš automobil bi došao u prihvatljivom vremenskom okviru. Bilo je nekoliko opcija, od 1974. postojale su 3 verzije opreme za Dačija 1300, ne mnogo različite. Moglo se birati između širokog spektra boja, veselih boja do generacije Dačije 1310 iz 1984. Bilo je i uvoza automobila iz istočnoevropskog bloka, oni iz kapitalističkog bloka su potpuno zaustavljeni kada je počela proizvodnja u Dačiji Pitešti. Od 1971-72. godine sa Zapada se više nisu uvozili modeli, sada smo zaboravili na Fijat i Reno. Mogao si naručiti Ladu 1200, Moskvić, mogao si naručiti Trabant. Trabant je dolazio prilično brzo, ali je počeo da stiže 1988. nakon trogodišnjeg perioda čekanja.

Automobil u socijalističkoj Rumuniji (17.01.2022)
Automobil u socijalističkoj Rumuniji (17.01.2022)

, 17.01.2022, 18:30


Rumunska ekonomija, kao i privrede zemalja Centralne i Istočne Evrope, teško se oporavila nakon rata. Posledicama rata dodata je reorganizacija po centralizovanom sovjetskom sistemu. Pored toga, nije joj bilo dozvoljeno da koristi Maršalov plan, a oporavak je bio spor. Tek kasnih šezdesetih godina prošlog veka u Piteštiju je izgrađena fabrika automobila koja je proizvodila dva Reno modela, 8 i 12, pod imenom Dačija 1100 i Dačija 1300. To je bio period kada je trgovina automobilima bila podstaknuta sopstvenom proizvodnjom i uvozom automobila.iz drugih socijalističkih zemalja. Šerban Kornaću: Kada je počeo period proizvodnje u Dačija Pitešti, mogli ste se prijaviti za listu, uzeti kredit i vaš automobil bi došao u prihvatljivom vremenskom okviru. Bilo je nekoliko opcija, od 1974. postojale su 3 verzije opreme za Dačija 1300, ne mnogo različite. Moglo se birati između širokog spektra boja, veselih boja do generacije Dačije 1310 iz 1984. Bilo je i uvoza automobila iz istočnoevropskog bloka, oni iz kapitalističkog bloka su potpuno zaustavljeni kada je počela proizvodnja u Dačiji Pitešti. Od 1971-72. godine sa Zapada se više nisu uvozili modeli, sada smo zaboravili na Fijat i Reno. Mogao si naručiti Ladu 1200, Moskvić, mogao si naručiti Trabant. Trabant je dolazio prilično brzo, ali je počeo da stiže 1988. nakon trogodišnjeg perioda čekanja.


Ali sistemska kriza komunističkog režima kasnih 1970-ih neminovno je dovela do krize automobila. Šerban Kornaću: Osamdesetih godina prošlog veka, modeli proizvedeni u Dačija Pitešti su se promenili, uvoz je postajao sve težiji. Oglasi za uvoz više nisu mogli da se prave u prodavnicama. Mogućnosti stanovništva su počele da opadaju od 1981-1982. Dačija je počela da ima problema sa isporukom na domaćem tržištu zbog prinudnog izvoza. Osamdesetih godina za automobil se čekalo 5 godina i nije se znalo kada će stići. Automobil je stigao, nije bila bitna boja, to više nije bila ni opcija. Korišćene su 2-3 boje, jedne godine su bile plave, zelene i bele, sledeće godine su postale bež, žive boje su nestale.


Ograničenja su se pojavljivala jedno za drugim za vozače. Godine 1978. komunistički lider Nikolae Čaušesku naredio je da zvanice i institucije koriste samo automobil Dačija rumunske proizvodnje kao službena kola. Sredinom osamdesetih godina kriza se produbljuje, a najjači udarci su bili racionalizacija benzina, zabrana zimskog saobraćaja i ograničenje saobraćaja nedeljom. Tako je ozbiljno smanjeno kretanje koje su ljudi skupo plaćali. Pitali smo Šerbana Kornaćiua kako je funkcionisalo tržište polovnih automobila: Automobili su se prodavali od jednog vlasnika do drugog, cena na tržištu polovnih automobila je znatno porasla 1980-te. Neko je kupovao auto, ali kada je pao sneg, izdat je ukaz predsednika da se više ne vozi. Vozili su samo drugovi sa žutim brojevima, oni sa kratkim brojevima, specijalci diplomatskog kora ili konzularnog transporta i oni tipa 12 B, brojevi za strance koji borave u Rumuniji. Na primer, reditelj Serđu Nikolaesku, da bi snimio filmove iz 1980-ih, vozio se automobilima registrovanim sa brojevima tipa 12 B da ga ne bi zaustavila milicija ili da bi mogao da se vozi nedeljom.


Posle 1989. sledi prava demokratizacija automobilskog tržišta u Rumuniji. Promena političkog režima će, logično, značiti i korenite promene kada je reč o odnosu između automobila i vlasnika.

Raskid Sekuritatee i KGB-a
Stranice istorije понедељак, 28 октобар 2024

Raskid Sekuritatee i KGB-a

Najstrašnija institucija rumunske komunističke države bila je Sekuritatea, stvorena po uzoru na NKVD, kasnije KGB. Struktura sa dvostrukom ulogom,...

Raskid Sekuritatee i KGB-a
Vasile Luka
Stranice istorije понедељак, 21 октобар 2024

Vasile Luka

Od kraja Drugog svetskog rata 1945. pa  sve do 1989. godine, Crvena armija je nametala komunističke partijske režime u zemljama Centralne i...

Vasile Luka
George Georgiu –Dež i Petru Groza /
Stranice istorije понедељак, 14 октобар 2024

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma

Prema marksističko-lenjinističkim tezama o sredstvima za proizvodnju, imovina je morala biti zajednička, svih onih koji su je koristili i...

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma
Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu
Stranice istorije понедељак, 07 октобар 2024

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu

Istorija rumunske vojne flote počinje sredinom 19. veka, kada se posle ujedinjenja dve kneževine Moldavije i Muntenije ujedinjuju i njihove...

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu
Stranice istorije понедељак, 23 септембар 2024

Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka

Diplomatije zemalja koje se vrte oko moćnih uvek imaju misiju da budu korak ispred događaja. One moraju dešifrovati trendove i namere ako je...

Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka
Stranice istorije понедељак, 09 септембар 2024

Slučaj Kulijanu

maja 1991. godine, oko 13 časova, u toaletu zgrade Univerziteta u Čikagu, pronađen je mrtav ugledni profesor istorije religija i pisac Joan Petru...

Slučaj Kulijanu
Stranice istorije понедељак, 17 јун 2024

Restaurisani rumunski spomenici iz Besarabije

Dana 27. marta 1918. godine, Besarabija ili istočna Moldavija između Pruta i Dnjestra ujedinila se sa Rumunijom nakon što ju je 1812. pripojila...

Restaurisani rumunski spomenici iz Besarabije
Stranice istorije понедељак, 13 мај 2024

Dečije radio-pozorište

Radio je obrazovanje i kulturalizaciju svih učinio prioritetnom misijom. Deca su izdašna publika, a emisije su za njih uvek bile u fokusu...

Dečije radio-pozorište

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company