Front Nacionalnog Spasa(28.12.2015)

Steliu Lambru, 24.12.2015, 19:14

22 decembra 1989 godine, posle svrgavanja s vlasti komunističkog režima predvođenog Nikolajom Čaušeskom, nestala je i Komunistička Partija. Front Nacionalnog Spasa, osnovan kao što mu kaže i naziv da bi spasio Rumuniju ekonomskog zastoja, smatran je sredstvom preko kojeg društvo može da pokrene obnovu. Front Nacionalnog Spasa pojavio se u leto 1989 godine na inciativu nekih protivnika režima Čaušesku. Među najvažnijim imenima broje se Jon Iliesku, general Nikolaje Militaru, Silvju Brukan, Virđil Magureanu. Nekoliko meseci pre poslednjeg kongresa Rumunske Komunističke Partije od novembra, Front je poslao protestna pisma protiv režima Ćaušesku radio stanici Slobodna Evropa. Begstvo Čaušeska iz Bukurešta 22 decembra ostavilo je prazno mesto koje su popunili Front i Jon Iliesku. Politolog Joan Stanomir govori o okolnostima u kojima se Front Nacionalnog Spasa pojavio na sceni istorije:

,, Front Nacionalnog Spasa je stranka naslednica koja odbacuje svoje poreklo. U državama Srednje i Istočne Evrope dogodio se proces transformacije komunističkih partija u socialističke ili socijademokratske stranke. U vremenu taj proces je bio pozitivan po demokratiju u smislu da su se pojavile u unutrašnjosti komunističkih režima te reformske snage sposobne da izrade drugi politički program. U Rumuniju, Komunistička Partija nestala je sa Nikolajom Čaušeskom i ponovo se pojavila sa Jonom Ilieskom, jer nestanak diktatora je dozvolio pojavu nižih struktura što je omogućilo očuvanje naziva partija-država koja je obeležikla epohu Čaušesku. Komunistička Partija u doba Čaušeska je bila mešavina etatizma i ksenofobije, koje omogućavaju nižim strukturama da se preobraze u strukturama Fronta Nacionalnog Spasa.”<
><
>

Uprkos snažnoj opciji rumuna za Front Nacionalnog Spasa koji je postao politička stranka, svoji političari su se uvek osečali inferiorni u odnosu na političare opozicije kao što je bio Kornelju Koposu. Posle fizičkog nestanka malog broja političara koji su preživeli komunizam, rumunski političar od 2000 godina će se formirati prema modelu Fronta Nacionalnog Spasa. Joan Stanomir:

,, Jon Iliesku I Trajan Basesku potiću iz Fronta Nacionalnog Spasa. Emil Konstantineku je bio taj koji nije poticao iz ove političke porodice, ali nažalost vrstom vladavine kojom je upravljao nije uspeo da uništi blok Fronta. Trajan Basesku usitinu nije tipičan, jer je on u populističkoj dimenziji pripadnik Fronta, ali je protivnik Fronta kapacitetom da ruši Front u oblasti pravosuđa. To je paradoks, jer je nasleđe Trajana Baseskua zapravo ono nasleđe protiv koje se ponekad sada buni u svojim javnim nastupima bivši predsednik, dakle jaćanje pravosuđa I snažna borba protiv korupcije u Rumuniji. “<
><
>

Da li je Rumunija mogla da ima drugog lidera 1989 godine?Joan Stanomir:

,, Rekao bih da nažalost Jon Iliesku se nije mogao izbegavati. On je lik koji odražava sve mržnje rumuna: mržnju protiv onih razlićitih od njih, u smislu da su pružili politički otpor ili nisu delili njihove ideale o jednakosti, jer je Jon Iliesku bio prodavac iluzija koji je nudio rumunima neki vid demokratije. Da ne zaboravimo da sve privatizacije su bile kasnije i neuspešne, a neuspeh privatizacija I procesa restrukturacije ekonomije u velikoj meri se mogu prebaciti Jonu Iliesku I njegovom režimu. “<
><
>

Nemože se govoriti o Frontu Nacionalnog Spasa bez Jona Ilieskua, a 90 godine su pokazale da je to neodvojivo. Ipak, kapital poverenja kojeg je imao Iliesku je bio veći od kapitala Fronta i trajao je više u vremenu. Joan Stanomir veruje da između Fronta Nacionalnog Spasa i Jona Ilieskua politički ne postoji nikakva razlika:

,,Jon Iliesku je Front, kao što je Front Jon Iliesku. Jon Iliesku se mora posmatrati više od lićnosti, on je bio sindrom rumunskog društva, kao što Nikolaje Čaušersku je bio deo rumunskog društva. Veoma je važno da rumuni trezveno gledaju na prošlost i da ga preuzmu, kao što su pokušali i drugi evropski narodi. Francuska nije samo general Šarl de Gol, ona je i maršal Peten i Laval. Nemačka nije samo fon Staufenberg, je i Gebels. Tako i Rumunija nije samo Kornelju Koposu, Ana Blandijana i Dojna Kornea, ona je i onih koji su u junu 1990 godine dočekali rudare sa aplauzom. To je istina i posle skoro 3 decenija imamo obavezu da je gledamo u oči. “<
><
>

Front Nacionalnog Spasa nije bio stranka koja da ostane netaknuta prolaskom vremena i političke zrelosti. 1992 godine dogodio se jedini veliki rascep u Frontu koji je bio odlučujući. Konzervativno krilo okupljeno oko Jona Ilieskua je postalo Demokratski Front Nacionalnog Spasa, prethodnik aktuelne Socijal Demokratske Stranke, dok je reformsko krilo koje je očuvalo originalni naziv, u vremenu postao Demokratska Stranka.