General George Avramesku
Rumunska vojska je u svojoj istoriji imala generale koji su časno učestvovali u velikim sukobima u kojima je Rumunija učestvovala u 20. veku: dva svetska rata i lokalni sukobi kao što su Balkanski ratovi i Rumunsko-ugarski rat 1919. Jedan od njih je bio George Avramesku, pripadnik generacije izuzetnih vojnika, jedan od najtalentovanijih rimskih vojnika 20. veka.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 31.03.2025, 15:50
Rumunska vojska je u svojoj istoriji imala generale koji su časno učestvovali u velikim sukobima u kojima je Rumunija učestvovala u 20. veku: dva svetska rata i lokalni sukobi kao što su Balkanski ratovi i Rumunsko-ugarski rat 1919. Jedan od njih je bio George Avramesku, pripadnik generacije izuzetnih vojnika, jedan od najtalentovanijih rumunskih vojnika 20. veka.
General Avramesku je rođen 1884. godine u Botošanu, na severozapadu Rumunije, a umro je 3. marta 1945. u Mađarskoj, u Jazberenju. Godine 1913, kao mlad oficir, učestvovao je u pohodu rumunske vojske na Bugarsku tokom Drugog balkanskog rata, a 1916. godine, kada je Rumunija ušla u Prvi svetski rat, u bitkama u Dobrudži, Avramesku je dokazao svoje kvalitete kao komandir čete i bio je ranjen. Nakon oporavka, vratio se na front i istakao se tokom krvave bitke kod Marašeštija 1917. godine kada je njegova jedinica uspešno odolela nasilnoj nemačkoj ofanzivi. Odlikovan je i unapređen. Posle rata završio je Višu ratnu školu i bio kooptiran u višu hijerarhiju vojske: bio je načelnik obaveštajne službe, načelnik štaba divizije, komandant puka, načelnik transportnog odseka, komandant brigade, komandant divizije.
Po ulasku Rumunije u Drugi svetski rat, 1941. godine, unapređen je u čin generala i postavljen za komandanta brdskog korpusa. Bori se za oslobođenje Besarabije i Severne Bukovine i učestvuje u Istočnom pohodu na SSSR. U leto 1944. bio je komandant 4. rumunske armije, a posle 23. avgusta 1944. ostao je komandant armije i borio se uz Sovjete u zapadnom pohodu. Ali u martu 1945. general George Avramesku je ubijen u nemačkom vazdušnom napadu na Mađarsku, kako se navodi u saopštenju sovjetske vojske. General Konstantin Lacea je bio član Generalštaba tokom Drugog svetskog rata. Izbegao je opkoljavanje južno od Staljingrada 1943. i vratio se u Rumuniju. Godine 1996, intervjuisan od strane Centra za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, Lacea se prisetio okolnosti nestanka generala Avrameskua 1945. godine.
„U jednom trenutku se pričalo da će se Avramesku vratiti u zemlju jer mu je trebalo poveriti veliku političku funkciju, podrazumevalo se da će on biti premijer. Tako je sve bilo prikriveno. I morao je da napusti komandu vojske u Bukureštu gde ga je čekala ova funkcija. Na putu je išao da poseti i komandanta sovjetske 40. armije, a potom i rumunsku 4. armiju da im zahvali za saradnju. I konvoj kreće iz 4. armije sa Avrameskuom, gospođom Avramesku, Avrameskuovom ćerkom, Avrameskuovim nećakom, prevodiocem, Bombonelom Negojeskuom, oficirom iz komande. Tamo, u štabu 40. sovjetske armije, po nekima se dešavalo ovako: konvoj se zaustavio na komandnom mestu i Avramesku je otišao da se oprosti. Posle otprilike četvrt sata došao je major i pozvao dame na čaj jer je poseta sve duže trajala i napolju je bilo hladno. Posle toga su pozvani i oficiri i pozvani na čaj. I čim su ušli tamo, neki oficiri Narodnog komesarijata unutrašnjih poslove su ih zgrabili, proveli su svakog kroz druga vrata i niko više nije znao za njih. I poveli su vozače i stražu u pratnji, sve. Tri dana kasnije, Avrameskuova ćerka se obesila, a Avramesku se više nije vratio u Bukurešt“.
Iako je mišljenje da su Sovjeti pogubili generala Avrameskua bilo verodostojno, general Konstantin Lacea je 1996. rekao da je Avrameskuov nestanak misterija sa više tačaka gledišta.
„Ono što se kasnije dogodilo Avrameskuu je misterija. U jednom trenutku, gospodinu Avrameskuu je dodeljena penzija za zasluge nakon potvrde koju je izdao sovjetski general Rodion Malinovski u kojoj se navodi da je „general Avramesku poginuo tokom vazdušnog napada, na svom komandnom mestu, i da je on čovek koji je izvršio svoju dužnost“. Dakle, penzija za zasluge data gospođi Avramesku je zasnovana na ovoj potvrdi i to, zvanično, objašnjava Avrameskuov nestanak. Ostali, osim Feličije Avramesku koja se obesila, odvedeni su u Sovjetski Savez. Dobio sam fotografiju groba na groblju u blizini Budimpešte obeleženog mastilom: nijedan Rumun ga nije video mrtvog. Bilo bi normalno da predaju telo rumunskoj vojsci, zar ne?“
General George Avramesku delio je sudbinu rumunskih vojnika koji su po cenu života izvršili svoju dužnost tokom Drugog svetskog rata. Ali političke posledice rata za Rumuniju čine ovaj slučaj reprezentativnim za stotine hiljada rumunskih vojnika sa istim tragedijama. To je priča koja se može ispričati i o onima koji više nisu imali vremena da potomstvu ostave tragove sopstvene patnje.
