Gradilište u komunizmu(09.10.2017)
Steliu Lambru, 09.10.2017, 15:46
Gradilište se brojilo među snažnim simbolima komunističkog režima. Velika nacionalna gradilišta, praćena su i manjim gradilištima za izgradnju fabrika i zavoda, stambenih zgrada u gradovima, puteva i želežničke pruge. Velika nacionalna gradilišta u komunističkoj Rumuniji su bile hidroelektrane, železnice, modernizacija puteva, kanal Dunav- Crno More, planiski put Transfagarašan, i Dom naroda. Gradilište u komunizmu imalo za cilj da pokaže ljudima da je režim aktivan, da je ideologija obezbedila svima radno mesto i stan, i da su lideri ti koji donose blagostanje i sreću. Crna strana je ta da su na većini gradilišta radili uglavnom politički zatvorenici i vojnici. Radni uslovi i mnogbrojne nesreće, kao i stroga kontrola represivnih organa ćinile su da gradilišta više liće na logore. Tome se dodaju loši ekonomski rezultati i veliki zabeleženi gubitci. Istoričar Dinu Đjurasku je radio u Sovromkonstrukcija koja se bavila gradnjom puteva. 2002 godine u jednom intervju za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije on se setio kako je stigao da radi drugi posao od onog kojeg je izbrao. Dinu Đjurasku:
,,Bio sam tehničar i zajedno sa timom radnika je trebalo da im merim efikasnost rada i obračunam plate. Ova profesija se tada zvala normator. Nisam ni pomislio da ću stići time da se bavim, jer sam u 3 i 4 godini fakulteta želeo da postanem profesor. Razumeo sam da se stvari kreću u jednom pravcu i da ja nemam da tako kažem zdravo poreklo. “
Mladi intelektualac Đjurasku morao je da živi u skromne sredine, na koje nije bio naviknut. Dinu Đjurasku:
,,Ljudi su me uglavnom povoljno primili, i tu se ne odnosim na funkcionere sa kojima sam bio kolega. Među njima je bila prava đungla, jer su sve propalice i nesposbnjaci bili tamo. Radilo se o bivšim advokatima, tužiocima, sudijama koji su želeli da se sklone i stigli su na gradilište. Bili su i mlađi i stariji ljudi, sećam se jednoga Dumitreskua, bivšeg oficira kraljevske garde, inaće mladog i pametnog momka. “
Dinu Đjurasku je radio I na izgradnji aerodroma iz Bakaua, tajnog vojnog objekta. Dinu Đjurasku:
,,Bio je veći nadzor, jer se radilo o vojnom gradilištu I u drugoj fazi u toku leta radili smo sa vojnicima. Generalna direkcija službe rada oni koji da tako kažem nisu bili dostojni da brane zemlju su se time bavili. To su jednostavno bili radni bataljoni. Oni su radili 2-3 godine sa lopatom I motikom I imali su svoje normatore. “
Jedan od važnih trenutaka 50 godina je smrt diktatora Staljina. Dinu Đjurasku je bio na gradilištu kada se saznalo o njegovoj smrti. Ponovo Dinu Đjurasku:
,,Skupili su nas u menzi koja je bila i dvorana za razne sednice i skupove i tamo nam je pročitan zvanični kominike o smrti druga, genija, najvećeg genija čovečanstva, druga I. V. Staljina. Pročitan nam je i članak iz lista Skanteja, i održali su dvojica-trojica govore. Posle 3-4 dana od smrti Staljina došao sam na 3 dana u Bukureštu i susreo sam se sa jednim normatorom, koji se zvao Anton koji mi je saopštio da je preminuo i Klement Gotvald, lider Češkoslovačke. Mi smo pomislili da će možda preminuti i drugi, ali našim liderima se nije to dogodilo .”
Komunističko gradilište nestalo je krajem 1989 godine. Jako u današnjoj javnoj percepciji mišljenje o njemu je pozitivno, on je imao represivnu dimenziju važniju od one osnovne.
