Idiš kultura u Rumuniji
Idiš kultura i jezik obuhvataju širok prostor u Srednjoj i Istočnoj Evropi, od Baltičkog mora do Dunava, velike panevropske reke koja se smatra južnom granicom kontinenta. To je jezik i kultura jevreja iz prostora bivše Austro-Ugarske i Carističke Rusije, od Baltičkih država do Rumunije. Rumunski govornici idiš jezika skoro su nestali, naročito zbog masovne emigracije počev od 50 godina. U Rumuniji, prema popisu stanovništva od 1930 godine je živelo oko 800 hiljada jevreja, među koje za polovinu idiš im je bio maternji jezik. Istraživanje idiš jezika je počelo u poslednjoj četvrtini 18 veka, naročito od strane jevrejske elite u nemačkom prostoru. Idiš jezik sadrži uticaje od svih evropskih kultura u ćijim sredinama su živeli jevreji, i time može se reči da je prirodno idiš kultura predstavila susret judaizma sa ostalim kulturama svog vremena. Ona je u jednakoj meri bila nacionalna i transnacionalna, specifična za jevrejski narod sa elementima ostalih zajednica. Spisak onih koji su stvorili idiš kulturu i jezik je podugačak, a među najpoznatijim imenima u rumunskoj kulturi poznati preko prevoda broje se Šalom Alehem i književnik i pesnik Icik Manger, koji je inaće najpoznatiji idiš književnik u rumunskom prostoru. Od 30 maja 2018 godine obeležava se svake godine Međunarodni dan idiš kulture i jezika, a to je dan rođenja Icika Mangera. Kamelija Kračun predaje judajsku kulturu na Fakultetu za strane jezike i književnost Bukureštanskog univerziteta. Zajedno smo realizovali uvod u fascinantni svet idiš kulture i jezika. Kamelija Kračun:
Steliu Lambru, 03.06.2019, 16:20
Idiš kultura i jezik obuhvataju širok prostor u Srednjoj i Istočnoj Evropi, od Baltičkog mora do Dunava, velike panevropske reke koja se smatra južnom granicom kontinenta. To je jezik i kultura jevreja iz prostora bivše Austro-Ugarske i Carističke Rusije, od Baltičkih država do Rumunije. Rumunski govornici idiš jezika skoro su nestali, naročito zbog masovne emigracije počev od 50 godina. U Rumuniji, prema popisu stanovništva od 1930 godine je živelo oko 800 hiljada jevreja, među koje za polovinu idiš im je bio maternji jezik. Istraživanje idiš jezika je počelo u poslednjoj četvrtini 18 veka, naročito od strane jevrejske elite u nemačkom prostoru. Idiš jezik sadrži uticaje od svih evropskih kultura u ćijim sredinama su živeli jevreji, i time može se reči da je prirodno idiš kultura predstavila susret judaizma sa ostalim kulturama svog vremena. Ona je u jednakoj meri bila nacionalna i transnacionalna, specifična za jevrejski narod sa elementima ostalih zajednica. Spisak onih koji su stvorili idiš kulturu i jezik je podugačak, a među najpoznatijim imenima u rumunskoj kulturi poznati preko prevoda broje se Šalom Alehem i književnik i pesnik Icik Manger, koji je inaće najpoznatiji idiš književnik u rumunskom prostoru. Od 30 maja 2018 godine obeležava se svake godine Međunarodni dan idiš kulture i jezika, a to je dan rođenja Icika Mangera. Kamelija Kračun predaje judajsku kulturu na Fakultetu za strane jezike i književnost Bukureštanskog univerziteta. Zajedno smo realizovali uvod u fascinantni svet idiš kulture i jezika. Kamelija Kračun:
,, Idiš je jezik zajednice aškenada, dakle jevreja is istočne Evrope. Radi se o jeziku koji se govorio više od jednog milenijuma u celom istočno-evropskom prostoru od Baltičkog mora do Dunava. Dunav je smatran granicom ove kulture, jer južnije je bila kultura ladino, jevreja sefarda. U Rumuniji većina jevrejskog življa do 20 veka prirodno je govorila idiš jezikom, koji je blizak nemačkom jeziku, ali je ipak odvojen jer je pismo jebrajsko, ali naravno ima važnu nemačku komponentu u njemu. Još postoje naravno uticaji kultura i jezika iz istočne Evrope, to jest poljskog, ruskog, ukrajinskog, aramejskog i bibljisko jebrajskog. Radi se o veoma fleksibilnom jeziku koji se dobro prilagodio društveno-istoriskim stvarnostima u prostorima u kojima se govorio. Na ovaj način se obrazlaže ova izuzetna lingvistička raznolikost.
Idiš u Rumuniji je bio aktivna kultura, postojale su škole, pozorišta, štampa, politički tekskovi, dakle može se reči da je idiš pravi plenarni izraz jednog živog jezika. Kamelija Kračun:
,,Jedan od mojih pravaca za istraživanje i o kojem rado govorim je istorija idiš pozorišta, pozorište koje faktički polazi iz rumunskog prostora. 1876 godine u svim istočno-evropskim državama u kojima se govorio idiš, u Jašju se pojavio najbolji kontekst za početak idiš pozorišta koji se širio do SAD, a osnivač je Abraham Godfaden, ruski jevrejin koji je stigao u Jašju pre izbijanja rata za samostalnost, i on je verovatno najpoznatiji idiš stvaraoc koji polazi iz Rumunije. Još je bio Icik Manger, književnik ćiju poznatu knjigu za decu Knjiga raja smo ponovo izdali prošle godine. Ovde još mogu da spominjem Eliezera Štajnbarga, zatim pesnika Jakoba Grobera, velikog reditelja Jakoba Šternberga koji je imao veliki uticaj na rumunsko pozorište, ne samo na ono na idiš jeziku. Od mojih dosadašnjih istraživanja nisam otkrila nijednu idiš književnicu. Nina Kasijan ima idiš prevode na rumunskom jeziku nekih poznatih pesnika, ali je ona pesnikinje na rumunskom jeziku. “
Štampa je bila sredstvo preko kojeg idiš intelektualci su se obratili svojoj zajednici, ali i zajednicama van granica naše zemlje. Ponovo Kamelija Kračun:
,,Štampa na idiš jeziku je manje istraživana oblast, ali koja ima važnu ponudu inajući u vidu da postoji važni deo življa koji je govorio idiš jezikom naročito u 19 veku i na početku 20. Na primer u Jašju gde su jevreji predstavljali skoro polovinu življa postojao je veliki centar za jevrejsku štampu. Prve publikacije na idiš jeziku su se pojavile tamo negde oko 1850 godine. Štampa je bila dinamična, ali iz ekonomskih razloga stanje je bilo promenljivo. U međuratno doba i naročito posle Holokausta, štampa na idiš jeziku se smanjuje, ali 50 godina nacionalni radio je imao emisije na idiš jeziku. Do nedavno postojale su publikacije na idiš jeziku, među koje i Jevrejska stvarnost Federacije jevrejskih zajednica. “
Danas idiš kultura I jezik u Rumuniji na putu su nestanka, ali bogato nasleđje idiša uvek če ostati izvor za inspiraciju.
