Istorija proizvodnje električne energije u Rumuniji.
Električna energija predstavlja izuzetno važnu temu na dnevnom redu današnje međunarodne zajednice, a od velikog značaja je u svakodnevnom životu svake osobe. Od spektakularnog napretka u ranom 19. veku, utvrđeno je da se električna energija sve više koristi kao neophodna životna potreba. Međutim, proizvodnja electrične energije je izazvala mnoga pitanja i kontroverze, a jedna od kontroverzi u poslednjim decenijama u pogledu zaštite životne sredine je promovisanje novih alternativnih tehnologija. Važno je da konstatujemo da su nove tehnologije za proizvodnju električne energije išle ruku pod ruku sa starim. Za sada alternativne tehnologije nisu u potpunosti zadovoljavajuće da bi se odustalo od starih.
Steliu Lambru, 18.04.2022, 16:18
Električna energija predstavlja izuzetno važnu temu na dnevnom redu današnje međunarodne zajednice, a od velikog značaja je u svakodnevnom životu svake osobe. Od spektakularnog napretka u ranom 19. veku, utvrđeno je da se električna energija sve više koristi kao neophodna životna potreba. Međutim, proizvodnja electrične energije je izazvala mnoga pitanja i kontroverze, a jedna od kontroverzi u poslednjim decenijama u pogledu zaštite životne sredine je promovisanje novih alternativnih tehnologija. Važno je da konstatujemo da su nove tehnologije za proizvodnju električne energije išle ruku pod ruku sa starim. Za sada alternativne tehnologije nisu u potpunosti zadovoljavajuće da bi se odustalo od starih.
Proizvodnja električne energije, u Rumuniji je prošla kroz sve faze savremene tehnologije. Od elektrana na naftu i gas do elektrana na ugalj, od hidroelektrana do nuklearnih elektrana, Rumunija je u poslednjih 140 godina izgradila tehnološke jedinice za obezbeđivanje neophodne električne energije za privredu i za domaćinstva. Proširenje električne mreže na teritoriji Rumunije bio je prioritet svih političkih režima jer je takav projekat bio van nadležnosti privatnih sektora. Pojava termoelektrana i hidroelektrana datira iz drugog dela 19. veka. Prva elektrana je izgrađena u Bukureštu 1882. godine i radila je na gas. Prva hidroelektrana izgrađena je 1884. godine, u kraljevskom dvorcu Peleš, godinu dana nakon njegovog svečanog otvaranja. Bilo je predviđeno da se rezidencija rumunskog monaha snabdeva strujom. Od tada se mreža termoelektrana i hidroelektrana stalno širila.
Nakon uspostavljanja komunističkog režima, 1945. godine, pokrenut je plan proširenja elektrifikacije Rumunije. Četvrta brana počela je da se gradi 1950.godine u Evropi, tačnije u Bikazu, na reci Bistrici u severnom delu Rumunije. Posle 10 godina velikih napora uloženih u izgradnju, hidroelektrana je puštena u rad 1960. godine. Krajem 1960 -te godine, udeo električne energije proizvedene u hidroelektranama u Rumuniji iznosio je samo 1%, a nakon energetske politike, sredinom 1970-te, udeo proizvedene električne energije porastao je na 12%. Maksim Bergijanu, Predsednik Državnog odbora za planiranje, upravljao je institucijom koja se bavila planiranjem rumunske privrede po marksističko-lenjinističkom modelu. Bergijanu je imao čin ministra i učestvovao je sredinom šezdesetih godina u debatama o ulaganjima u izgradnju hidroelektrana. On je 2002. godine rekao Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije da je hidroenergija dugoročno isplativa: Počeli smo da kapitalizujemo hidroenergetski potencijal, jer su investicije u početku veće, ali je energija veoma jeftina. Ne zahteva napor kao za gorivo. Kompenzuje se tokom dužeg vremenskog perioda, ali po mnogo nižoj ceni, jer čega imate više? Izlivanje betona, a ono što košta više su oprema, turbine, agregati, transformatori.
Rumunija je paralelno nastavila da se bazira i na produkciju elektične energije iz ugalja. Eksploatacije rumunskih rudarskih radova, kako površinskih tako i podzemnih, bili su brojni a izgradnja termoelektrana u njihovoj blizini predstavljala je racionalnu računicu. Maksim Bergijanu: ‘Dosta se pričalo o kalorijskoj snazi, o transportu uglja do elektrana. Da se ne bi prevozilo toliko uglja izgrađene su termoelektrane u blizini Rovinari, u Olteniji, u Išalnici. Bile su ogromne rezerve i išli smo na ogromne kapacitete koji su smanjivali troškove. Iskop je urađen na vreme, bez izgradnje rudnika, bio je površinski iskop. Bageri koštaju, ali ne morate da konstruišete rudnik.
Pojavila su se velika gradilišta brane Đerdap kao i hidroelektrane na rekama Arđeš i Olt. Najupečatljivije izgrađene hidroelektrane su bile na Dunavu: hidroelektrana Đerdap I i hidroelektrana Đerdap II. Prvu hidroelektanu, Đerdap I, Rumunija je gradila zajedno sa Jugoslavijom od 1964. godine, a svečano je otvorena 1972. To je jedna od najvećih hidrotehničkih građevina u Evropi i najveća na Dunavu. Međutim, izgradnja prve hidroelektrane Đerdap I, vodila je do nestanka starog rumunskog grada Oršava, zato što je došlo do poplave i potapanja ostrva Ada Kaleh usred Dunava. Rumunija i Jugoslavija su sredinom 1980-te gradile zajedno i drugu Hidtoelektranu Đerdap II.
Takođe, početkom 1970-te godine, Rumunija je razmatrala tehnologiju proizvodnje nuklearne energije. Ali tek početkom 80-ih godina, nuklearna elektrana Černavoda, grad na Dunavu u Dobrodži, imala je skice planova za izgradnju nuklearnih reaktora. Predviđena je izgradnja 5 nuklearnih reaktora francusko-kanadskom tehnologijom. Nuklearna elektrana, Černavoda trenutno upravlja sa dva nuklearna reaktora koji zajedno proizvode 20% električne energije u Rumuniji. Prvi nuklearni reaktor je izgrađen između 1982. i 1996. godine, a drugi nuklearni reaktor između 1983. i 2007. Još dva reaktora su počela da se grade između 1984. i 1985. godine, ali projekat je i dalje u toku. Radovi na petom reaktoru, koji je počeo da se gradi 1987. godine, za sada su obustavljeni.
