Jevreji spašeni tokom godina užasa
Tragedije kroz koje su Jevreji prošli tokom Drugog svetskog rata duboko su dirnuli savremenike. Uprkos njegovoj očiglednoj svemoći, nacističkom zlu su se suprotstavili dobri ljudi koji su učinili koliko su mogli da ljudi proganjani na iracionalnoj rasnoj osnovi više ne pate. Neki od tih ljudi bili su Rumuni, koji nisu odustali od humanosti, pomagali su Jevrejima, bez obzira na posledice. Jedan od njih bio je Emil Tomesku, rezervni pukovnik i veteran Drugog svetskog rata, koji je 1942. godine imao čin kapetana. U intervjuu koji je dao za Centar za Usmenu istoriju rumunske radiodifuzije 1997. godine, Tomesku je ispričao šta je pronašao dalje od Odese, u palati jednog Francuza koji je pobegao.
Steliu Lambru, 25.09.2023, 15:36
Našao sam zakucane vrata i prozore. Kada sam pitao šta je razlog, vojnici su mi rekli da su unutra bili Jevreji i da je svake nedelje dolazio pretor i odatle uzimao po jednog koji bi zatim nestao. Kasnije sam saznao da im je pucao u potiljak i bacao ih u napušten bunar. Otvorio sam daske, ono što sam unutra našao je nešto neopisivo! Bili su to živi kosturi,ljudski kosturi! Izlgladneli, neoprani, bilo je to nešto strašno! Napravili su toalet od jedne sobe. Odmah sam naredio da se voda zagreje u kotlovima, izveo ih napolje, naterao ih da se operu, dao im hranu i uzeo sam neke od izdržljivijih žena da pomažu u kuhinji. Nisam mogao da ostanem dugo, naređeno mi je da se vratim na front. Verovatno je pretor ili neko tamo javio šta radim, pa su me poslali na front.“
Aristina Sailjanu je bila iz Targu Lapuša, mesta u severnoj Transilvaniji koje je Mađarska pripojila nakon arbitraže u Beču 30. avgusta 1940. godine. Prisetila se 1997. godine kako je njen otac spasao porodicu Jevreja koje je sakrio u kolibi, u šumi.
Imali smo imanje u Raoaia, 14 kilometara od opštine Lapušul Romanesk. I moj otac je tamo imao domaćinstvo. Imali smo sve što nam je bilo potrebno. Pošto je bilo tako izolovano mesto, moj otac je naravno mislio da učini dobro delo jer je on uradio to iz ljubavi prema komšiji. Otac me je tada poslao u noći između 15. i 16. aprila sa bivšim slugom. Izvela sam decu iz kuće i otišli smo u Raoaiu u naše domaćinstvo gde nas je čekao otac. Odveo ih je, odveo u šumu, sagradio im kolibe, uredio ih. Bilo je veoma opasno, jer ako bi nas Nemci uhvatili, jednostavno bi nas pogubili.“
George Moldovan iz Blaža je rekao 1997. godine da je, zajedno sa drugim mladim ljudima njegovih godina, odneo hranu Jevrejima u logor na putu Peršanj-Ladenj-Brašov. Šta je udruženje u kojem je bio aktivan nameravalo sa Jevrejima?
Pre svega, da ih spasimo od deportacije. U drugim delovima zemlje su bili okupljani i odvedeni u pozadinu fronta. Odavde, iz Blaža, slani su u radne logore, a ne u logore za istrebljenje. Za sve Jevreje iz severnog Erdelja već se postavljalo pitanje spasavanja od odvođenja u logore za istrebljenje u Aušvicu i drugim mestima. Uređivali su se tajni granični prelazi, sreo sam tog čoveka koji je ovde bio mnogo puta i koji je takođe i meni lično zahvalio. Ponosan sam što se iz opisa koje sam pročitao činilo da je to sam Raul Valenberg. Bio je visok, izvanredan čovek i veoma hrabar.“
Sonja Palti se 2001. setila agronoma Vasileskua, čoveka koji je platio životom nakon što je objavljeno da je pomagao Jevrejima.
Vasilesku je bio, mogu reći, jedini čovek. Hranu su trebali da dobijaju samo oni koji su izlazili na posao, a tih zimskih dana je malo njih izlazilo na posao jer je većina njih bila bolesna: grip, dijareja, reumatizam. Tada je Vasilesku, pošto je mesec decembar, odnosno približavao nam se Božić, odlučio da da hranu svima u logoru, odnosno deci, i ženama i starcima koji nisu išli da rade. Sutradan smo se svi okupili i rečeno nam je da za sat vremena budemo svi sa prtljagom, vode nas na železničku stanicu i odatle krećemo na Bug, u Bogdanovku. Došao je poručnik Kapeleanu i počeo je da nas udara svojim bičem levo-desno. Kada je podigao bič da udari dalje, direktor farme Vasilesku ga je uhvatio za ruku i rekao: Dosta si ih tukao, ostavi ih dođavola, obeznaniće se!“. Kapeleanu je napisao informativnu belešku u kojoj je rekao da je Vasilesku bio za grupu Jevreja, da im je pomagao i da im je dao hranu, a agronom Vasilesku je poslat u Kotul Donului odakle se nikada nije vratio“.
Neki Rumuni su činili dela pravog humanizma u ekstremnim vremenima za Jevreje, kao što je Drugi svetski rat. A titula pravenih među narodima za neke od njih predstavlja čin zahvalnosti jevrejskog naroda.
