Jon Raciu i oživljavanje rumunske demokratije
Političar Jon Raciu bio je jedan od modela koje je rumunsko društvo visoko ocenilo, kada je počelo oživljavanje demokratije u našoj zemlji 1990., posle 45 godina komunizma. Potomak porodice koja se borila za nacionalna prava Rumuna u Austro-Ugarskoj, Jon Raciu je svojim stilom doprineo znatnom poboljšanju rumunske političke klime posle decembra 1989. Razlikovao se od drugih političara svojom leptir-mašnom, savršenom učtivošću govora i ponašanja i lakim engleskim akcentom kojim je govorio rumunski jezik. Raciu je bio jedan od najvažnijih rumunskih demokratskih političara posle 1990. godine, koji se tokom života borio kako protiv fašističke diktature, tako i protiv komunizma. Vratio se u Rumuniju 1990. i bio jedan od onih koji su oživljavali Nacional-seljačku Demo-Hrišćansku stranku (PNTCD) i aktivno učestvovao u oživljavanju demokratske klime.
Steliu Lambru, 27.01.2020, 18:39
Političar Jon Raciu bio je jedan od modela koje je rumunsko društvo visoko ocenilo, kada je počelo oživljavanje demokratije u našoj zemlji 1990., posle 45 godina komunizma. Potomak porodice koja se borila za nacionalna prava Rumuna u Austro-Ugarskoj, Jon Raciu je svojim stilom doprineo znatnom poboljšanju rumunske političke klime posle decembra 1989. Razlikovao se od drugih političara svojom leptir-mašnom, savršenom učtivošću govora i ponašanja i lakim engleskim akcentom kojim je govorio rumunski jezik. Raciu je bio jedan od najvažnijih rumunskih demokratskih političara posle 1990. godine, koji se tokom života borio kako protiv fašističke diktature, tako i protiv komunizma. Vratio se u Rumuniju 1990. i bio jedan od onih koji su oživljavali Nacional-seljačku Demo-Hrišćansku stranku (PNTCD) i aktivno učestvovao u oživljavanju demokratske klime.
Jon Raciu rodjen je u porodici intelektualaca 6. juna 1917., u gradu Turda, na zapadu Rumunije, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Klužu i Ekonomskom univerzitetu u Kembridžu, bio je aktivan član omladine Nacionalne seljačke Stranke. Zaposlen je kao diplomata rumunskog ministarstva inostranih poslova i poslat u London, u februaru 1940, pre pada Francuske, a posle okupiranja Francuske, glavnog saveznika Rumunije, radio je i dalje u predstavništvu Rumunije u Velikoj Britaniji do početka septembra 1940, kada su vlast u Rumuniji preuzeli general Jon Antonesku i Gvozdena garda (politički ultranacionalistički pokret legionara koji su bili fašistički opredeljeni). Raciu, koji je bio anglofil i frankofil, odbio je da prihvati pridruživanje Rumunije koaliciji predvodjenoj nacističkom Nemačkom. U intervjuu koji je 1985. godine dao za Slobodnu Evropu, Jon Raciu je govorio o okolnostima u kojima je odlučio da ostane u Velikoj Britaniji: Nakon odlaska kralja Karola II i osnivanja legionarne države, u septembru 1940. podneo sam ostavku i od engleskog ministarstva spoljnih poslova tražio politički azil, koji sam odmah dobio. Imao sam sreću da dobijem i stipendiju univerziteta u Kembridžu, gde sam studirao tri godine ekonomske nauke. Dok sam bio student dao sam brojne intervjue za radio o patriotiskim temama poput Transilvanije, posebno nakon oduzimanja severne transilvanske teritorije 1940. i bio aktivan član Udruženja rumunskih studenata u Velikoj Britaniji.
Jon Raciu je bio aktivan i u propagandnom pokretu za izlazak Rumunije iz Alijanse Sila Osovine i prelazak na stranu Ujedinjenih Nacija i želeo da, po završetku rata, Centralna i Istočna Evropa, uključujući i Rumuniju, ostanu pod uticajem zapadne demokratije: Za vreme rata, radio sam kao podpredsednik u Medjunarodnom savetu Studenata i u Svetskom Izvršnom Komitetu Omladine. S obzirom da svi koji smo živeli u izgnanstvu u Velikoj Britaniji bili smo preokupirani budućnošću posleratne Evrope, osnovali smo organizaciju “Društvo Centralno-istočnih evropskih studenata (Central East European Student a New Society-CECCILS) i postao član Pokreta slobodnih rumuna koji su se protivili uskladjivanju rumunske politike politici nacističke Nemačke i stalno tvrdili da je mesto naše zemlje bilo u društvu velikih zapadnih demokratskih sila koje su kreirale Veliku Rumuniju. U ovom period napisao sam članke, održao konferencije na radiju i naravno na BBC-iju.
Jon Raciu je postao istaknuti poslovni čovek na Zapadu, aIi nije pasivno prisustvovao komunizaciji Rumunije, te je osnovao antikomunističku organizaciju Svesku Uniju Slobodnih Rumuna i izdavao je štampu demokratske orijentacije, list “Slobodni Rumun- jedna od najuticajnijih rumunskih publikacija u izgnanstvu. 1985. godine Jon Raciu je bio uveren da samo jedinstvo svih rumuna može doprineti povratku demokratije, te se njegova organizacija obraćala svim onima koji su želeli da učestvuju u naporima za ostvarenje ovog cilja: Ja sam 1980., zajedno sa profesorom Brutusom Kostem iz Amerike, uputio apel svima da moramo nešto učiniti za našu zemlju da bi ona bila dostojanstveno predstavljena na Zapadu. Do 1975. funkcionisao je Rumunski nacionalni komitet, a mi smo smatrali da se ova borba mora nastaviti i osnovali našu organizaciju 1984. Mi smo od početka tvrdili da očekujemo sve rumune koji žele da nešto učine za rumunsku stvar, bez obzira kojoj stranci su pripadali ili pripadaju. Istakli smo, istovremeno, da sve stranke moraju funkcionisati, jer demokratija ne postoji bez stranaka.
3. januara 1990. usvojen je dekret zakona Saveta Fronta Nacionalnog Spasa o osnivanju i zvaničnoj registraciji političkih stranaka u Rumuniji što je značilo oživljavanje političkih formacija i političkog višepartizma, posle 45 godina odsustva. Jon Raciu, koji se vratio u Rumuniju, neposredno posle usvajanja dekreta, imao je iste stroge demokratske principe i bio pravi moralni orijentir, do njegove smrti, 17. januara u Londonu, odakle je, shodno sopstvenoj želji, vraćen u zemlju i sahranjen u rodnom gradu Turda.
