Komunizam i lingvistika
U leto 1950. godine Staljin je u tri broja lista „Pravda” objavio seriju članaka pod naslovom „Marksizam i lingvistički problemi”.
Steliu Lambru и Marija Nenadić-Zurka, 25.03.2024, 13:31
Komunistički režim je toliko intervenisao u živote ljudi da je pokušao da promeni ne samo njihova najdublja uverenja već i izraz misli, ideja, osećanja. Jezik komunizma zvao se drveni jezik. Njegovom razvoju je doprineo i sam Josif Staljin, iako je njegova kompetentnost izostajala.
U leto 1950. godine Staljin je u tri broja lista „Pravda” objavio seriju članaka pod naslovom „Marksizam i lingvistički problemi”. Sovjetski lider je određivao nove pravce istraživanja u lingvistici kojima je poništeno sve što je pre njega napisano. A u Rumuniji, koju je od 1944. godine okupirala sovjetska vojska, Staljinova lingvistička razmišljanja odmah su puštena u promet u akademskim i naučnim krugovima pod rigoroznom i brutalnom kontrolom ideoloških aktivista.
Prevodilac i romanista Micaela Gicesku, politički zatvorenik, počela je svoje univerzitetske studije 1949. godine, godinu dana nakon reforme obrazovanja iz 1948. koja je prevrnula stari obrazovni sistem. Novi sistem je uveo političko obrazovanje i favorizovao decu radnika u odnosu na druge, bez obzira na njihov nivo znanja. Intervjuisana 2002. godine od strane Centra za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, Mikaela Gicesku se prisetila da je političko obrazovanje dvostruko uticalo na kvalitet sadržaja.
„Učio se marksizam-lenjinizam, s jedne strane, i to su bila predavanja tokom cele godine. Zatim smo na francuskom radili ono što se zvalo „aktuelnosti“. U to vreme je bio rat u Indokini, rat Francuza u Vijetnamu, a onda smo o tome razgovarali na časovima francuskog. Znam da nam je rečeno, na primer, da francuski vojnici jedu vijetnamske zarobljenike, da su kanibali. To je nešto što smo jednostavno morali da progutamo bez komentara.“
Od 1948. godine nova zvezda lingvistike bio je Nikolaj Jakovljevič Mar, koji je zaokupio umove lingvista tvrdnjom da svi jezici jednostavno imaju svoje poreklo iz jednog protojezika. Mikaela Gicesku se prisetila kontakta sa drugim Marovim idejama koje su poništile ono što su ona i njena generacija naučili tokom godina srednjoškolskog obrazovanja.
„Opšti kurs lingvistike sa teorijom lingviste Mara je za nas postavio sve vrste znakova pitanja. Mar je rekao da je jezik prvo nadgradnja, onog trenutka kada se promenila struktura i društvena organizacija promenio se i jezik. Još jedna teorija koja nas je veoma pogađala bila je da jezik dobija karakter naroda osvajača koji je poslednji, koji poslednji dolazi na dotičnu teritoriju. Dakle, kako su Sloveni došli poslednji, naš jezik je imao slovenski karakter. Rumunski nije bio latinski jezik, to nije više govoreno.“
Ali Marrova lingvistička teorija biia je uklonjena Staljinovom intervencijom koja je vratila nacionalni jezik na njegovo mesto. Nacionalni jezik više nije proizašao iz jednog prajezika i više nije bio manifestacija nadgradnje, već je bio jezik radnog naroda. Mikaela Gicesku:
„Intervenišući u lingvistici, Staljin je poništio Marove teze, odjednom je Mar pao u nemilost. Staljinova teorija preovlađuje nad kvalitetom kulture jednog naroda, pa je ona dala otisak jezika te teritorije. Naravno, latinska kultura je prevlađivala, pa smo odjednom ponovo postali latinski jezik, preko noći. Na dan ispita nisam tačno znala šta se dešava. Ispit je bio baš na dan kada se pojavilo ono što se zvalo „briljantna intervencija druga Staljina iz lingvistike“ u novinama i koja je poništila sve što smo do tada naučili na Graurovom kursu. Ujutru smo imali pismeni ispit, popodne smo imali usmeni ispit i ujutru, za pismeni, Graur je vrlo kasno ušao u prostoriju i na kraju nam je rekao da napišemo šta hoćemo. A za popodne, za usmeni ispit, rekao nam je da pročitamo novine u kojima se ova Staljinova intervencija pojavila na brojnim stranicama, velikim stranicama, svuda.“
Staljinov tekst je izazvao reakcije i van filologije, među istoričarima. Arheolog Petre Dijakonu se setio 1995. godine kako će jedan od njegovih kolega biti uhapšen.
„Sećam se da su 1953. godine, kada se pojavilo delo „Marksizam i lingvistika“, dolazili veliki partijski instruktori, univerzitetski profesori i govorili da sve što je napisano o jeziku treba baciti u smeće. Osnovno delo je postalo Staljinovo. Na javnom skupu, u Institutu za istoriju, Kerešteš, koji je bio zamenik direktora i partijski aktivista, ustao je i počeo da govori da je to rekao drug Staljin i tako dalje. A onda je arheolog Vladimir Dumitresku ustao i rekao: „ama manite nas, do sada ste nam u usta nabijali Staljinove teze, a ni sada nam ne date da dišemo!“ Tek kasnije smo uspostavili vezu, to je bilo u proleće i to leto, do jula, oni su ga uhapsili na terenu“.
Staljinove ambicije kao teoretičara lingvistike trajale su sve do njegove smrti 1953. godine. Iako je jezik komunizma nastavio da postoji i nakon njegove smrti i ideologija je nastavila da mrači slobodne misli, svuda se osećalo olakšanje.
