Kraljica Elisabeta od Rumunije(07.03.2016)

Prva kraljica Rumunije bila je Elisabet Otilie Luiz zu Vied, supruga kralja Karola I, osnivaća ustavne monarhije i pokretača modernizacije Rumunije. Ona je bila pored svog muža i naroda u velikim trenutcima istorije u drugoj polovini 19 veka i predstavljala je prvi veliki ženski lik simbol za rumune. Rođena u Nemačkoj 1843 godine, kada je imala 26 godina 1869 godine došla je u Rumuniju kao supruga princa Karola od Hohencolerna. Preuzela je obavezu zaštitnice umetnosti i osnivać je nekoliko dobrotvornih organizacija i bila je talentovani pesnik, eseista i književnik potpisivajući se kao Karmen Silva. Za njenu potpunu odanost u toku Rata za samostalnost Rumunije od 1877-78 godine, Elisabeta je nazvana i majkom ranjenika. Istoričar 19 veka, Alin Čjupala iz Bukureštanskog univerziteta govori u nastavku o 2 velika doprinosa kraljice Elisabete u modernizaciju Rumunije, kulturnu i društvenu:

Steliu Lambru, 26.02.2016, 15:38

Prva kraljica Rumunije bila je Elisabet Otilie Luiz zu Vied, supruga kralja Karola I, osnivaća ustavne monarhije i pokretača modernizacije Rumunije. Ona je bila pored svog muža i naroda u velikim trenutcima istorije u drugoj polovini 19 veka i predstavljala je prvi veliki ženski lik simbol za rumune. Rođena u Nemačkoj 1843 godine, kada je imala 26 godina 1869 godine došla je u Rumuniju kao supruga princa Karola od Hohencolerna. Preuzela je obavezu zaštitnice umetnosti i osnivać je nekoliko dobrotvornih organizacija i bila je talentovani pesnik, eseista i književnik potpisivajući se kao Karmen Silva. Za njenu potpunu odanost u toku Rata za samostalnost Rumunije od 1877-78 godine, Elisabeta je nazvana i majkom ranjenika. Istoričar 19 veka, Alin Čjupala iz Bukureštanskog univerziteta govori u nastavku o 2 velika doprinosa kraljice Elisabete u modernizaciju Rumunije, kulturnu i društvenu:

,,Kraljica Elisabeta istakla se prema 2 vrline. U prvom tredu uložila je veliki trud celog života za popularizaciju preko njenih književnih dela, rumunske kulture na Zapadu. S druge strane, odvila je velike socijalne akcije i osnivać je nekoliko dobrotvornih organizacija. Bila je i veliki pobornik društvene i kulturne emancipacije žena iz Rumunije do prvog svetskog rata. Kraljica Elisabeta je poznata ne samo u Evropi, već i u celom svetu preko svojih književnih dela koje su prevođene na veliki broj jezika. Novinar Radu Roseti piše u jednoj knjizi putovanja, da kada je bio na severu Norveške zaustavio se u jedno selo ribara. Tamo je konstatovao sa iznenađenjem da povodom susreta sa učiteljem iz sela kada mu je rekao odakle dolazi ovaj mu je rekao ,,dakle vi dolazite iz zemlje književnice Karmen Silve”. Drugi primer je bio u južnom delu planete u Ognjenoj zemlji gde se jedna rumunka susrela na putovanju sa jednom amerikankom koja kad je saznala da dolazi iz Rumunije počela je sa njom razgovor o književnim delima Karmen Silve. “<
><
>

Teško društveno i ekonomasko stanje Rumunije je nateralo mladu kraljicu da mobiliše resurse i ljudstvo za pomoč siromašnima. Za njeno ime povezuje se pojava nekoliko važnih društvenih ustanova od druge polovine 19 veka koje postoje i danas. Alin Čjupala:

,,Što se tiće društvene delatnosti, kraljica Elisabeta je organizovala veliki broj udruženja i dobrotvornih organizacija počev od trenutka Rata za samostalnost. Ona stoji iza privatnog zdravstvenog sistema u Rumuniji koji se pridružio ratnim naporima 1877-78 godine. Ona je nastavila da se uključi u razvoj zdravstvenog sistema posle osamostaljenja zemlje, i navedem samo 2 primera društvo Vatra Luminoasa za slepe i društvo Obol. “<
><
>

Kraljica Elisabeta uključila se samo jednom u politici, tvrdi istoričar Alin Čjupala, ali i to zbog njenog romantičnog pogleda na svet. Alin Čjupala:

,, Kraljica nije se uključila u političke igre, i čak se držala daleko od toga. Možda sa jednim izuzećem, najime u nesrećnom trenutku projektovanja ženidbe princa prestolonaslednika Ferdinanda i jedne devojke iz njene pratnje, Elene Vakaresku. Kraljica Elisabeta nije posmatrala sklapanje braka iz političke perspektive, to je bila njena jedina greška. Za nju to je bilo samo sentimentalno privatno pitanje, tako da je kralj Karol bio obavezan da oštro interveniše.”<
><
>

Kraljica Elisabeta je smatrana kao sentimentalna osoba, koja nije znala šta se događa oko nje, ali Alin Čupala nije saglasan sa ovim mišljenjem i pokazuje koji su izvori takve slike. Ponovo Alin Čjupala:

,, Ova slika je ostala uglavnom kao posledica pisanja koje je ostavio bivši lićni sekretar kraljice Robert Šafer, ali i pisanja kraljice Marije. Oni su je opisali kao da nema veze sa stvarima koje su oko nje, da je apsolutni romantičar koji ne razume svet. To je pogrešna slika, a razlog su privatni nesporazumi. Rober Šafer je imao potpuno poverenje kraljice koja ga je i zaposlila, ali kada je napustio Rumuniju uzeo je i deo novca kojeg je kraljica Elisabeta skupljala za dobrotvornu organizaciju Vatra luminoasa. Njegov tekst je imao namenu da ocrni ne samo kraljicu, već celu kraljevsku porodicu. Što se tiće kraljice Marije to je dobro poznata stvar. Ona od početka nije bila u najboljim odnosima ni sa kraljom Karolom ni sa Elisabetom. Ako je kralja poštovala, jer ga je smatrala protivnika po njenoj meri, kraljicu Elisabetu je smatrala nedostojnim protivnikom. U svojim pisanjima Marija govori o kraljici Elisabeti kao osobi punu poverenja u sebe i romantičnu, koja nezna šta se događa oko nje. Inaće posle krunisanja Ferdinanda i kraljice Marije, Elisabeta je ostala zaboravljena u senci. Inaće i njena smrt od 1916 godine koja je došla u teškom trenutku po Rumuniju je prošla nezapažena. Celu pozornicu je preuzela kraljica Marija. “<
><
>

Elisabeta je bila kraljica koja je bila potrebna rumunima. Ona je znala da se približi rumunima više od svog supruga kralja Karola, I ona zauzima u istoriju rumuna mesto koje zaslužuje.