Krunisanje iz 1922. godine
Rumuni su 15. oktobra 1922. godine bili svedoci dugo čekanog događaja, događaja koji je snažno uticao na um svakog Rumuna koji je proživeo godine Prvog svetskog rata: krunisanje kralja Ferdinanda Prvog i Kraljice Marije u Alba Juluji, kao suverena nove Rumunije. Kraljevna Velke Rumunije nastala je nakon Prvog svetskog rata, posle ogromne cene plaćene ljudskim životima i materijalnim gubicima, kao i nadljudskim diplomatskim naporima. Na kraju plaćene cene i uloženih napora, nova Rumunija je bila okvir u kom je svaki građanin mogao slobodno da se razvija i da doprinosi opštoj sreći.
Steliu Lambru, 24.10.2022, 14:55
Detalji organizacije događaja se opširno pominju u tadašnjoj štampi i drugim pisanim dokumentima. Prvo, saznaje se kako se pripremalo mesto događaja, grad Alba Julija, gde je 1600. godine knez Muntenije Mihaj Hrabri stupio na čelu svoje vojske, trenutak koji romantična istoriografija smatra prvim političkim ujedinjenjem rumunskog prostora. Zatim se može saznati o verskom obredu i uzbuđenju koje izazivaju trenuci tokom samog krunisanja, o ritualima i značajnim zvanicama. Takođe se može saznati da politička rivalstva nisu prestala ni sa organizacijom trijumfa. Liberalna vlada koju je predvodio Jon I. Ć. Bratijanu bila je organizator celog obreda krunisanja, ali politički lideri iz opozicije nisu prisustvovali, bojkotujući čitav skup. Može se saznati i da Papa nije odobravao da se katolički kralj kruniše u pravoslavnoj crkvi. Ali preko svega ovoga se prešlo, jer važnost krunisanja više nije mogla da podriva nijedna prepreka.
Zajedno sa istoričarem Joanom Skurtuom pokušali smo da saznamo kakva su bila shvatanja i iskustva dva glavna aktera tog vremena, kralja i kraljice. Joan Skurtu je pokazao da su se i u tim trenucima videle razlike u prirodi dva suverena: Kralj Ferdinand je bio manje aktivan čovek i manje voljan da se pojavljuje u javnosti. Ali on je popustio pred tim neophodnim protokolom krunisanja, kao što je to učinio i na Krunskom Savetu 1916. godine. Tada je rekao da mora slediti svoje srce i prihvatiti ulazak Rumunije u rat, kao što je Savet tražio. Najaktivniju ulogu imala je kraljica Marija, koja se mnogo uključila u politiku, što Karol Prvi nije dopustio svojoj ženi Elizabeti. Sada, Ferdinand smatra da je prirodno pravo suverena, njega i kraljice, da budu krunisani za doprinos ostvarenja ujedinjenja 1918. godine. Ovo se takođe vidi i u njihovim krunama. Ferdinand je preuzeo čeličnu krunu kralja Karola Prvog, kojoj je dodao tri draga kamena koja predstavljaju Basarabiju, Bukovinu i Transilvaniju. Kraljica Marija je smatrala da je kruna kraljice Elizabete previše skromna, te je zamolila da joj se napravi kruna od zlata teška preko dva kilograma, sa mnoštvom dragog kamenja“.
I na krunisanju se istakla izuzetno snažna ličnost kraljice Marije. Ali to njeno prisustvo je upotpunilo prisustvo njenog muža, zajedno izgrađujući izgled nove rumunske monarhije. Joan Skurtu: U programu Komisije za krunisanje centralna ličnost je bio, naravno, kralj Ferdinand. Kraljica Marija je činila sve što je bilo u njenoj moći da sve vreme bude uz kralja, da ne bude inferiorna u odnosu na njega, s obzirom na to da je i ona doprinela, jednako ako ne i više od kralja, u ostvarenju unije. U svojim dnevnim beleškama navodi da je imala veoma težak trenutak kada je morala da klekne na baldahinu, pred kraljem, koji joj je stavio krunu na glavu. Ali kralj joj je pomogao da ustane i poljubio je u čelo. Kralj je sam sebi stavio krunu na glavu, po uzoru na Napoleona Bonapartu“.
Oduševljenje i osećanje pobede krajem 1918. godine trajalo je do krunisanja. A dva suverana su proživela trenutak onako kakva im je bila priroda. Joan Skurtu: Kralj je bio u svom specifičnom stilu. Nakon što je rat završen, potpisano primirje i kada su zvaničnici, uključujući i monarhe, morali da dođu u Bukurešt, u tim danima kraljica je drhtala od radosti i zadovoljstva i rekla je: Nando, shvataš li da si postao kralj svih Rumuna? Ti si velika istorijska ličnost!“ Na šta je Ferdinand odgovorio: Tako je Bog dao!“ Kao da on nije imao izuzetan doprinos. To su bile njihove prirode, a u javnoj percepciji i istoriji krunisali su se i kralj Ferdinand i kraljica Marija“.
Krunisanje kralja Ferdinanda Prvog i kraljice Marije 15. oktobra 1922. godine bio je trijumf za koji se žrtvovao ceo rumunski narod. Žrtva koja je u to vreme bila ono što se moralo učiniti.
