Legionarna pobuna iz 1941. godine (01.02.2021)

Pre 80 godina, od 21. do 23. januara 1941., na ulicama Bukurešta, rumunska vojska i paravojne formacije Gvozdene garde- fašističke stranke u Rumuniji, upuštale su se u ulične borbe za vlast. General Jon Antonesku, koji je imao podršku Hitlera, uklonio je legionare sa vlasti nakon što je u septembru 1940. formirao vladu zajedno sa predstavnicima garde. Legionarska-Antoneskuova vlada zadržala je prethodno zakonodavstvo iz 1938. godine, prema kojem su Jevreji izgubili rumunsko državljanstvo, a u ekonomiji je nastavljen proces rumunizacije. To je značilo oduzimanje preduzeća čiji su vlasnici bili Jevreji i davanje rumunskim preduzetnicima. Ali, izmedju Antoneskua i legionara, početkom decembra 1940. godine, pojavile su se napetosti, koje su se rasplamsale u januaru 1941. Legionari su pokrenuli vojnu neposlušnost prema Antoneskuu nakon što je legionarski ministar unutrašnjih poslova Konstantin Petrovičesku smenjen sa funkcije. Pobuna je značila napad legionara na glavne državne institucije, na vojnike i žandare, pustošenje sinagoga i ubistvo 120 jevreja. Haos i nasilje vladali su nekoliko dana na ulicama Bukurešta i nekoliko gradova u unutrašnjosti zemlje. Istoričarka Eliza Kampus, sa kojom su 1999. godine razgovarali kolege iz Centra za usmenu istoriju Rumunskog javnog radija, setila se kako je živela tih dana. Jevrejka po poreklu, Eliza Kampus je imala sreću da upozna ljude koji nisu verovali u ideje legionara: U to vreme, kada je izbila pobuna, živela sam u kući čiji je vlasnik bio legionar. Ali on je imao simpatiju prema meni. Bila je to kuća sa dva dela, a ja sam vlasnika pitala šta će da uradi, jer će biti kontrola, a on mi je kazao: Reći ću da u ovoj kući žive samo hrišćani“. Zaista, čovek je to i rekao. Ali legionari su onih dana učinili grozne stvari mojim učenicima i njihovim roditeljima. A kad se pobuna završila, svet je i dalje živeo u strahu. Ljudi su normalno šetali ulicom, ali u kućama nisu znali kako da se brane, kako da se zatvore. Jer legionari su direktno ulazili u kuće i tamo ljude uzimali kao taoce ili ih direktno ubijali“.

Steliu Lambru, 01.02.2021, 12:57

Pre 80 godina, od 21. do 23. januara 1941., na ulicama Bukurešta, rumunska vojska i paravojne formacije Gvozdene garde- fašističke stranke u Rumuniji, upuštale su se u ulične borbe za vlast. General Jon Antonesku, koji je imao podršku Hitlera, uklonio je legionare sa vlasti nakon što je u septembru 1940. formirao vladu zajedno sa predstavnicima garde. Legionarska-Antoneskuova vlada zadržala je prethodno zakonodavstvo iz 1938. godine, prema kojem su Jevreji izgubili rumunsko državljanstvo, a u ekonomiji je nastavljen proces rumunizacije. To je značilo oduzimanje preduzeća čiji su vlasnici bili Jevreji i davanje rumunskim preduzetnicima. Ali, izmedju Antoneskua i legionara, početkom decembra 1940. godine, pojavile su se napetosti, koje su se rasplamsale u januaru 1941. Legionari su pokrenuli vojnu neposlušnost prema Antoneskuu nakon što je legionarski ministar unutrašnjih poslova Konstantin Petrovičesku smenjen sa funkcije. Pobuna je značila napad legionara na glavne državne institucije, na vojnike i žandare, pustošenje sinagoga i ubistvo 120 jevreja. Haos i nasilje vladali su nekoliko dana na ulicama Bukurešta i nekoliko gradova u unutrašnjosti zemlje. Istoričarka Eliza Kampus, sa kojom su 1999. godine razgovarali kolege iz Centra za usmenu istoriju Rumunskog javnog radija, setila se kako je živela tih dana. Jevrejka po poreklu, Eliza Kampus je imala sreću da upozna ljude koji nisu verovali u ideje legionara: U to vreme, kada je izbila pobuna, živela sam u kući čiji je vlasnik bio legionar. Ali on je imao simpatiju prema meni. Bila je to kuća sa dva dela, a ja sam vlasnika pitala šta će da uradi, jer će biti kontrola, a on mi je kazao: Reći ću da u ovoj kući žive samo hrišćani“. Zaista, čovek je to i rekao. Ali legionari su onih dana učinili grozne stvari mojim učenicima i njihovim roditeljima. A kad se pobuna završila, svet je i dalje živeo u strahu. Ljudi su normalno šetali ulicom, ali u kućama nisu znali kako da se brane, kako da se zatvore. Jer legionari su direktno ulazili u kuće i tamo ljude uzimali kao taoce ili ih direktno ubijali“.

Konstantin Matej radio je u Rumunskoj radiodifuziji kao tehničar i bio je šef legionarske ćelije u Radiju. U septembru 1940. pridružio se Legionarskom pokretu. Intervjuisan 1994. godine, on je govorio o pobuni: Za vreme pobune ja samo bio u studiju, jer sam bio dežuran. Bilo je saopštenja vojske i Saveta ministara, govorili su i predstavnici sekretarijata Legionarskog pokreta. U ponoći pozvan sam u predsedništvo, bio je prisutan generalni direktor radija Minzatu, stigao je i predstavnik spikera i ja od strane tehničke službe. Antonesku je bio u pidžami ispred stola i pitao: Ko vam je naredio da saopštenja za štampu dajete na radiju?“ Čak se obratio direktoru Minzatuu, koji je odgovorio: Vi ste naredili da se sve što dolazi od Predsedništva i Legionarskog pokreta daje direktno spikerima za čitanje na radiju“. A onda je Antonesku rekao: Da li Horija Sima želi da mi dokaže sa radnicima iz fabrike Malaksa da je zemlja sa njim? Pokazaću vam sutra da će intelektualci i vojska zemlje biti sa generalom Antoneskuom, a vi radite svoj posao! Prestanite da date saopštenja, ne pravite frku! Nemojte dati na radiju nijedno saopštenje osim onoga što dobijate od nas, od Predsedništva!“

Komandant žandarmerije general Mihail Baron, govorio je 1995. godine o načinu na koji se odvijala akcija legionara u januaru 1941. i kako je on primenjivao naredbe: U 9,00 časova ujutro legionari su započeli napad na lokalna i centralna tela širom zemlje. Okupirali su Ministarstvo pravde, zgradu Službenog lista i napali Narodnu banku, Državnu Štedionicu i Centralnu poštu. Samo Centralno sedište Javnog Radija u Bukureštu nisu uspeli da okupiraju, jer tamo je postojala žandarmerijska straža koja je čvrsto reagovala. A onda, da bi mogli da komuniciraju sa državom, presekli su podzemni kabl i povezali ga sa mobilnom stanicom, sa kojom su obišli Bukurešt i širili priče da je vlada pala i da je to legionarska pobeda. Svuda su bili žuti i crveni plakati, neki na kojima su napadnuti masoni, drugi na kojima su napadnuti komunisti, i to da bi stvorili atmosferu napetosti. 21. januara 1941. sve ulice bile su pune legionara, koji su vikali i skandirali Legionarska pobeda! Ulice su zabarikadirali kamionima, tramvajima, autobusima i benzinskim cisternama i bili su spremi da ih zapale ako je to potrebno. 22. januara, oko 14.00 časova, videvši da je počinjeno toliko zločina i stotine ljudi ranjeno, Antonesku je naredio vojsci da akcioniše, da likvidira otpor i uhapsi pobunjenike“, pričao je Komandant žandarmerije general Mihail Baron o akciji legionara u januaru 1941. godine.

Nakon pobune, oko 8.000 legionara je zarobljeno, sudjeno im i osuđeno je na razne kazne, a oko 700 njih, predvodjeno svojom vodjom Horijom Simom, sklonilo se u Nemačku. Posle toga je Jon Antonesku ostao jedini gospodar tadašnje rumunske političke scene.