Masakr iz Galacja
U leto 1940 godine počelo je rušenje Velike Rumunije posredstvom dve ultimativne note koje je sovjetska vlada uputila Rumuniji. Sovjetski Savez je zahtevao od Rumunije predaju Basarabije koju je smatrao svoju otetu teritoriju 1918 godine i severnog dela Bukovine. Sovjetski zahtevi su bili apsurdni jer se Basarabija ujedinila sa Rumunijom kao posledica prava na samoopredeljenje kojeg je dala sovjetska revolucija narodima carističke Rusije i u skladu sa željom tamošnjih rumuna. Relativno kratki rok od samo 2 dana kojeg su sovjeti postavili za povlaćenje rumunskih vojnih i civilnih vlasti iz Basarabije vodilo je do opšte panike u redovima rumuna. U tim uslovima dogodio se i masakr protiv grupe ljudi iz grada Galacja, među koje većina su bili jevreji, istoričari smatrajući taj događaj kao izraz mržnje i nasilja koji se širio Evropom krajem 30 godina. Istoričar Adrijan Čjoflanka, direktor Centra za proućavanje istorije jevreja u Rumuniju, povezuje masakr jevreja iz Galacja od 30 juna 1940 godine za gubitak od strane Rumunije Basarabije i Saeverne Bukovine. Adrijan Čjoflanka:
Steliu Lambru, 29.10.2018, 15:23
U leto 1940 godine počelo je rušenje Velike Rumunije posredstvom dve ultimativne note koje je sovjetska vlada uputila Rumuniji. Sovjetski Savez je zahtevao od Rumunije predaju Basarabije koju je smatrao svoju otetu teritoriju 1918 godine i severnog dela Bukovine. Sovjetski zahtevi su bili apsurdni jer se Basarabija ujedinila sa Rumunijom kao posledica prava na samoopredeljenje kojeg je dala sovjetska revolucija narodima carističke Rusije i u skladu sa željom tamošnjih rumuna. Relativno kratki rok od samo 2 dana kojeg su sovjeti postavili za povlaćenje rumunskih vojnih i civilnih vlasti iz Basarabije vodilo je do opšte panike u redovima rumuna. U tim uslovima dogodio se i masakr protiv grupe ljudi iz grada Galacja, među koje većina su bili jevreji, istoričari smatrajući taj događaj kao izraz mržnje i nasilja koji se širio Evropom krajem 30 godina. Istoričar Adrijan Čjoflanka, direktor Centra za proućavanje istorije jevreja u Rumuniju, povezuje masakr jevreja iz Galacja od 30 juna 1940 godine za gubitak od strane Rumunije Basarabije i Saeverne Bukovine. Adrijan Čjoflanka:
,, Ustupljenje teritorija od 1940 godine je posledica pakta Ribentrop-Molotov i zanimljivo je da od dva ultimatuma koje su dali sovjeti pojavljuje se jedna zanimljiva episoda koja odigrava važnu ulogu u toku pogroma iz Dorohoja, koji se dogodio dan posle masakra iz Galacja, kao i u toku samog masakra iz Galacja. Predstavnik Rumunije u Moskvi, Gheorghe Davidesku odbio je da primi mapu sa teritorijalnim zahtevima sovjeta. Taj ćin je stvorio konfuziju naročito u severnom delu Rumunije, jer vlasti iz Dorohoja nisu znale da li će se svojeti zaustaviti pre ulaska u gradu ili u samom gradu. Panika je odigrala važnu ulogu u događajma koji su vodili do pogroma od 1 jula. Slićno je bilo i u Galacju, kako vidimo iz usmenih informacija koje su se prenosile među izbeglicama iz Basarabije, najime da će Galaci biti okupiran od sovjeta. Ta panika se pojavila, jer se nije znalo koje će biti granice na kojima će se zaustaviti sovjeti. “
Izveštaji Ministarstva unutrašnjih poslova spominju haos u toku povlaćenja kada su se dogodile pljačke, izbacivanje jevreja iz vozova i pogubljenja. Arhive spominju i poniženja kojima su podloženi rumunski vojnici u toku povlaćenja kada su ispljuvani, udareni , a nekoliko vojnika i ubijeni. U štampi o masakru iz Galacju se kratko pisalo o jednom komunističkom napadu kod želežničke stanice što je opravdalo intervenciju vojske. Sem antisemitizma u to doba, Adrijan Čjoflanka smatra da su uzroci masakra u Galacju i panika zbog brzih pokreta sovjetske armije, kao i ponašanje puno mržnje nekih meštana. Adrijkan Čjoflanka:
,,Drugi uzrok koji objašnjava paniku na terenu je taj da su sovjeti napredovali brže nego što su saopštili u planu vojne ofanzive na severu Bukovine i u Basarabije. Rumunske trupe koje su imale mali broj vozila išle su više pešice, tako da su ih dostigle sovjetske mehanizovane jedinice i padobranci. Već 29 juna sovjeti su okupirali Reni i Bolgrad, dok su rumunske trupe još bile u Basarabiju. To je dodatno doprinelo panici izbeglica, jer u želežničkoj stanici Bolgradu je bio ceo konvoj izbeglica, najmanje 4 voza, a u Renju više brodova. Neki meštani su to iskoristili da bi počeli pljačke i da kritikuju rumunsku upravu. Sve strahove, glasine, pogrešne informacije usmeno su stigle do Galacja i one su doprinele rastu napetosti.
U tim uslovima u gradu Galaci susreli su se ljudi koji su se kretali u suprotnim pravcima koji su želeli da pređu reku Prut, izbeglice iz Basarabije da pređu u Rumuniju, dok druge osobe su želele da pređu u Basarabiju pod okupacijom sovjeta. Izbeglice su se okupile kod želežničke stanice i lokalne vlasti su otvorile granični prelaz. Posle otvaranja graničnog prelaza, vlasti su odlučile da uzimaju carinu onima koji su napustili Rumuniju. Na jednom praznom terenu izgrađen je neki vid logora za one koji su želeli da pređu u Sovjetskom Savezu koje je pazila jedna jedinica vojnih mornara. Kao posledica jednog spontanog konflikta između jedne porodice i mornara ovaj je ispalio hitac upozorenja, a straža logora je smatrala da je ona meta onih koji pucaju iz logora. Izdato je naređenje da se otvori vatra protiv onih u logoru, a rezultat je ubistvo jednog broja između nekoliko desetina i 400 ljudi, među koje većina jevreji. Masakr iz Galacja je bio tragična posledica mržnje, glasina i spontanog događaja koji je imao za posledicu kraj ljudskog ponašanja i pojavu zverstva.
