Mirča Karp – stogodišnjica
Šanse da čovek proslavi sto godina su male u poređenju sa prosečnom starošću u 21. veku, a njihovi prijatelji se mogu smatrati srećnicima. Tim pre što onaj koji proslavlja stogodišnjicu je veliko ime u radio novinarstvu, kao što je to Mirča Karp, jedan od onih novinara koji su učinili da rumunska sekcija radio stanice Slobodne Evrope“ stekne ogroman prestiž.
Steliu Lambru, 06.02.2023, 14:54
Šanse da čovek proslavi sto godina su male u poređenju sa prosečnom starošću u 21. veku, a njihovi prijatelji se mogu smatrati srećnicima. Tim pre što onaj koji proslavlja stogodišnjicu je veliko ime u radio novinarstvu, kao što je to Mirča Karp, jedan od onih novinara koji su učinili da rumunska sekcija radio stanice Slobodne Evrope“ stekne ogroman prestiž.
Mirča Karp je napunio 100 godina 28. februara 2023. godine, a njegova biografija se proteže kroz izuzetno problematičan vek u istoriji čovečanstva, implicitno i Rumunije. Bio je to vek svetskih ratova, fašizma i komunizma. Karp je, kao i svi Rumuni, prošao kroz sve ove vihore i uspeo je da današnjoj generaciji kaže kakve je sve oblike imalo Zlo, šta znače principi, šta znači profesionalizam, izazovi sa kojima se svaki čovek suočava u svom postojanju. Nakon borbe na frontu tokom Drugog svetskog rata, ranjen i odlikovan, Mirča Karp odlazi u izbeglištvo na Zapad. Prigrlio je profesiju radio novinara, kao jedan od najboljih glasova rumunskog novinarstva i radio je u najvažnijim institucijama za slobodnu štampu na rumunskom jeziku nakon 1945. godine, u Glas Amerike i Slobodna Evropa. Zajedno sa svojim kolegama bio je uz Rumune u svim problematičnim trenucima istorije sve do 1989. godine, a i nakon toga. Ne može se zaboraviti uvodni signal emisije Slobodne Evrope, Rumunska rapsodija br. 1 Đorđa Eneskua, na čijim je akordima glas Mirče Karpa četiri puta najavljivao Ovde Radio Slobodna Evropa!“.
Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije zabeležio je 1997. godine iskustvo Mirče Karpa tokom rada u Glasu Amerike. U odabranom odlomku, Karp je odgovorio na pitanje da li je Glas Amerike znao za tragediju političkih zatvorenika u Rumuniji i kako je o tome obaveštavao rumunske slušaoce: Naravno da smo znali i prenosili smo, ali smo morali da pazimo koje informacije prenosimo. Štaviše, sve vesti koje je Glas Amerike prenosio i prenosi i danas, sve vesti su dolazile iz dva izvora, da bismo imali potvrdu. Možete zamisliti da smo iz Rumunije dobijali vesti koje su nas zaista terale da se pitamo da li su stvarne. Mi smo veoma dobro znali užase u rumunskim zatvorima, na Kanalu i sve redom, ali morali smo da budemo veoma oprezni kada smo davali imena ljudi, datume i mesta, jer bi moglo doći do preterivanja ili bi neki ljudi zaboravili kad se tačno desio događaj ili kada je bio zajedno sa nekom osobom. Tako da smo u tom pogledu bili veoma, veoma pažljivi, da ne pogrešimo. Naravno, nakon dobijanja odgovarajućih potvrda, prenosili smo informacije, radili intervjue. Moram da kaže da u većini slučajeva ovi ljudi su želeli da ostanu anonimni, jer su još uvek imali porodice u zemlji i nisu želeli da ih izlažu neprijatnim situacijama“.
Karp je radio u Slobodnoj Evropi od 1951. godine, nakon čega se preselio u Glas Amerike gde je postao poznat slušaocima koji govore rumunski kroz kvalitet urađenih emisija. Vratio se 1978. godine na Slobodnu Evropu, gde je dinamizirao emisije rumunske sekcije, a njegova spoljnopolitička emisija pod nazivom Politički program“ imala je veliki auditorijum: Dok nisam došao u Slobodnu Evropu emisije su bile manje dinamične. Oprostite mi na nedostatku skromnosti, ali ja sam uneo američku dinamiku u ove emisije, mnogo kraće priče, priče sa glasovima ljudi iz različitih krajeva sveta, uključujući i rumunske ličnosti, u to vreme samo iz egzila, iz slobodnog sveta. Ne manje važno od toga šta sam ja uveo u emisije bila je činjenica i da je sama Slobodna Evropa, možda predosećajući da se bliži kolaps Gvozdene Zavese, pojačala svoju ofanzivu, da tako kažem. Naravno i rumunska sekcija je sve više stavljala akcenat na emisije u kojima je kritikovana situacija u Rumuniji, gde se na površinu iznosila ta nepodnošljiva situacija. Mislim na sve ono što se ne može videti na površini, ono što su znali mnogi u Rumuniji, ali u svakom slučaju ne svi. Činjenica da je dolazila radio stanica iz inostranstva sa ovim detaljima o stvarnom političkom, ekonomskom, kulturnom, vojnom životu iz Rumunije, imala je dar da oduševi mnoge naše slušaoce, koji nisu mogli da govore, koji nisu smeli da kažu šta misle ili šta čuju, ali su pronalazili ova svoja osećanja, ove informacije u emisijama Slobodne Evrope“.
Rumunski radio novinar Mirča Karp napunio je 100 godina. Istorija slobodnih rumunskih audiovizuelnih medija ne može se pisati bez pomena njegovog imena, kao što se ne mogu zaobići ni Noel Bernard, Monika Lovinesku, Virđil Jerunka, Vlad Đorđesku, Nekulaj Konstantin Muntjanu.
