Nekadašnji spomenici Bukurešta(15.05.2017)

Steliu Lambru, 14.05.2017, 16:41

Bukurešt kao i svaki grad u transformaciji je stalno menjao svoj izgled počev od prve polovine 19 veka. Skoro u potpunosti istočni grad do početka 19 veka, bez nekih važnih javnih spomenika, Bukurešt je predstavljen od stranih putnika kao što se vidi i na slikama vremena kao siromašan grad sa teškim životnim uslovima. Spomenici Bukurešta nisu bili oni koje sada vidimo. Počev od 19 veka svaka generacija je predstavila važne istoriske trenutke i likove na javnim spomenicima. Veliki broj spomenika koje kustos Čezar Petre Bujmaći iz Muzeja grada Bukurešta je opisao, danas ne postoje, ali oni pokazuju kakva je bila evolucija preobražaja Bukurešta od istočnog trga u grad sa ambicijama evropske prestonice. Čezar Petre Bujmaći:

,, Na ,,Trgu Vorničijej”, na mestu aktuelnog ,,Muzeja umetnosti na ulici ,,Kalea Viktoriei, ili u prevodu put pobede, 23 juna 1848 godine je amplasiran spomenik Oslobođene Rumunije, ćiji je autor Konstatin Danijel Rosental, spomenik kojeg jedan tadašnji list je opisao kao ,,ženu sa velikom krunom na glavi i lovorovim vencem preko bogatoj kosi i koja ima na rukama lisice. U jednoj ruci drži krst, a u drugoj vagu, simobole vere i pravde. Jednom nogom gazi neprijatelje koji su predstavljeni kao zmija. Ovaj prvi spomenik Bukurešta je izdržao sam 5 dana jer tadašnji vršilac dužnosti vladara Emanoil Baleanu zbog straha od rusko-turske intervencije uveo je ponovo organska pravila i naredio je rušenje spomenika. Konstantin Roseti je opisao tu akciju: ,,spomenik oslobođena Rumunija sa simbolom pravde i hrišćanstva koja je bila u dvorcu lokalne uprave je uništen po naređenju vršilaca dužnosti vladara Emanoila Baleanua a za taj vandalski ćin služio se takvim neprijatnim rečima da nemegu to da stavim na papiru. Na isti način rušen je i temelj spomenika, koji se navodno našao tamo bez poštovanja zakona o vlasništvu. Na ovaj način spomenik je imao samo veoma kratko prolazno postojanje, jako je trebao da traje većno. “<
><
>

Današnja ulica Kalea Viktorijej nekadašnja Most Mogošoajej bila je glavno mesto za postavljanje spomenika u Bukureštu. Čezar Petre Bujmači:

,, Ispred novo izgrađenog Ateneuma bila je ,,Kolona orlova” Storka koju je gradonačelnik Pake Protopopesku smestio 1890 godine na jednom trgu novog bulevara, gde nije ostala dugo jer je tamo 1903 godine postavljen spomenik Rosetija. Ispred Ateneuma odakle je nestala ,,Kolona orlova amplasirani su na kratko vreme ,,Trkači Bušera, ali ćije je mesto kasnije zauzeo spomenik Mihaja Emineskua, a ,,trkači su postavljeni na raskrsnici Kalea Viktorijej sa Crkvom Amzej. Kolona Orlova je stigla na Trgu Kraljica Marija gde je ostala do zemljotresa od 1977 godine kada je u potpunosti nestala. Bašta Ateneum je imala spomenike i na desnoj i na levoj strani, koji su jednog trenutka smešteni u bašti Čišmiđiu i tim povodom je izgubljen spomenik Jenakice Vakareskua.”<
><
>

Čezar Petere Bujmači predstavlja u nastavku koji su bile izmene u jednom važnom mestu na današnjoj Kalea Viktorijej, to jest na Trgu Trobojke:

,,Na Kalea Viktorijej na mestu manastira Sarindar, povodom posete cara Franca Jozefa 1896 godine postavljena je ,,Fontana mira’’, poznata I pod nazivom Fontana sarindar, koja se nažalost brzo uništila I zatim je nestala. Ukratko posle toga izgrađen je Dom vojske a ispred njega je postavljen predlog Onofreja, najime spomenik Nikolaja Filipeskua. Zatim gradska uprava je odlučila u znak sećanja na Fontanu sarindar da izgradi drugu fontanu koja se nalazi I danas na Trgu Trobojke.”<
><
>

I Trijumfalna kapija, reprezentativni spomenik Bukurešta ima istoriju preobražaja. Ponovo Čezar Petre Bujmači:

,, Za svećanost krunisanja Ferdinanda i Marije predložena je Trijumfalna kapija i arhitekta Petre Antonesku je izabran da za kratko vreme, to jest manje od godinu dana podigne kapiju. Antoneskua se obratio poznatim vajarima za uređenje te Trijumfalne kapije. Vojnici su imali 5 i po metara visinu, bili su ukupno 8 po 4 na svakoj strani kapije. Radi se o rumunskom vojniku Storka, dačanskog vojnika Spatea, vojniku Mirće Starog, vajara Medrea, vojniku Stefana Velikog Pačjure, vojniku Mihaja Hrabrog Severina, pandura Tudora Vladmireskua, Žalea, vojniku borbe za samostalnost Jona Jordaneskua, i vojniku ujedinjenja Dumitra Macaoanua. U unutrašnjosti Aleksandru Kalinesku je postavio likove Ferdinanda i Marije, inaće jedini elementi današnje Trijumfalne kapije koji su očuvani od starije kapije koja se samouništavala zbog nemara. Jako se obezbeđuju buđeti za njenu obnovu kapija se ruši i zaslugom kralja Karola II imamo novu Trijumfalnu kapiju koju je projektovao Petre Antonesku, i koja je otkrivena 1936 godine. “<
><
>

Na kraju dodajmo da je spisak nekašnijih spomenika koji više nepostoje u Bukureštu mnogo duži. Ipak, to neznaći da su u potpunosti izgubljeni ako oni postoje u našim sećanjima.