Nikolaje Jorga-nacionalni učitelj
Istoričar Nikolaje Jorga jedan je od rumuna koji uživaju dobar ugled naroda. U konkursu “Veliki Rumuni”, koji je Rumunska javna televizija organizovala 2006. godine, Jorga je zauzeo 17. mesto medju 100 lićnosti. Sem svojih sposobnosti, imao je i manu zamišljajući da je učitelj naroda. Nikolaje Jorga je rodjen 1871. u gradu Botošani, na severo-istoku Rumunije, i studirao je istoriju na univerzitetima u Rumuniji, Italiji, Francuskoj i Nemačkoj. Bio je poliglot i pisao o raznovrsnim temama istorije Rumunije i sveta, kao i o filozofiji umetnosti, pisao je otprilike 20.000 članaka u listovima i časopisima i 1.200 tomova. Jorga je bio kulturni predstavnik umetničkog pokreta Semanatorizam koji je proslavio seljački lik. Sa političkog gledišta, bio je konzervativac, antisemit i pristalica autoritarizma, osnovao je Nacionalističku Demokratsku stranku, zajedno sa advokatom Aleksandruom Joanom Kuzom u 1910. godini i uoči Prvog Svetskog Rata podržao je ideju ulaska Rumunije u rat na stranu Antante, Francuske, Velike Britanije i Rusije. Bio je profesor i blizak budućem kralju Karolu Drugom, u čiji uži krug ušao krajem 1930., i bio premijer u 1931. godini. Sujetan Jorga želeo je da bude učitelj rumunskog naroda, jer je bio ubedjen da ima izuzetnu obrazovnu misiju. Istoričarka Eliza Kampus je u intervjuu za Rumunski javni radio 1999. godine, rekla da je obožavala Jorgu i smatrala ga modelom za život i modelom stručne korektnosti: ”Dok sam bila studentkinja Fakulteta Istorije, kojim je rukovodio naš veliki naučnik Nikolaje Jorga, studirali smo Svetsku Istoriju. Od samog početka imali smo sasvim prijateljske odnose, jer sam tada nosila crninu za ocem, i pitao me da li mi je potrebna pomoć ili hoću da radim da se izdržim. Često me pozvao da studiram u njegovoj biblioteci i bili smo bliski do završetka fakulteta.”
Steliu Lambru, 20.01.2020, 11:14
Istoričar Nikolaje Jorga jedan je od rumuna koji uživaju dobar ugled naroda. U konkursu “Veliki Rumuni”, koji je Rumunska javna televizija organizovala 2006. godine, Jorga je zauzeo 17. mesto medju 100 lićnosti. Sem svojih sposobnosti, imao je i manu zamišljajući da je učitelj naroda. Nikolaje Jorga je rodjen 1871. u gradu Botošani, na severo-istoku Rumunije, i studirao je istoriju na univerzitetima u Rumuniji, Italiji, Francuskoj i Nemačkoj. Bio je poliglot i pisao o raznovrsnim temama istorije Rumunije i sveta, kao i o filozofiji umetnosti, pisao je otprilike 20.000 članaka u listovima i časopisima i 1.200 tomova. Jorga je bio kulturni predstavnik umetničkog pokreta Semanatorizam koji je proslavio seljački lik. Sa političkog gledišta, bio je konzervativac, antisemit i pristalica autoritarizma, osnovao je Nacionalističku Demokratsku stranku, zajedno sa advokatom Aleksandruom Joanom Kuzom u 1910. godini i uoči Prvog Svetskog Rata podržao je ideju ulaska Rumunije u rat na stranu Antante, Francuske, Velike Britanije i Rusije. Bio je profesor i blizak budućem kralju Karolu Drugom, u čiji uži krug ušao krajem 1930., i bio premijer u 1931. godini. Sujetan Jorga želeo je da bude učitelj rumunskog naroda, jer je bio ubedjen da ima izuzetnu obrazovnu misiju. Istoričarka Eliza Kampus je u intervjuu za Rumunski javni radio 1999. godine, rekla da je obožavala Jorgu i smatrala ga modelom za život i modelom stručne korektnosti: ”Dok sam bila studentkinja Fakulteta Istorije, kojim je rukovodio naš veliki naučnik Nikolaje Jorga, studirali smo Svetsku Istoriju. Od samog početka imali smo sasvim prijateljske odnose, jer sam tada nosila crninu za ocem, i pitao me da li mi je potrebna pomoć ili hoću da radim da se izdržim. Često me pozvao da studiram u njegovoj biblioteci i bili smo bliski do završetka fakulteta.”
Staromodni nacionalista, Nikolaje Jorga ušao je u sukob sa legionarima, koji su bili fašističko-radikalni nacionaliste, što je vodio do smrti njihovog lidera Korneljua Zele Kodreanua 1938. godine. Legionari su ga često optuživali za smrt njihove vodje, a novinar Pan Viziresku, obožavalac Jorge, je 1996. pokušao da objasni u kojem se kontekstu razvio sukob izmedju dve strane: ”Gospodin Jorga je, posle ubistva Kodreanua, rekao na jednoj konferenciji održanoj u Kraljevskoj Fondaciji da je želeo “da savetuje legionare, a ne da im seče glavu”. Bila je velika razlika izmedju ponašanja kralja Karola, koji je ih stisnuo za vrat, i saveta koje je dao Jorga.”
Književni istoričar Gabrijel Cepelea je u svojoj 17 godini života video prvi put Nikolaja Jorgu povodom obelažavanja 1. decembra 1933. godine. 1999. Cepelea je za Rumunski javni radio rekao da je ponovo video Jorgu na javnom skupu Fronta Nacionalnog Preporoda-totalitarne stranke koja je bila pod kontrolom kralja Karola drugog. Uvereni demokrata, Cepelea veruje da, najčešće, intelektualne sposobnosti jedne osobe nisu ravne svom karakteru, a Jorga je primer u tom smislu: ”Kao da sada vidim Jorgu, sa bradom patrijarha, odeven u plavu uniformu kraljevskog savetnika, dok je bio član Fronta Nacionalnog Preporoda. Niz kulturnih lićnosti je dokazao da sa političkog gledišta nije znao staviti “veto” na ambicije, u slučaju Jorge na kraljevske i lične ambicije. I počeli su da imitiraju postupke diktatora, odnosno počeli su da unište političke stranke, da ukinu demokratiju, počeli su da flertuju sa hitlerističkim sistemom i zanemarili tradicionalne alijanse.”
Nikolaje Jorga je 1940. godine održao govore i na radiju, a inženjer Paul Štiubej setio se onog trenutka: ”Imao je tekst pred sobom, ali je govorio slobodno, posebno na javnim konferencijama, kada se udaljio od glavnih tema i govorio u simbolima. Jednom, nakon što su nemci došli u Rumuniju i mismo postali germanofili, generalni director Radija, Leon Saraceanu je zamenio tonca, jer se bojao da Jorga ne kaže nešto protiv Nemaca.”
27. novembra 1940. godine, legionari su uzeli Nikolaja Jorgu iz svog stana i odveli u šumu Strežniku gde su ga ubili. Ova je bila sudbina čoveka sa velikim intelektualnim sposobnostima, koji je bio žrtva sopstvene sujete i ekstremističkih vremena koja je doživeo i podsticao.
