Okupacija Bukurešta(1916-1918 godine)

Steliu Lambru, 08.01.2017, 16:53

U decembru 1916 godine Bukurešt je bio pod okupacijom vojske Centralnih sila, a rumunske vlasti povukle su se u Jašju. Režim okupacije je bio veoma težak i njime je Rumunija tretirana kao pobeđena strana. Takozvani mir je potpisan u martu 1918 godine u Bukureštu, ali nikad nije ratifikovan od strane kralja Ferdinanda I. Na sreću okupacija je trajala samo do novembra 1918 godine, kada je okonćan Prvi svetski rat ostavljajući iza sebe oko 10 miliona mrtvih. Zajedno sa istoričarem Sorinom Kristeskuom iz Univerziteta Spiru Haret u Bukureštu analizirali smo šta je znaćio režim okupacije nemačke armije od njenog ulazka u Bukureštu. Sorin Kristesku:

,, Ulazak je bio u više kolona. Maršal Makensen je došao automobilom pre ulaska austro-ugarskhi trupa u Kraljevskoj palati u Bukureštu koja mu je nuđena kao rezidencija. On nije upotrebio, smestio se u domu Mejtanji i u gradu je stupila vojna uprava. Ona je trajala, prema hroničaru Virđilju Dragičanu 707 dana. Postoji i jedna knjiga koja ima taj naslov ,,707 dana pod kulturom nemačke pesnice”.<
><
>

Okupacija je bila veoma oštra. Pobednici su u potpunosti iskoristili slabosti pobeđenih I stavili su u praksu svoju volju kako su želeli, kao što tvrdi I istoričar Sorin Kristesku:

,, To je bila organizovana pljačka, vršena protiv civilnog stanovništva, koja je primorana da preda velike kolićine šečera I drugih proizvoda. Oduzeto je sve što je bilo metalno u Bukureštu, čak I zvona crkava da bi se proizvodili nemački topovi. Okupacija je znaćila I zabrane kretanja. Pokušano je puškama istrebljenje pasa lutalica. Ako verujemo političaru Konstantinu Arđentojanu I njegovim delima, sve prostituke su skupljene I vođene u jednoj kasarni u Mizilu. Tamo je vršena lekarska kontrola I one bolesne lećene su o trošku države. Nemci su imali i pristalice, a među njima političare konzervativce Aleksandra Margilomana I Petrea Karpa. Karp je tvrdio da nikad ulice Bukurešta nisu bile toliko ćiste, I da bi trebalo da nemci ostaju još 10 godina da bi pravili ljude od nas. Ali sem pljačke civilnog stanovništva, velika pljačka je bila u poljoprivredi I nafti, a mnoga naftna oprema je uništena. Makensen je imao na raspolaganje 100 hiljada zarobljenika koje je pitao ako su radili u naftnoj oblasti. Ko je radio primio je pravo da ostane u Rumuniju, dok su ostali smešteni u Nemačku. Za 6 meseci naftna industrija je stavljena na nogama. “<
><
>

Kakvo je bilo ponašanje ostalih okupacionih trupa?Sorin Kristesku:

,,Bugari su ostali slavni, inaće tužna slava, zbog pljačke poznate poslastičarnice Kapša, gde je bila zbirka skupih likera, kao i pljačkom Biblioteke rumunske akademije, odakle su pokušali da ukradu neke stare dokumente. Najvažniji trenutak je bio u januaru 1917 godine kada su bugari ukrali mošti svetog Dimitrija Basarabova. Te teške zime oni su stavili mošti u jedno vozilo koje u blizini Dunava se kvarilo. Jako ne bi bilo kvara, maršal Makensen ne bi dopustio taj pokušaj krađe. Istoričar umetnosti Aleksandru Cigara-Samurkaš otišao je kod Makensena kojem je obrazložio stanje i ovaj je bio saglasan da se bugari zarobe i vrate mošti. Što se tiće turaka, oni su se obradovali za ta dva topa koji su zaokružili spomenik Mihaja Hrabrog. Radi se o dva topa zaplenjeni u Plevenu 1877 godine od strane rumunske armije. Sa asustro-ugarskim vojnicima nisu postojali neki posebni problemi.”<
><
>

Osvajanje juga Rumunije i Bukurešta je bio pravi udarac Centralnih sila, i to proistiće od svih koji su ostavili pisane tragove. Ponovo Sorin Kristesku:

,,Ako čitamo uspomene, neke od njih sa dosta humora nemaca koji su učestvovali u kampanji okupacije Rumunije saznajemo da su je nazvali kampanja debelog petla, dakle pronašli su velike kolićine hrane. Nemci su išli u restoranima i kupili sve iz menija, naravno sve su to uredno platili i mogli su da jedu koilko su želeli. Za njih problem je bio da ti vojnici smatrani kao druga linija toliko su se dobro popravili da su lekari rekli da su sada dobri za prvu liniju fronta. U toj situaciji počeli su svi da otkriju da imaju razne bolesti. Posle okupacije general fon Morgen je odlučio da svaki vojnik šalje kući 12 kilograma hrane. Teško vojniku pisao je fon Morgen koji se vraća od kuće sa hranom kod sebe. Niko nije smeo da se vrati hranom iz Nemačke, jer se tamo jednostavno umiralo od gladi u toku rata. Bez osvajanja juga Rumunije i Baragana stanje bi bilo veoma teško. U Nemačkoj je javljeno da je osvojena Rumunija, što nije bilo istinito, okupirano je samo 2/3 teritorije. Oni koji su imali rodbinu u okupacionim trupama u Rumuniju bili su mirni jer nisu se vodile više borbe i mesećno su primli 12 kilograma hrane. Odjednom u leto 1917 godine neočekivano je stigla vest da je najmanje 10 hiljada nemaca poginulo u borbama u naseljima sa čudnim imenima, Marašti, Marašešti, Oituz. “<
><
>

Okupacija Bukurešta je trajala skoro 2 godine do novembra 1918 godine. Posle nje usledile su radost pobede, vraćanje u normalno stanje i jedna Velika Rumunija.